Upravo sada i upravo ovde živimo samo ono što se prošlost zove, po onom neponovljivom usudu unutrašnjeg glasa, koji kaže da samo potreba za prošlim ostaje, kroz vekove naših nepostojanja ovde i sada... I konačno to je onaj trenut kada rečenice naviru, a ja po ko zna koji put moram da preklopim stranice svojih očnih zena i da beonjačama ovim zažmurim i kad mi pogled zakovan za ono sunce na ostrvu snova osta... a da li ću sutra umeti ispisati i samo tren sećanja na odlutali trenut ovaj... više ne znam... Svaka moja Nova godina pa i ova 2016-a, uskoro i 2017-a jeste jedan veliki šah-mat... u moju dobru i neoborivu korist... Moj želudac je mnogo bolje jer je u dva navrata kosmička energija izmasirala i izbalansirala tačku želudca između palca i kažiprsta leve ruke i ja sam prodisala prilično lako... i prvi put sam imala nesnosne bolove danas, a evo već drugi put večeras sam istrpela pritisak na tačku želudca sa vrlo malo bola... i ona zgrčena kuglica je polako razbijena... Slobodno mi recite da je mojih prethodnih 5 rečenica napisano genijalno ali tek kad me izbriše vreme... Primite savet kako poboljšati i Novu 2016-u, pa i 2017-u godinu onako ljubazno samo do one mere i granice dok sve to skupa utrostručeno ne podrije vaše samopouzdanje, emocije i slobodu... Postoje i onakve sada već beznačajne okolnosti koje treba okačiti neka vise na bivoljim rogovima, a u Novoj 2016-oj i 2017-oj pažnju upresti i usmeriti na ono što će vašim emocijama dozvoliti i doprineti slobodniji protok olakšavajućeg disanja... Ako želite da još više upoznate neku ličnost usmerite svu svoju pažnju na njeno ponašanje upravo u vreme najvećih svetkovina i praznika, a naročiti iduću u susret ovoj Novoj 2016-oj godini i 2017-oj... Ukoliko težite da zakoračite sa povećanom dozom prosperiteta i dostojanstva i u Novu 2016- u i 2017-u godinu usmerite po koji kompliment i onima koji ga nisu zaslužili iz vaše perspektive... U Novoj 2016 i 2017 godini radite na povećanju što kvalitetnijeg zbira iskrenih prijatelja i pustite da se broj očiglednih neprijatelja svih vaših nekako spočita na minimalnoj vrednosti skale postojanja... Torta kasata ili ledene kocke - izvađene iz obruča... oslobođene kao Duh iz boce... a sutra kad ih načnemo, al ćemo da se zasladimo za sve neslatko što ostavljamo za sobom... HAPPY NEW YEAR 2016 i 2017... Mogu da zaključim svoj poetski učinak u 2015... svega 67 pesama... svakako ispod nivoa iz 2014 kada beše 107 pesama... A o uspešnosti 2016 i 2017 progovriće zidovi... Ja sam sve svoje planove i zamisli ispunila, pa čak i prepunila... i sad ću da uživam u plodovima istih sama... Primetila sam mene želudac kao da zaboli zbog nekih ljudi, jer još nisam iznašla po mene dobar mehanizam samozaštite i samoodbrane svoje male... Ono što sam isplanirala danas sprovesti i napraviti u mojoj žutoj kosmičkoj kuhinji neće izostati niti će biti ometeno želudačnim potkačinjavima... Sinoća sam ipak čitala... i upravo sam na onom delu knjige koji nisam pročitala u prvom neuspelom naletu... dakle, sve što sad čitam novo je i meni nepoznato... Ispila sam toplu šolju od 400 ml čaja... malko me uminuli bolovi želudačni... Ja najhitnije moram da prelistam i letimično proučim knjigu iz 1972-e koju imam tako uporno na polici... a to je moja boljka - poremećen mi je sistem organa za varenje... za čitanje ovog štiva nemam kad, tako da ću ja svoje varenje dovesti nekad u red... i da baš ga dovedoh i još uvek dovodim u red svim tim divnim čajevima započetog ispijanja na početku novemba 2016-e... no pošto sam probavu fantastično sredila i preuredila, ostaje mi samo jedno za sređivanje - želudac... No ta probava trenutno mi opet pomućena... i biću srećnica, pa neću zakačiti još i čir, a ni vaš grip... Pokatkad je čovek u svom svom oštrom ili tupom bolu tako nemoćan, pa široko razgoračenih očiju upita svoju misao: da li stvarno dolazi kraj po njega i mora li baš sad u tom trenutku da skonča... Jutros su mi u budnom stanju došle na oči sve slike davno i skoro umrlih ljudi i ja sam strahovala od svoje skorije smrti možda baš ove zore... Do 3 sata izjutra mučio me takav oštar i nesnosan bol u želudcu... i plus nakupljen višak vode u ustima u vidu pljuvačke koju sam ispljuvala iznad wc šolje izbacivši svu tu mučninu... i tako u 3 sata skuvam čaj da nekako umriim ustreptali želudac... imala sam pored bolova i prženje u želudcu... kao da mi je želudac iskočio iz svog mesta