Strastveni čitalac svako veče odlazi na spavanje sa jednom od svojih omiljenih knjiga... tako i ja večeras vodim čitalačku ljubav sa naslovom novim... ili bar danas 3 odgledana filma...
Odlazim posle tuširanja na 149 stranu velike avanture mog trenutnog junaka Dirka Pita... kome je na ostrvu na prethodnoj stranici eksplodirao avion... srećom on i njegova verna ekipa su ostali živi... taj junak za sada ima još uvek izvanrednu intuiciju, pa otkrije sve smicalice unapred...Toliko je teških reči ubolo i pogodilo mene, tako kad mi neko kaže neku lepu reč ja se zaledim iznenađeno i brecnem se u sebi pitajući sebe: šta ovi bulazne...Ja ne smem da kažem ali moj blog BELEŠKE to jest staresveske danas je postigao svojih prvih 100 hiljada pregleda...Verovali ili ne mi smazasmo pola štrudle... dakale trupac i po... toliko ostade i za sutra...Bila sam skeptična sve do sada jer se ovo testo nije premazivalo margarinom i tu sam se dvoumila da li ga premaziti na svoju ruku... recept je odličan iako je to premazivanje izostalo... sve sam radila kako piše... samo nisam dodala koru od limuna... ovo je štrudla sa čajem od kamilice... premazana medom i mlakom vodom i ništa mekanije i uksunije nisam jela... a posno... premazana je džemom bez šećera...Tako danas završih iščitavanje ove prekrasne knjige poezije... "MALA KUTIJA"...I prošle godina u isto ovo vreme bila sam za pultom žute kosmičke kuhinje... ipak sam napredovala sa palačinaka skočih na štrudlu i pečeni hleb...Smirio se... želudac...Počeo je želudac da me boli... tako jako...ŠTRUDLA sa pekmezom ispečena... da se prohladi, pa da nasečem za probu...Što sam produktivnija u žutoj kuhinji mog kosmičkog gnezda, to se odrazi i na moju malu intelektualnu produktivnost na blogu Mala Iskra... to sam primetila... jedno uz drugo nekako baš ide...Testo u plehu narasta iznova... onda imam da ispečem štrudlu, pa hleb...Sve kao što sam u današnjem obećanju najavlila... posna štrudla sa pekmezom i fitnes hleb... dok sam čekala da testo naraste čitala sam Vasku Popu... i napisala sam još jednu pesmu...Umalo da zaboravim... posle ručka pravim posnu štrudlu sa čajem od kamilice... za mrsnu štrudlu postala sam odavno vešta... ovo će biti moja prva posna... videćemo na šta će da liči... mmm... ako unapred uzmem u obzir da je recept tačan...Za razlliku od šampinjona koji su upakovani prilično prljavi od podloge na kojoj se uzgajaju, bukovače su besprekorno čiste i to me je jako oduševilo...Bilo bi interesantno proizvoditi bukovače...Spremno za dinstanje... BUKOVAČE su jako zdrave... odlične za imuntet i smanjuju masnoće i šećer... opuštaju mišiće i štite organizam... ove su gajene u džaku... podloga im je obično mešavima žitarica, slame i piljevine... Prijatno...Volim čestitke koje stignu jasno i glasno na moje ime i adresu... no, ne volim čestitke koje se đuture šalju svima uopšteno... time ne osećam da je moje ime prozvano ama ni malo... u tom kolu mene nema... meni mora nešto najličnije da stigne ili ga ne smatram mojim... i da bude naslovljeno samo na moje ime lepo..."INTUICIJA je GLAS DUŠE. Što više je slušaš, sve više upoznaješ svoje pravo JA"...Danas za ručak spremam BUKOVAČE dinstane na praziluku... taman idealno idu uz pilav koji je pripremila moja Mama juče... danas na ručku pored Mame imam i Tatu... Prijatno...Eto pade mi na um da pečem palačinke................Andrić: "Sve je ovo samo priviđenje, plod potištenosti i čamotinje ovog jesenjeg večera, u