Ja sam večeras porodila moju 609-u pesmu... i eto imam pravo malo jato dece-pesama... Ove 2016-e porodila sam ukupno 130 pesama, a sveukupno moje dece pesama rođeno je 742...
Ne pamtim dan u kome sam se ovoliko smrzla i zaledila... osećam tu svu hladnoću spolja... stopala su mi hladna kao led najledeniji... i večeras sam po prvi put u mom kosmičkom gnezdu bila primorana da obujem na termo čarape još plus i vunene čarape... popiću čaj - možda se malo zgrejem...U smiraju plavetnila rascvetalo razmišljanje, što u molitvenom šapatu opet misao moju okiva...Važan je kvalitet, a ne kvantitet...Vodite računa kad pijete ili srčete vruću kafu da se ne opržite... Ja pijem ohlađenu ili prohladnu kafu...I tako ja sam se bar na neko prijatno i lepo vreme zaposlila na mom blogu ZAMESI UMESI ISPECI... "NE MOŽETE KUPITI OTMENOST". I ja baš tamo sa otmenošću Duha kuvam... "NEMOJTE GOVORITI: "NIJE TREBALO."""OBIČNO SE LAŽE DA BI NEŠTO ISPALO BOLJE NEGO ŠTO JESTE"."DNEVNIK JE UNUTRAŠNJE PUTOVANJE"."DAJTE OSTAVKU NA ČLANSTVO U BILO KOJOJ ORGANIZACIJI OD ČIJIH SASTANAKA ZAZIRETE"."NEMOJTE NI ZA ČIM ŽALITI"."LOŠIM DANIMA JEDNOM DOĐE KRAJ", kao uostalom i dobrim..."NE OTVARAJTE STARE RANE"."NEMOJTE PRIČATI O LJUDIMA IZA NJIHOVIH LEĐA"."BUBE SU BUBE BILO DA UJEDAJU ILI NE"."RAZOČARANJE BOLI VIŠE OD BOLA"."ONO ŠTO CVETA MORA I PROPASTI"."DA JE TAKO LAKO BITI USPEŠAN, SVI BI TO BILI". Isto je i sa utešenjem... "ISTINA SE MOŽE SAZNATI U POGREŠNO VREME".Na moja pleća opet padaju prejake optužbe tipa kako nisam ništa radila... A pitam se gde pocepah svoje grlo i pluća???... Sreća moja pa sve beležim i pišem, pa ako me iko jednog dana pita gde sam bila i šta sam radila: umeću valjda da pročitam... I tako ja sam tu negde oko onog trenutka kada će me šutnuti ili ću se na prečac ukloniti sama... Trećeg nema... Trpi, ćuti... Ćuti, trpi... E pa više nije fer... Mr Ker... A ironija jeste i to što oni koji zaslužuju da budu gađani (pogođeni), to nikad ne dožive...Ne - ja nikad nisam pružala dovoljno dobro, ali sam zato za uzvrat nazad dobijala samo najbolje i najlepše... Kakva ironija, živote...Словестан Човек никада самога себе не може толико понизити (па све и да хоће), колико га може унизити посао који обавља за бедну плату...Мој данашнњи "успех" зар није то што ме ђак шестог разреда гађао папирном куглицом... Ма шта да вам кажем... Дан за незаборав... Znate neko nebitan je doživljavao sve ovo još 2013-e, no slične teme tek na koncu 2016-e postaju primamljive, a šta da se radi taj neko je uvek za 2 do 3 godine minimum trčao unapred u svemu... Фотографије осредњег квалитета... Но, прича коју сам њима испричати хтела - није осредња... Забележено у мојој авлији, данас у децембарско 26-о предвечерје... Неко би помислити могао да је у питању јесен позна... Управо причу јесењу - причају данашње фотографије... Доказ да се време може вратити у назад и да није све тако строго по календару... Место зиме - јесен!!!... Te 2012-e...SILENCE PLEASE... Тишина, молим...
"Ti i ja se zaslužujemo.
Posmatrač bi rekao: - Ljubavima.
Pažljivi posmatrač bi rekao: - ... i
kukavičlucima".
"Sinoć smo
reka i ja
dugo zajedno snevale.
Ona napuštena
ja puna šljunka
lako smo se razumele".
"Čvrsto držim ostatke.
Vidim kraj
a ne znam
gde beše početak".
"Ne rađamo se ponovo.
Jer ni ne umiremo.
Samo se domaštavamo".
Gordana Vlajić
Нема коментара:
Постави коментар