Ošišana prisećanja u naletu jutrošnjeg vetra naslutim još u polusnu iz koga jedva u cik zore otvorih kapke na beonjačama ovim nadutim... I sada će da gruva Mocartova 40-a simfonija... Pa samo pre 4 dana ova pšenica u zdeli moje duše, izgledala je napredno i lepo... Upravo vratim sećanje u vreme kada sam slušala onoga Dasu... Elvisa Prislija... Sutra ću u silikonskom kalupu crvene boje, probati da ispečem korpice od susama, koje ću napuniti prekosutra meksičkom salatom... I tako ih služiti... psolužiti... I sve će biti jestivo na koncu konca... I korpica i salata... I biće nadasve dekorativno... Ukrašeno majonezom divnih uspomena... Moja pšenica više ne raste... Vlasi su joj tanke... Pobuđala je i počela da žuti... Ionako je ovo bio samo eksperiment u hodu... Neuspeo doduše... No, ja ću ovo ostaviti po starni, mada nije kako sam očekivala - bujno i zeleno sve u Životu ovom... Ni jedro... ni zrelo... A možda je ovo sve neko i urekao... Čudni znaci razapeti nad nebesima ovim ćute i slute... O Santa Marija ko je poderao srca našeg skute... I tako je bilo i sa onom jednom žardinjerom kadifa ako se sećam i prisećam... A možda se moja pšenica otrgne... Ovu smo pšenicu zalevale moje radosnice i ja... I moguće jeste da ovo na dobro sve izraste... Poraste... Nemam svežih fotografija... I nisam jesam ostala sasvim ista, prefinejna i čista... Kuća mi blista... Uz šampanjac koračam vojničkim hrabrim neutralnim korakom u pobedonosnu 2016-u... Pa zar ne beše jedna od godina dobrih iako prestupna... Nikad nisam otvarala šampanjac... A da li ću umeti... I to moram raditi iznad kade... Jer, neću da isprskam kuću otvaranjem svih prisećanja... I moram paziti čep da mi ne uništi zidove od stiropora... Da baš to neutralno piće Napoleon je najbolje opisao rekavši nešto slično - ono je i za pobedničke junake, ali i za poražene kukavice... Ove Nove 2016, prvog jutra silazim u prizemlje i podzemlje, uzurpiram TV -samo da odgledam ono što se nikad ne propušta, ne računajući Bečki koncert od 2015 koji sam propustila... I tu oprsota za mene nema... No ove 2017-e uživam koji dan unapred... Napredak kao nikad pre i posle i u tom poimanju smisla i besmisla... Pa neka mi neko javi na kom kanalu se prenosi i kad ono počinje... A već videh pa znam da je nešto oko 11 sati i 15 dobrih minuta izjutra na kanalu lišenog politike, vesti i reklama... I da traje do ispred 14 sati... I tako je potvrđeno - predviđeno... Šampanjac, torta kasata i meksička salata za Novogodišnju noć... I kao što vidite Nova godina može apsolutno da bude posna i to cela... i ovu 2017-u dočekujem uz već osmišljene psone kreacije gastronomske... Umesto šampanjca kuvaću vino sa začinima i mandarinama... mmm... Ima da zasladim i udesim ovu još lepšu 2017-u... U inat!!!... Sutra za ručak spremam BLITVU sa KROMPIROM... Na ulju propržiti beli luk, pa dodati krompir isečen na kockice... kratko pržiti, pa naliti vode, a kad provri dodati blitvu krupno sečenu... poklopljeno kuvati oko 5 minuta, a posle toga promešati i kuvati dok se krompir ne raskuva... umesto blitve isto ovako može kelj ili spanać... Dok mislim o hrani sve manje imam vremena za gluposti svake vrste i podvrste...
Ostalo mi je još da osmislim šta ću za novogodišnju večeru... A biće to neka od salata... A ako bude sve po mom planu ipak ću napraviti najavljenu Meksičku salatu - posnu naravno... A ja obradujem sebe, tako što zgotovim špagete sa pikantnim sosom... Ko mene može da obraduje nego moja Majka... I kupila mi je divan novogodišnji stolnjak... Da, baš sa motivima Santa Klausa... Kupila sam materijal za tortu i sutra doista pravim u čast Nove godine 2016 - posnu tortu kasata... I taman uz onaj hladan šampanjac... Gotovo samo jedno oslikavanje... A uvek ih je bilo i biće sve više... Pa, lepše je od srnetine, to pakovanje od 400 gr 180 dinara.. Bukovače... I danas na ručku imam oba roditelja... oduševljeni su bukovačama... mmm... Još malo pa gotovo... Bukovače se dinstaju u kuvanom paradajzu iz flaše - tako da danas imam novi ukus na astalu, pa moram da skočim da ih promešam... I probala sam brokuli... u fantastičnoj marinadi... I da nije u marinadi bilo bi ga otužno i primirisati... Pola života sam bila na nekim odricanjima, a drugi polovinu ću da budem pasionirani hedonista... Pa kakav užitak kad pišem, pa o žiganju želudačnog sklopa ne mislim i ne osećam više... Sve tiše... Ništa nema lepše nego uživati u carstvu hrane i Mocartove sonate broj 16... Jesti, a mršaviti for ever... Kad nešto tako stalno potrebuje moje oko, treba ga