уторак, 20. децембар 2016.

I NISAM SE POJAVILA JUČE...




Najpodesniji trenutak jeste upravo onaj u kome se otkači i otkoči naš dugo kočeni literarni iskaz...Čovek obično postane onaj tip ličnosti o kojoj nije ni sanjao...Ironija i sarkazam jesu najpouzdaniji temelji jednog ljudskog dostojanstva...Sitne duše se ulizuju i oblizuju...Napreduju samo oni koji postavljaju pitanja i to veoma retko...Ukoliko ste osvetoljubivi treba da znate da ćete uvek imati prikrivene neprijatelje...Vreme jeste jedini luksuz koji nam izmiče i neumitno teče...Ne dozvolite da vas sitni karakteri podrivaju...Uspeh ovoga sveta jeste mnogoljudna pojava, koju prigrabe sitni karakteri...Jedina reč koja nema uporišta u našem vokabularu jeste krivica...Intuicija jeste najnepobitnija i najbitnija činjenica...Sa neopevanim entuzijazmom treba promašiti život...Čovek napravi grešku svaki put kad ne oćuti ono što je najvažnije za reći...Velika razočaranja ublažujem tek sitnim radostima životnog blaženstva...Lažovi pre nego što stupe na scenu - mnogo i naporno vežbaju...Svaka osveta jeste ispod časti jednog vrlinskog čoveka i njegovog duboko usađenog dostojanstva...Osiroteli duhom nemaju napretka u srećnim zadatostima ovoga života...Što manje posedujem, sve trezvenije razmišljam...Prepreke su naši najbolji učitelji...Pokatkad svet nije spreman za naše ćutanje...Oslanjam se na svoju intuiciju... a poštapam se na svoje sopstveno Ja...Neznanje je dostupno svima...Okasni li trenutak spoznaje da je sve više ovih koji nas licemerno vole...Zbir dobronamernih misli nije srazmeran količniku postavljene hrane na trpezi...Ako ste klevetnik - preispitajte svoju savest - možda vam se na kraju i smuči...Ne razumem samo ono što ne poznajem u dovolljnoj količini...Sve što nije proizvod nekog interesa - obezvređeno je..."DOBAR STAV JE NAJVAŽNIJI... DOBAR TALENAT JE NA DRUGOM MESTU"..."UZDRŽITE SE OD POTREBE DA ODBRANITE SVOJU REPUTACIJU"..."MALI BROJ MIŠLJENJA SE NE MENJA"..."IMAJTE JAKU VOLJU ZA ŽIVOTOM"...Hobi ne bi trebalo ljude da vodi zlobi, već slobodi...Ono što koristimo relativno malo, gotovo nikako, skoro je isto kao i da ga nemamo...Ako su ljudski životi nalik igranju tenisa, onda onaj ko zna dobro da igra u singlu, sigurno mora dobro znati igrati i u dublu...Iz kompleta 10 "bisera našeg nobelovca" pročiath 4... Ostalo mi još 6 (mada neke sam davno, davno pročitala)... A valja ih opet iščitati...Andrić: "Ali teško se bilo odbraniti od ogorčenih mladih radnica koje su kao uzbunjene pčele obletale, dovikivale drugaricama da se ne boje, da će sve učiniti da ih oslobode, da će izvestiti koga treba, da će poručiti i njihovim kućama."."Jer mi imamo načina i za takve ptice koje se šetkaju naokolo sa nekim smešnim i blesavim predstavkama i zahtevima, umesto da gledaju svoj posao. Mi smo do sada postupali fino, sa mekim rukavicama na rukama, ali kad skinemo rukavice, videćete da je naša ruka od železa. Osetićete to na svojoj koži. Tada ćete se možda kajati, ali će biti dockan."."Samo vrlo poročni ljudi sposobni su za takav prezir. A ovaj čovek je bio pun prezira koji je izbijao iz glasa, iz svakog pokreta; ali sve je to, izgleda, bilo slabo da izrazi njegov veliki prezir prema svim ljudima, i to kao da je i bilo glavni uzrok njegove ljutnje, a ove dve žene, predsatvnice pobunjenih radnica, samo bedan povod."."Ah, to austrougarsko vojničko i birokratsko: No! To nije reč nekog živog jezika ni određenog naroda, nego uzvik iz zoologije u kome ima i nešto od vepra i od stršljena i od kopca. U tom jednosložnom uzviku ima dovoljno prezira da uvredi, unizi, i uplaši milion ljudi, to je borbeni krotilački uzvik jedne kaste koja vlada svetom i drugim ljudima oko sebe, bez obzira, bez straha, bez pomisli da bi moglo drugačije biti; jedne kaste koja je, oduvek bez srca i duha, davno izgubila pamet, a sad gubi i poslednje tragove osećanja mere, svaki račun o hodu vremena i progresu sveta. Ah, to austrougarsko: No! Šteta je što se polagano zaboravlja i što će biti potpuno zaboravljeno kad izbledi i za budućnost. Trebalo bi ga sačuvati na nekoj trajnoj gramofonskoj ploči, kao primer dokle su se jedni morali ponižavati da bi živeli, množili se i hranili, a dokle su se drugi mogli spustiti, misleći da se uzdižu i da sa svoje visine neograničeno vladaju svetom i ljudima. Kao zastrašujući primer budućim naraštajima, šta čovek može učiniti od drugog čoveka i od samog sebe."."Osetile su da je borba mogućna."."On ništa ne traži od tog sveta. Živi malim, skromnim životom.""