"Svaka životinja na planeti Zemlji ima isto toliko prava da bude ovde kao što to imamo ti i Ja"...Utihne li tvoj molitveni šapat nad nemim našim pribegavanjima Tebi plašim se beznadežni ćemo večno ostati i postiđeni postati...Kad postanete odveć bedni u ovom svetu čiji tragovi nečoveštvom zaudaraju, onda je kasno da pribegnete pod bilo čiju utehu osim pod Gospodnje utešenje...Nisu svi poslati i pozvani da nas štite i da nam pomažu...Naše potpore pred Gospodom srušili su i urušili nezasiti vuci preobučeni u ovčije runo...Pretučene žene obično su i utučene žene...Da li je pretučena žena doista svojom karmom privukla takve okolnosti da bude baš do te mere pretučena...Život se sveo na dobro pretvaranje i lošu glumu... dakle, što se bolje pretvaramo smemo reći SVE JE DOBRO...Zlostavljane žene obično dobro ćute i ponosno kriju svoje modrice...Svakom muškarčini koji zamahne i udari ženu treba odrezati ruku i to onu kojom najviše pesniči..."VERUJEM SVOME JA... JA SAM PREŽIVELA MNOGO TOGA, I JA ĆU PREŽIVETI ŠTA GOD DA MI DOĐE"...Čovek koji izgubi ili kome su oduzeta sva njegova čovečna prava ne može se nazvati ogorčenim, jer bi to onda moglo biti nazvato još većim zločinom... Takav čovek je obespravljen, unižen, potrošen... Jednom rečju za svu večnost - oštećen..."PROGRES PODSTIČU LJUDI KOJI NISU ZADOVOLJNI SA TRENUTNIM STANJEM STVARI".............."Volim, na žalost, lijepu i prpošnu riječ"..."Ja nijesam slobodan sve dok, svuda oko sebe, nabasavam na prepone neslobode. Zato ja smisao života i svoju tačku osnonca tražim u stalnoj borbi protivu sila koje, pod ovim ili onim izgovorima, okivaju čovjeka... Ne shvatite me pogrešno moje sudiije. Ne pripišite mi da sebe sravnjujem sa Marksom i Arhimedom. Recite, samo, ono što sam i rekao: u granicama svoje moći i svoje pameti, braniću, bez obzira na jetku osudu vašu i, ne sumnjam, isto toliko jetku presudu, i sebe i svoja djela, makar i beznačajna, koja vi, već tri sata, mjerio sam vrijeme, tako strastveno i tako jurišnički, kao da ste pred bunkerima, ružite i napadate. Slutio sam, moram vam priznati, da ovdje, večeras, nećete govoriti baš najljepše o meni. Ali, da ćete biti toliko gladni i žedni mog čerečenja nijesam moga da zamsilim. Znam, kao i vi, da me morate osuditi"..."A na pitanje svojih kćeri, Laure i Dženi, šta je životni moto iz kojeg on crpi sreću, Marks je odgovorio: "Boriti se!" Drugi je citat Arhimedov: "Dajte mi tačku oslonca, ja ću polugom podići zemlju!" Svaki čovjek traži ovu Arhimedovu tačku osnoca. Moja tačka oslonca je ono Marksovo: boriti se!"..."O Bože, još jednom da pitam: šta smo mi? Bacim li pogled preda se - koliki beskrajni prostor u kome nijesam. Okrenem li ga unazad: kakva stravična širina, u kojoj me više nema. Koliko malo mjesta zauzimam u toj, ogromnoj, provaliji vremena! Ja sam, zapravo, ništa: jedan tako kratak prekid nije dovoljan da bih se izvukao iz ništavila. Poslat sam samo da popunim broj: u stvari, nijesam bio ni najmanje potreban - komad bi, isto tako, bio odigran i da sam ja ostao iza scene"..."Danas, znači, on više nije sudija. On je čovjek bez posla, ali i još gore i bezndežnije od toga. On je čovjek koji je proglašen neprijateljem i kojemu je, kao takvom praktično, zabranjeno da više ikada nađe posao, a pogotovu mu je zabranjeno da više ikada bude sudija"............"ŽIVOT JE VELIKI UČITELJ.""NE DIRAJTE PSE KOJI SPAVAJU.""PONEKAD MORATE SVE IZGUBITI KAKO BISTE PRONAŠLI ONO ŠTO HOĆETE.""IZBEGAVAJTE DA BUDETE SARKASTIČNI.""SLAVITE SVOJA NEMATERIJALNA SREDSTVA.""NAJPRE UREDITE SVOJU SOBU PA ONDA SVET."............Mali Mujo je odlučio da ovoga puta ne ide kud i svi turci..Predviđanje za iduću godinu: sa konja pali smo na ovna...Užasavam se brkatih ljudi, nasmejanih fotografija, kao i previše božićnih i novogodišnjih čestitki, itd... Ja ponajviše volim kad mi niko ništa i ne čestita... Nekako je prirodnije i poštenije... Tako zaobiđite me od svih pompeznih slavlja i čestitanja ovih i narednih dana........Meša Selimović: "Ukočila mi se ruka kojom držim pero, svijeća tiho kašljuca i prska sitnim varnicama braneći se od smrti, a ja gledam u duge redove slova, u nišane misli, i ne znam da li sam ih ubio ili oživio."