MALENKOST MALE KUTIJE...

"O čemu da pišem?

O deponiji ili o demokratiji?

Ajde o deponiji.

Danas se više oseća".

"Postojim i zapisujem.

Izmišlajm.

Likove.

Papir.

I pisaljku".

"Ono što nije zapisano,

nikada nije bilo.

Možda nismo ni mi".

"Znaš šta hoću?

Hoću jednu kuću,

jednu trešnju,

jednog psa.

I mene jednu

za jednog čoveka".

"Volim te.

Čuješ?

I ja čujem".

Gordana Vlajić

"SREĆNI PRAZNICI TEBI, MENI I SVIMA-SVAKOME NA ČITAVOM-CELOM SVETU"...Pokatkad svim prijateljima koliko ih god ima treba poslati najlepšu moguću čestitku... i obratite pažnju šta će se desiti i koliko će vam njih bar hvala odgovoriti...Pošto sam već počela iznova iščitavanje Atlantide, završiću je, pa tek onda otpočeti ovih novi 9 knjiga... divno je to što čim ostanem bez čitalačkog štiva, nekim silama dovučem i privučem najmanje 9 novih naslova... a to juče nisam ni naslućivala...Ja sam početak najdivnije Nove 2016-e godine osigurala sa 9 fantastičnih književnih naslova... na veliku radost i još veću sreću - imaću šta pametno raditi i čitati...Možda jeste glupo sve ovo što pišem... ali Jerry, Richarde i ostali - ne volim te više...U mom kosmičkom gnezdu ili u vili Eenergija sve treperi od svetlosti iskričave i od divnih boja... kao u bajci... a pod svetlosnim treptajem tim pije se jedno moje omiljeno hladno... Živeli...Onaj ko ne podnosi miris luka, ne podnosi ni osobu koja ga je jela..."SO I SEĆER SLIČNO IZGLEDAJU, PAZI KOME VERUJEŠ"...2016 je izvrsna godina jer je deljiva sa brojem 3...Moja jelka je postaljena na idealno dobrom mestu i ovim ću po feng šuiju privući 2016-e sve najbolje u svoj veliki život... čitav okean svakovrsnog izobilja i Sreće najveće... Amin.Lepo je biti rodbinski i familijarni tip - no ja to ipak više nisam... Ja sam se moje šire rodbine i uže familije baš zasitila... ostalo je još samo ono malo vrednih okica moje pažnje i truda... jer posebno je malo vrednih ljudi iz oba kruga od kojih sam ja nešto lično dobro i lepo zaslužila - doživela...I juče i danas secnuli su nam struju na par sekundi...Koliko dugo sam sanjala da posle toliko decenija, doživim zvuk i svetlost ove jedne male prskalice... MALE ISKRE...Poražavajuća jeste činjenica, kao i spoznaja sa kolikom količinom seljaštva sam okružena...Što više imaju i što više postižu - sve su nezahvalniji... čista matematika...Što više posmatram meni bliske ljude - sve ih manje razumem... u čemu sam pogrešila da mi je spoznati...Moju inspiraciju najčešće uguše tuđi problemi...Moja jelka je locirana nekako na severo istoku... malo kači sever i skroz naginje ka istoku bez šale...Ja sam jutros oko 3 sata ustajala do WC-a i odem do jelke upalim sijalice i blenem ko radosno dete...Ove godine moja godina 2015 u vidu video klipa - nešto kasni... čudno...Andrić: "Slušajte, ja ne znam da li ste vi mislili o tome, ali meni se u poslednje vreme sve češće navraća misao: da ovde i nema zdrava čoveka pri čistoj pameti. Verujte! Sve sam bolesnik i ludak, i stražari i apsenici i špijuni (a gotovo svi su špijuni!), da i ne govorim o najvećem ludaku, Karađozu. U svakoj drugoj zemlji na svetu on bi bio odavno u ludnici. Ukratko, sve ludo, osim vas i mene.""Ponavljam sam sebi da osim ove Avlije ima i drugog i drugačijeg svijeta, da ovo nije sve, i nije zauvijek. I trudim se da to ne zaboravim i ostanem kod te misli. A osjećam kako Avlija kao vodeni vrtlog vuče čovjeka na neko tamno dno.""Saučešće koje su mu ponekad pokazivali retki dobri i plemeniti ljudi za njega je samo mera njegove zle sreće i besprimernog poniženja. I za pokojnike sažaljenje je teško i uvredljivo, a kako ga je tek snositi još zdrav i svestan svega, živ gledati u oči živim ljudima, da bi u njima pročitao samo jedno: sažaljenje?

Od svega što svet ima i jeste ja sam hteo da napravim sredstvo kojim bih savladao i osvojio svet, a sada je taj svet načinio od mene svoje sredstvo"."I tu je kraj. Nema više ničeg. Samo grob među nevidljivim fratarskim grobovima, izgubljen poput pahuljicea u visokom snegu što se širi kao okean i sve pretvara u hladnu pustinju bez imena i znaka. Nema više ni priče ni pričanja. Kao da nema ni sveta zbog kog vredi gledati, hodati i disati. Nema Stambola ni Proklete avlije. Nema ni maldića iz Smirne koji je jednom umro još pre smrti, onda kad je pomislio da je, da bi mogao biti, nesrećni sultanov brat Džem. Ni jadnog Haima. Ni crne Akre. Ni ljudskih zala, ni nade i otpora koji ih uvek prate. Ničeg nema. Samo sneg i prosta činjenica da se umire i odlazi pod zemlju."""Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati."""Dok god ima mraka, biće i svanuća"......I misao se moja opet razvezuje u reč pevljive pesme...Pošto pročitah "Prokletu avliju", moja naredna knjiga jeste "Omerpaša Latas"...Polarna Svetlosti - dobru noć donesi...I kako najnoviji trendovi ukazuju, mačori su opet u modi...Kako kaže ova zverka???... Možda: grrrrrrrrrrrr....I na kraju prazničnog dana, shvatiš: svi su isti... i to bez razlike...U prepucavanju najboljih i najgorih, prevagu su odneli osrednji...Večeras ću dozvoliti rečima da ogreznu u ništavilo i večeras ću dopustiti rečima da ogreznu u tišini... I to je taj neopisivi unutrašnji mir...Kad vam dosade prijatelji stari, potaržite nove, jer to je apsolutno legitimna stvar...I opet se u meni javi ideja, da pobrišem (obrišem) ljude neke... :-D ... No, od ovih slova preblede (izblede) i fotografije neke... ;-)

Ja sam verovala da će ljudi brzo uočiti sve moje krupne nedostatke, ali izgleda da nisu...

Večeras ću provozati reči u pocepanom džepu...

"Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava

da mi grliš noć u praznoj košulji

da mi ljubiš odjek

Pa ti ne umeš da se voliš"...

"Mala kutija male kutije

zaljubila se i ona u sebe

i začela je u sebi

još jednu malu kutiju

I tako je to u beskraj išlo"

"Vratićemo maloj kutiji

njenu čistu malenkost".

"Šta ste zinuli pred malom kutijom

koja u svojoj praznini drži

ceo celcati svet".

"I ti hoćeš da se volimo

Možeš da me praviš od moga pepela

od krša moga grohota

od moje preostale dosade

Možeš lepotice"...

Vasko Popa