ovom sumračnom gradu u kome, već od proleća, izgleda, i nema mirna ni vesela čoveka"."Kad već ne može da se najede, napije, nauživa svega onoga što drugi imaju, on može da se uteši i izdovolji time što će zaustaviti onog koji beži i tako ubiti njegov poslednji san o sreći, njegovu jedinu nadu na spas. To može, i to čini. I takav kakav je, on je veći od neprolazne planine. Jer, jedan asker nije nikad sam. Svojim promuklim uzvikom on je već pokrenuo vojni mehanizam koji će čoveka istim ovim putem vratiti u pakao iz kojeg beži, da tu, pod mnogo težim uslovima, i dalje živi dok ne svisne i ne propadne"."Dejstvo vradžbine počinje da slabi, čarolija bledi i tanji se, a kroz njen proređen veo nazire se stvarnost, zla i osvetnička, gora i crnja nego što je bila pre ovog večernjeg zanosa. U Sarajevu si, trezan i otrovan tugom. Pred tobom je druga, tamna strana slike"."Kuda? Ma kuda, samo negde u svet reda i svetlosti, razumnih postupaka i jasne ljudske reči. A gde je to? Gde ima takva zemlja? Kad malo razmisliš i staneš da se sećaš, ti uviđaš da je nema; ne može je biti. Pa ipak, ona postoji. Stvara je život među ovim planinama, pod ovim uslovima. To je ona zemlja koja - nije ovo. Njoj te sve vuče i ceo tvoj život se svodi na to: kako što pre do nje stići. Kako? Prosto. Treba samo krenuti, a put sam te vodi i nosi dalje. To nije više ni ljudski hod ni konjski kas, nego let, pravi let. Sve jači otkucaji srca vezuju se među sobom u jedan jedini. I dah staje, i vid se magli od zlatnih oblaka kroz koje letiš. To nije putovanje, nije ni bežanje, nego čudesno spasenje u trenutku kad je izgledalo da je svemu kraj, da nigde više nade nema. Nešto se dešava mimo svake verovatnoće, protiv očiglednosti"."I muzika i rakija kazuju isto, pričaju svoju jednoličnu, neverovatnu priču, otvarajući pred njim uvek isti diptih čije jedno krilo nosi svetlu i radosnu sliku, a drugo tamnu, beznadnu, dok se ne sklope krila diptiha kao daske na poklopcu mrtvačkog kovčega nad čovekom i njegovom željom za bežanjem"."Mašta počinje da radi, stvarnost joj pruža hranu, šapat je raspaljuje, a strah podržava i širi ono što mašta stvara"."Lice? To više pokazuje šta može da postane od ljudskog lica. Izgledalo je kao premrzlo, kao izubijano, iznakaženo od grča i nerazumljivog bola, pa skamenjeno. U teškim podočnjacima velike zamućene oči koje ne gledaju i ne vide"."U ovakvim vremenima, kad su mnogi ljudi uplašeni i zbunjeni ili uvređeni i ugroženi u svojim interesima, zlo se lako prima i veruje, i širi dalje".........Zapela sam još malo i oribala i kupatilo.. to me motiviše i inspiriše... Sedam sati pakovanja... na svu sreću sve spakovano - cakum pakum... pod konac...Срећна и цветна!... Нова година 2011-а!... Здрава и радосна!... Весела и раздрагана!... Осунчана и насмејана!... Честитам искрено!... Од срца!... HAPPY NEW YEAR!!!...
to neprijtelji neoslobođeni patnje i bola kao da
još posrnuli gube razum vere, a Svedobro malo
stvorenje sa ubogima opet likuje sada...
Prođe taman toliko zamora koliko je novoj reči
prethodno dovoljno da se na nepce smesti i
tačnost praznine sa svojom dušom ponese...
Stresa se zamor današnjeg dana
lišen stiha iz najdubljih dubina i
tuđim bezgrešnim hodom mirno
govor nadjačava tišinu slobode...
Nije lagano nespretno poigravanje
u blještavim odlučnostima duše
i nije nevažnost stiha zaceljena
odsutnim neizvesnostima tim
i nije pravda ustuknula pred
dodvoravanjem njinim...
Нема коментара:
Постави коментар