Čovek koga posle dužeg tamnovanja iznenada i pre vremena puste na slobodu, prolazi uvek u početku manje ili više kroz tešku krizu. Takav čovek, pre nego što ponovo dođe do svog starog slobodnog hoda i kretanja, prođe dug period privikavanja.""Neka nerazumljiva stidljivost kočila je ceo život toga od detinjstva povučenog mladića. Kao što se drugi strasno, svim sredstvima i na sve načine guraju napred i propinju na viša mesta, on se isto tako strasno i uporno povlačio i bežao od svega, u želji da ne pada u oči, da se ničim ne ističe, da živi nepominjan i nepoznat. I u tome je uspeo.""Prosto, sam je zaustavio svoje dalje razvijanje, svako učenje i svako napredovanje u društvu.""Uvek nasmejan, čedan i snebivljiv, dečak je bio bez određene volje i jasnog cilja. I što se više razvijao i bolje napredovao, to je više u njemu rasla ta ravnodušnost prema svemu u nauci kao i u životu, čudna nesposobnost da pokaže bilo gde i ma u čemu življu želju ili neku mladićku strast.""Ona zapoveda i žandariše tako prirodno kao što živi i hoda, i dok je živa ne ume, ne može drugačije da radi.""Veština da se bude samoživ, tvrd, neprijatan i neljubazan i da se stalno i jedino ima pred očima svoj interes, i to onaj prvi i neposredni interes, ono što čovek može metnuti "u se, na se i poda se", ta veština, razvijanja kroz naraštaje palanačkih trgovaca, došla je u gospa-Nati do svog savršenstva, i - počela da prelazi u nesmisao.""...što pomisli to je za nju istina, što kaže to je zakon, a što uradi to je pravo.""(Davno je neko rekao da je "za Kamenkoviće osmejak dukat", a dukate oni ne rasipaju, nego ostavljaju za sebe.)""I stoga mi danas nije teško predstaviti vam ličnosti sa te velike "slike", jer slika sama po sebi - ma šta kazali naši slikari umetnici - kazuje mnogo, svojim stilom, izradom i ukusom, a lica prikazana na njoj, za onoga ko ih je znao žive ili ko ume da ih oživi, još su rečitija svojim govorom ili svojim ćutanjem.""Sve je rečeno, sve što se može smisliti i kazati, a ipak valja dalje govoriti, ma kako i ma šta. I Mento je govorio.""...dok govori i dok ga ustaša pušta da govori, još je dobro, još ga ne muči i još ima nade da će ostati živ. Govoriti, znači odlagati mučenje, znači živeti.""Kako je teško dokazivati istinu koja ne izgleda verovatna! Naročito u ovo doba i ovakvom čoveku!""Uopšte, štampana reč nema i nije nikad imala uticaja na Stjepana Kovića; on je od onih ljudi koji ne mogu ni jasno da sagledaju ni pravo da osete ono što čitaju, i koji znaju i priznaju samo ono što je opipljivop i za neposredne lične težnje i interese vezano u životu.""Sve je primao kao "sudbinu" kojoj ne može izbeći i sve je video kao prostu računsku operaciju.""U stvari, jedino što oseća, to je strah. Strah je sada za njega mera i izraz svega.
Strah je u ovim zemljama posejan kao usev, na vreme, sa planom i dobrim poznavanjem tla i svih uslova, zatim pažljivo negovan i održavan, i sada je donosio plodove. Strah je ono što pljačka i kolje ovakve kao što je Mento, strah im koči pamet i vezuje ruke, a ustaše lako izvršuju pljačku i klanje"."Vidi, beže ljudi od neprijatnosti i rizika. Kao ljuska po ljuska, odvajalo se i padalo sa njega sve što ga je dotle okruživalo, a na sredini je stajao Mento Papo, Jevrejin bez veze sa Jevrejima, sam bez novca, bez ugleda, bez imanja, go i nem i nemoćan"."Ali Mento se pravio ravnodušan i činio ono što je u takvom društvu najbolje: primao šalu za šalu i vraćao šalom.""(U Bosni ima više duha i šale nego što bi to stranac pomislio posmatrajući tu zemlju iz voza. Ali ta šala je često gruba i teška; nevesela, ako se tako može za šalu kazati; teška za onoga na čiji je račun napravljena, ona pokazuje da ni onome ko je pravi nije lako.)"""Ništa gore ne može biti od našeg čovjeka kad se propije i pronevaljali."""...stalno traže nešto novo, a nalaze uvek isto".Depp još nije ep, al je mnogo lep i ošišao je rep..."Postoji glas koji ne koristi reči. Slušaj!".Zovu je - Carica Tišina...Ako shvatimo koliku moć imaju naše sopstvene misli, nikada više nećemo dopustiti da se negativne misli opet jave i vrate...Вечерас ми је неко... Шапнуо нешто... Онако у поверењу... И тако ми тај неко... Лепо срочи и рече... Како бих, ето... Требала мало да попустим... Наводно, да размислим... Да не будем више својеглава... Поносно тврдоглава... Е тада ми... Коначно... Кључну ствар рече... Да од два зла... Изаберем мање зло... Е па... Драги неко... Зло је зло... И нема великог или малог зла... И стога ја нећу... Ништа од свега тога... И без упозорења... Све се... Олако намирише... И ту нема... Шта да се пише... Више...Вергилије: ''... Љутина је у њих прекомерна, те отровом, кад их ко увреди, задахњују своје уједање, у жилице позабадају се, невидљиво пуштају жаоке, а на рани пуштају и душу...''...

Нема коментара:

Постави коментар