pa se podbio pod srce... i kao da je stalo varenje i taj tok kruženja u meni... pa je posle sve proradilo... evo i jutros imam smanjenu aktivnost želudačnih tegoba... Neke ljude udari alkohol u glavu i ja to donekle i razumem... Ali šta udari one druge???... možda auto ili kamion ako se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu... Ili nisu još navikli ili mi i dalje ne veruju: Ja živim sama!!!... U ovom čitavom kosmičkom gnezdu... Ima neka izreka davna koja kaže ne veruj turčinu ni kad istinu kaže... Važno je steći utisak da je neko možda dobra domaćica ili kuvarica... No, ja ponajviše volim da drugi kuvaju za mene... a što naprosto bajkovito zazvuči... Pošto sam teška i izbirljiva jako za mene nije kuvati lako... Život nekih ljudi jeste samo prepun džep najzlatnijih stihova... Pa i kad ste ubeđeni da mnogo toga nije za kazivanje, vi ipak pišite... Da ja sam krivac zato što imam jako nizak prag mišljeničkog stava o svome sopstvu... Što više godina punim, sve više imam oživotvoreno prisustvo prošlih dana pred sobom ovde i sada... Kada utihnu sve naše patnje poput jaganjaca biće samo jedno važno, a to jeste da smo tada ipak samo mrtva tačka na ekranu... neuspešnost u mom slučaju išla je od spolja ka iznutra i jedino se iznutra nije primila... Ja sam u jednom važnom trenutku izmislila svoju vlastitu smrt... laži su nam duže od svake navodno lepo ispisane priče... Ovaj svet ne ljubi promašene i tužne, dužne i ružne... Nisam baš ubeđena da su loše osobe sposobne učiniti neku pravu i ispravnu stvar kad nam je sve krivotvoreno počevši najpre od diploma... Sve je važno posebno u trenutku nikakve kupovne moći... Svet nikad neće interesovati naše neživljenje... Teško je samo onima kojima ne ide sve po loju... U nepokušavanju bilo kakvog činjenja nečega ostajemo zasvagda isti onakvi kakvi smo bili i pre rađanja... Oni koji ćute ne znače da su i sasvim dobri... U detektoru moga uma potrošne su baterije još pre svanuća... Ja ni posle toliko neuspeha nisam namerno htela izučiti sve te nauke do kraja... i to je moj najmudriji potez načinjen ikada... Posle 20 godina ja sam tamo negde u junu pripalila prvu cigaretu.. i baš juče privedoh kraju jednu kutiju preostalu... A jutros poklonim i jednu jedinu preostalu cigaretu... A od danas nema više ni cigareta... Tako nisam se mnogo trovala - nepunih 7 meseci... A to što sam posle 20 godina pripalila prvu cigaretu dovoljno govori - koja količina stresa obitavaše tada u meni... Eto i cigaretama kažem ćao nema više... I naravno da nije dobro imati otužno malo, kao što ni njima nije dobro imati tako previše... Mnoge sam Nove godine dočekala ovde, no sutra ću po prvi pit imati i tvit godinu novu... A kad odete u klozet, nemojte zaboraviti da povučete za sobom kanap i pustite vodu... Fantastična muzika neverovatno dobre tvitove stvara... Srećna i apsolutno novistična kosmička 2014-a... Prisećanja ne tako davna... I sve je moguće kao hod po Mesecu... I nema mnogo filozofije. Pametni (mudri) bi trebali samo da pišu, a mi što pažljivije da čitamo i pokušamo da razumemo... Skenjani ljudi počesto vole da nas skenjaju, no ne dozvolite im to... I taman sam mislila da idem na Bali, kad ono moj nos opet počeo da bali, pa neće da me prime na Bali i tako tu ideju moram da batalim... Da sam astronaut, izmislila bih (ili možda čak otkrila) neku novu galaksiju, a onda bi me svakako ubili icseniravši dobro moju smrt kako bi prikrili tragove svoga velikog zločina... Lepe izreke se dupliraju, a što da ne... (ponavljaju), dok recimo dobri ljudi ne... Kad oduzmem prijatelje od neprijatelja i podelim neprijatelje od prijatelja, ostane mi svoje Ja... Neuništivi kineski zid... odoleva zubu vremena... Јутрос сам сањала невероватан сан... Спремам се да идем на концерт Брајана Ферија... Откуд ми то - стварно не знам???... Није препоручљиво, а није ни поучно, али живот нас поваздан опимиње да треба умети бити безобразан и очигледно безобразни свуда имају прођу... Зар не???... Друго подерано слово на мојој тастатури јесте слово Р... Ја знам ко данас није дошао на седницу... Хахаха... А кобајаги обавезно за све - da bi posle imali argument više na isledničkom saslušavanju kako to ja jedina nisam valjala u kolektivu onom koji je potajno okretao broj i slao pritužbe na moju ne(pojavnu) ličnost... Između mrzeti i voleti nestade mene... Uništi me neuništivost lepote stvaranja...
Нема коментара:
Постави коментар