."Svijet mi je odjednom postao tajna, i ja svijetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više."."Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku."."Pobuna! Je li to samo riječ, ili je misao? Ako je misao, onda je moja misao, ili moja zabluda. Ako je zabluda, teško meni; ako je istina, teško meni još više."."Rekoh čudnu riječ: pobuna. I zaustavih pero nad ravnim retkom u kom je ostala utisnuta jedna nedoumica, prelako izrečena. Prvi put sam tako nazvao svoju muku, a nikad ranije nisam o njoj mislio, nisam je zvao tim imenom. Odakle je došla opasna riječ? I je li samo riječ? Upitao sam se, ne bi li bilo bolje prekinuti ovo pisanje, da sve ne bude teže nego što jest.".....................Andrić: "U dnevniku mojih pomračenja svako se od njih takmiči za prvo mesto po snazi i trajanju."."Ja sam podlegao u životu, ali ja nisam pobeđen, nego nadigran."."Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.""Teško onom koji mora nekog drugog (pa ma ko taj bio) da unizi, da bi se on sam izdigao, ili bolje rečeno: da bi imao iluziju da se izdigao.""Kad nestane snage, kad izda veština, kad pamćenje postane nesigurno, a oči još gledaju i misao još radi - tada je ceo problem u tome kako da čovek prizemlji bez loma i bruke, i neprimetno napusti svoje mesto.""Samo plemeniti ljudi mogu se naći u takvoj zabuni i tako blizu očajanju.""Bože moj, kako se s puno razumevanja i obzira govori o pokojnicima, kako im se sve lako prašta! Nema dana da im čovek ne pozavidi. Ponekad i po dvaput u jednom danu.""Mi smo uvek manje ili više skloni da osudimo one koji mnogo govore, naročito o stvarima koje ih se ne tiču neposredno, čak i da sa prezirom govorimo o tim ljudima kao o brbljivcima i dosadnim pričalicama. A pri tom ne mislimo da ta ljudska, toliko ljudska i tako česta mana ima i svoje dobre strane. Jer, šta bismo mi znali o tuđim dušama i mislima, o drugim ljudima, pa prema tome i o sebi, o drugim sredinama i predelima koje nismo nikad videli niti ćemo imati prilike da ih vidimo, da nema takvih ljudi koji imaju potrebu da usmeno ili pismeno kazuju ono što su videli i čuli, i što su s tim u vezi doživeli ili mislili? Malo, vrlo malo. A što su njihova kazivanja nesavršena, obojena ličnim strastima i potrebama, ili čak netačna, zato imamo razum i iskustvo i možemo da ih prosuđujemo i upoređujemo jedne s drugima, da ih primamo i odbacujemo, delimično ili u celosti. Tako, nešto od ljudske istine ostane uvek za one koji ih strpljivo slušaju ili čitaju."........Danas je veoma "opasno" pisati penkalom, jer ukoliko još niste otkrili - može vas neko izbrisati... Tako ja još juče otkrijem kako je mojih dvadesetak potpisa u jednom dnevniku izbrisano, jer sam "zauzela" koleginici prvu liniju... I tako sam zapanjeno morala ponovo da se potpisujem na liniu ispod... I sad se pitam (doduše i ne pitam): kako je moguće da neko ladno izbriše nečiji potpis... I tako čudesima nikad kraja... Moraću da počnem pisati hemijskom olovkom kako me ne bi brisali... Mada i to će biti moguće korektorom, zar ne... Ukoliko sam načinila grešku pri potpsivanju stranica, moglo mi je biti ljudski rečeno, pa da se sama izbrišem... Mada, ne vidim u čemu je problem ako se redom potpisujemo na prve slobodne linije... Zar je toliko "važno" ko ide pre, a ko posle... Tako svi naši rukopisi pisani penkalom su ugroženi i na meti su veštih brisača..........."- ja, tvoj verni sin i tvoj poeta-Esad Mekuli"...
"Pevao sam (i kad nisam smeo)
da će i tebi, gaženom, pripasti slobode deo".
"I neće nas osuditi, to znam, za naša dostignuća -
jer, ko je kriv što nam preci ne ostaviše skoro
ništa sem
groblja i neznanja,
ko je kriv što su vekovi, kao prolećni mrazevi,
ubijali i
klice u začetku!"
"Sav svet u srcu ozleđenom
Sav svet u prsa nagrižena...