transparento izlepiti na kuhinjske pločice da bude uvek na dohvat mom plavom oku... I moj novi kuhinjski kosmički transparent... I ono što pravim često... I da ne tražim po sveskama i beleškama... I bukovače su spremne za dinstanje, no to će uslediti tik pred ručak... I sve ostalo je gotovo i spremno... I postavljeno... I servirano... Prijatno... Doručak 3 žute slatke jabuke... zlatni delišes... pauza 2 do 3 sata pa ručak... obično držim 2 sata, jer sokovi počnu tako da se luče i pljuvačke u ustima i javi se velika glad... a voću je dovoljno oko pola sata da se svari, tako da tu nema straha od nesvarene hrane koja jedino goji, da najmiliji moji... Da ne pomisli neko da izmišljam i lažem... Jer, pozanto je kod mene nema laganja... a ni uligivanja... Ručak je u polaganoj fazi pripreme... Danas ću kupiti materijal i za Novu godinu pravim posnu kasata tortu koja se ne peče... I jednom sam o tome pričala... Pisala... Disala... A ja svojih pričanja se dosledno držim... Za današnji ručak: bukovače sa prazilukom i bareni brokuli... Moju junaci sa ledolomca su u sinjošnjoj epizodi čitanja izbegli napad podmukle "nacističke" podmornice... Oštrim svoje misaone elisa na vetrovima i današnjega dana sa ožiljcima preko fasade od kamena - Ja vetrenjača van pogona društveno korisnog radna... Moje nove činije za sladoled... Uvoz iz Indonezije... I tako svim tim sitnim detaljima moja kosmička kuhinja dobija na snazi i sadržini gde su zastupljeni predmeti sa svih strana sveta... Ako mi išta ide od ruke onda su to torte i kolači, mada se i to prećutkuje... Još jedan milk šnite je zbućkan... Smućkan... A ova mi je najlepša misaona kreacija... Yes, sa moga stepeništa... Ovo je pod punom "ratnom" opremom... Sa promenom vremena i bremena, menjam kaput za krznenu jaknu i malo izdržljivije čizme... Ovo je za snežne kijamete... Ja sve mogu, ali više nemam zlatnu volju... a ni rđavu... pa ni kamenu tvrđavu... Misaonim plivanjem izgradila sam veličanstven dvorac... Još 8 dana i biće reš pečenog mesa... Plivam plitko, al duboko... Da li se desilo još nekome, da, dok je srkao čaj, da ga oprlji neki blaženi "očaj"???... I tako ti ja osušim kosu bez fena - sasvim prirodno... I izbegnem atak na moj moždani aparat... Na vr brda - ko da bura krklja... "Poezija kao i ljubav sve stavlja (rizikuje) na znakove"-Mišel Degi... Покушаћу да оперем косу, но мисли сигурно опрати - нећу моћи... Данас речи испирам у вину... Исто је и са мислима... Uskoro mi ističe ugovor o radu (za 5 dana) - imam li pravo da gajim novu radnu nadu... Činimi se da sam pronašla ploču svoga života...
Molba službeniku božijem S. S.
Blagosiljam S. S.
neka S. S. blagoslovi gospoda svoga:
da odšrafi malo svoj šaraf,
da udlažim kosti
i udahnem zrak.
Jer S. S. zna
da ovo ne izlazi iz usta mojih
nego iz usta tog i tog
koji je poučio ovog i ovog
a ovaj i ovaj je uputio onog i onog
koji je to preneo tom i tom
a taj i taj je učio tog i tog
koji je poučio mene
šta da radim
da mi ne bude
kao što mi je bilo.
Dosta si drao suva solila
i gutao pljuvačku,
prozuknuće ti masline u ustima.
Zalud se češljati.
I nebesko je carstvo od staklene vune
privezano za kudelju.
Pastva ne razume šta pastir svira.
A molitva je svaka u hramu
ko vino u bokalu: peva u zatvoru.
Umrećeš i ti, ko moljac u biblioteci,
vrteći zid po zid.
Znam da podgrejavam tešku vodu
koja nikad neće proključati
ali pišam zainat,
rugam se bezdanu.
Tako se ulivam u najdublje tokove
zajedničkog života,
udružujem rad muda
s Uranovim rudnicima.
Niko ne ume da pročita nemu knjigu
I listove joj pocepa.
Na njima je pečatana azbuka sveta
I ova stara priča
Bez završetka.
Potpisao se levoruki pisar
Sa srčanom manom
I ptičijim izmetom umazan
Golub pismonoša.
Nanjušiće i njega braća
I ujesti za srce,
Sevnuće i njemu
Pred očima.
Ali doboš od krpe
Ne svira.
Ali zverčice vide koliko je sati
i ne plaše se više stare klepetuše.
Vrtlari i voćari svuda mogu naći
dobro živinsko đubre,
a ljubavnih pesama
nigde nema.
Ti žderi, lomi, melji,
kožu zemlji razderi,
baš me briga za vine i nevine,
samo pripazi na mene.
Uči od koga da bežim,
kome da se klanjam,
da ne bratim brata
nikog osim mrkog mraka.
Duša je njegova baština,
niko je prisvojit ne može
i duši je dobro dok je srce greje.
- Noćobdije, govor vaš
o budućem ništa ne kazuje.
Nemojte me vući za jezik.
Sve sam to izmislio,
i nije teško pogoditi zašto.
Pa pitajte sad njih: ko je kriv
što se moram igrati
sa zverovima.
Ja sam pisao
kao što sam mislio,
a vi nemojte čitati
kao što je napisano.
Gojko Đogo
Нема коментара:
Постави коментар