Пре неки дан
скидали смо
интерпретирано одсуство добра
као листове
са главица киселог купуса
и све контрасте
чистили од тврдог корења,
па тако скинути,
на уљу смо динстали могуће светове
као црни и бели лук,
па додавали највеће доброте
попут целера,
динстајући све скупа још 5 минута
и крчкало смо се тако,
а онда зачињени
и засићени
великим животним недаћама
као бибер и љута алева паприка,
савијали смо се у сармице
испољавајући своје креативне енергије
и послагасмо се на крају дана
у шерпу са поклопцем
и легосмо на дно
и покрисмо се моћима људске душе
као сувим шљивама
и замирисасмо на гранчицу
тек положеног рузмарина,
из авлије,
па прелисмо
умањене концепције сазнања
на трпези наших неспокоја
водом
и запексомо се у рерни
на 220 степени
око добрих 180 минута...
Нема коментара:
Постави коментар