Zaljubljenik
zora
rumenih -
za nejake
za nejednake
i razvigora
i razvigora
Čarobnjak
što priča sa oblakom
i listku užutelom
divi
kada se vetru ledenom
visoko na grani
ne predaje
nego živi
prkosom
traje"
"... Galebovi sad liče na bele plovke -
odmaraju na bistroj, mirnoj vodi
i prvi vetar čekaju,
čekaju da sunce izgreje."
"Ismajle, Ismajle, čovek je svuda - čovek!"
"... И овде,
с обала -
прошлост смо хитнули
у дубине:
вода се у круговима спаја..."
"Буди најбоља, што си! Увек ти пролеће красило дане -
за наше и добро свих - цвећем свежим слободе!"
"Ne zameri za ove reči, ti koji si sve oprostio,
koji si sve darivao na sunčanoj stazi života:
teško mi je danas u duši
zbog tebe,
zbog drugova!
Jer, znam - poznavao sam vaše veliko srce
i oko vidovito
i ruke neumorne -
bili bi prvi u stroju
i danas
u Slobodi!"
"- Razgrni dušu, razgrni,
otvori srcu prozore -
nek klikću svetli dani!
Nek radost ispuni grudi,
rastera nemir crni -
i pesme naše zaore
(da čuju i znani i neznani)
- ta mi smo od danas ljudi!"
"I - mi smo progledali, kao posle mučnog sna."
"Slobodo, nismo te poznavali
Nismo te poznavali!
Mi smo čeznuli za istinom - koju nismo znali.
Mi smo vapili za pravdom - koju su nam osporavali.
Mi smo verovali svakome i svačemu...
Nismo verovali nikome i ničemu!
Ne! To je bio samo strah pred težinom zla, pred opasnošću istrebljenja.
To je bio samo vapaj za samoodržanjem.
Neprijatelj je bio podao, a mi slepi."
"I - bili smo srećni kao deca pred igračkama.
I - bili smo obmanuti do suza..."
"I - zavadili nas dušmanski. Na oglodanoj kosti režali smo kao gladni kurjaci!"
"Ja sam bol siročeta, bez hleba, u gladovanju -
suza majke nad praznom trpezom...
Ja sam čežnja robijaša u večitom ganjanju -
uzdignuta viskoko... nad brezom...
Ja sam patnja pregaženih u njihovom stradanju,
poklič na otpor što sve prepone slama.
Ja sam mrvica nade u tom velikom nadanju,
što se moćno diže - nad ruinama."
"Zabolela me njegova reč - neznanog, zaboravljenog dečaka,
njegova teška reč, njegova nemoćna molba - tiha...
Dok veče pada na zemlju i golo granje njiha
i sve se uljuljkuje u noć pod krilom nadošlog mraka."
"Orao, i Čovek belošali, i Bistrica, i zelen-bor na okomitoj
steni kamena - koliko životne snage zgusnulo i
ustreptalo na malom prostoru ovog večnog poprišta!
Jer život - to je borba za prostore i širine, za trajanje
pored svih stega, uprkos svima naletima uništenja!"
"- Drugovi, kad Dan rastera i poslednji pramičak mraka
i u svojim lepotama utopi zadnji krik patnje
- a on progovori jedino prošlošću -
šaljem vam pozdrav za naše pobede!
Moji poznati i nepoznati širom zemljine kugle drugovi -
moja jedina, draga braćo!"
Ja zrnce peska pogaženo, prolazno i ništavno
čeznem za svetlošću postojanja one dobrote
što uporno prozirnim vodama se opija vrline...
Oni koji se od nas gnušaju,
koji nas odbacuju i koji nam dobacuju
i koji nas ostavljaju
jesu naši protivnici...
neprijatelji naši...
dušmani...
Podmukla su shvatanja neprijatelja naših
što nemoćne prezrene za sobom ostavljaju
i pritesnili su pribežišta naša svojim istrebljivačkim
zovom i ustali su nepopustljivo na naše prosvetljenje...
Nisu još zakržljale unutrašnje oči moga srca u ovo vreme nesigurno
i nisu siromaštva duhovna zatmanila dušu moju u čas izbavljenja
i nisu predivni plodovi milosti uskrćeni meni i svagda prizvani jesu
i nisu moljenja nehatom pridržana pod omoforom višnjih nebesa...
U vreme blagih dana kada ni nadežda naša više nije tako hrabra,
ko molitvom se okvasi duša srca i to olakšavajuća neka pomisao
preblaženo utaži tugu i to reč sveblagoslovena u slavopoj molitveni
očisti i isceli kao utešenje uzvišenost čovekovih patnji i bola svog tog...
Isuse Hriste...
Hvala Ti što praštaš ono što ljudi ne praštaju lako...
Hvala Ti što pomažeš dobrotom svako stvorenje...
Hvala Ti što srcima našim daruješ radosti nebeske...
Amin... Amin... Amin...
Нема коментара:
Постави коментар