Samo u jednom postajemo nepogrešivi... a to je u traganju za Srećom...Brige se pobeđuju i umnim radom...Dostojanstveni ljudi su i milosrdni...Jedite voće sa drveta poznanja dobra od života...Samoproklamovani ljubodavci su vam danas postali opasni zajmodavci... kamate su im katastrofalno visoke... i teško onome ko se kod njih uzajmi...Večeras kad ugasite svetlo i pimetite mrak u vašim sobama opazi ćete samo jedno: vaš karakter...Ukoliko želite da zaslužite status dosadne ličnosti - vičite i sričite glasno na sva zvona...Što više sumnjam, sve manje verujem...Svaka vrsta zajedništva u kome se Ja ne osećam dobro - i nije dobra...Preterana aktivnost u večernjim satim jeste samo zakasnela reakcija na početak jutra...Znanje i mudrost ne broji se maljavošću jednog insana...Čovek koji umre veoma zadovoljan za života je bio kao niko oslobođen i slobodan...Ciniku treba ukazati jedinstvenu priliku da ispadne veoma glup...U svoj svojoj povređenosti treba se otrezniti veoma često...U mom kosmičkom gnezdu struji ona dobra energija komfora koju Ja ne želim da napuštam više ikada... Prezimim u klobuku...Pokušajte da prepoznate jedinstvenost, neponovljivost i nedokučivost u svakom ljudskom biću... Od život dobijamo samo ono što dajemo, potražujemo i zračimo...NA SAMODISCIPLINI IZGRAĐUJE SE SAMOPOUZDANJE I POŠTOVANJE SVAKE VRSTE...JA VREDIM SAMO ONOLIKO KOLIKO SAM SPOSOBNA DA MOJE SAMOPOUZDANJE NE SVEDEM POD MINIMUM TUĐIH BEZUKUSA...JA UVIĐAM KOLIKO SAM SVAKI DAN POČASTVOVANA MNOŠTVOM BLAGOSLOVA... HVALA...JA UVEK PRIVLAČIM NAJZIMLJIVIJE PREDMETE I STVARI U MOJ ŽIVOT... tako se dogodio moj novi televizor od 43 inča... JA SAM RADOSNA U SVAKOM MOMENTU MOGA ŽIVOTA, JER SVAKI MOMENAT JESTE MOJE VELIKO SADA I OVDE U PRISUSTVU ŽIVOTA...ZAHVALNOST NAM DAJE ONA NEVIDLJIVA KRILA KOJIMA ODLEĆEMO DALEKO ŠTO VIŠLJE PUTEM KOSMIČKIH ČISTINA...POZIVAM I PRIZIVAM ČUDA I ČUDESA U MOJ DUGAČAK I VELIKI ŽIVOT...Moje novo umetničko delo biše enkad fraktali, a danas i kolači...Ujutru u 5 sati i 48 minuta počinje zima... dobrodošla najlepša zimo ikada...Vest koja se od mene bar jednom mesečno može očekivati - pukla mi plomba ili ako lepše zvuči - ispao mi komadić plombe... sutra ću se okrpiti...Biće da se najteže vraćam onome što najviše volim - pisanju...Od sinoć sam se opet vratila čitanju... i tu je usledio tek kraći prekid... stigla sam do strane 174, od ukupno 217... uskoro i "Sudija" - pročitan...SALATA OD PIRINČA I ŠAMPINJONA... sveže napravljena...Upravo je otpočela priprema i izrada ove divne salate... moj recept je u suštini ovakav, samo što količinu namirnica svedem na neku manju meru... svega po volji i osećaju ličnom... a ne baš kako piše u gram... i stavljam marinirane šampinjone koje neću dinstati... i umesto ceđenog limuna sipaću malo jabukovog sirćeta... jedino neću staviti list celera...Posle 3 dana vratila sam se u neki ritam svoje ishrane, mada nisam uopšte odstupila niti sam svu onu predivnu ribu oksuila... prethodna 3 dana jedino je izostalo voće... tako od jutros moj doručak je opet svo to voće... 5 kivija... a posle sat vremena i jedna banana... sad pauza 3 sata, pa ručak... u popodnevnim satima počinje serijal mojih kuhinjskih bućkanja... na pomolu je nova salata i kroasani, kojih sam se baš uželela...Andrić: "I što pogledam sve je pjesma i čega god se taknem sve je bol.""Ja prezirem bljesak gospodstva i lažni pesnički stih, okrećem glavu od onih kojima je dobro i u kojima duša šuti.""Pa ipak se živi. Još samo katkad biva da me prevlada bol, pa se savijam kao crv na zemlji i pritištem lice u šuškavu, hladnu travu i izgovaram u crnu žednu zemlju reči koje nemam kome da kažem.""Noćas sjedim nad sjećanjima. Divim se podloj igri udesa i žalim se pomalo.""Kad bi riječi bile kratkog vijeka kao što je zvuk koji ih je izgovorio! Ali one često žive godinama, kao sramne rane bole i žegu i truju život.""Posljednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je - šutnja.""Kjnige su dobre; neka i ljudi; ali mnogo mi je bolje gledati kako kiša pada.""Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju, kad bol zaboli odveć, onda se u meni duša okrene, ispuni me prkos i drska zlobna ravnodušnost i crni ponos onih koji odviše pate.""Ne, ne želim spomena, neka budem neznan i nijem kao kamen koji šuti u temelju, neka me nestane bez traga i imena, neka moj tamni život - grijeh i patnja - ne baci nikad svoju sijenku na Vaš bijeli put.".....Bol u sinusima jeste podmukla boljka... I tako mene danas bole sinusi. Boli me grlo... I sva kao da sam od neke čudne zime izlomljena...No ove 2016-e ništa me ne boli i to akcentujem..."Pričao je kao čovek za kog vreme nema više značenja i koji stoga ni u tuđem životu ne pridaje vremenu ni redovnom toku vremena neku važnost. Njegova priča mogla je da se prekida, nastavlja, ponavlja, da kazuje stvari unapred, da se vraća unazad, da se posle svršetka dopunjava, objašnjava i širi, bez obzira na mesto, vreme i stvarni, stvarno i zauvek utvrđeni tok događaja".Jedan trik mi otkrio ovo: kad polagano ojačaš i utvrdiš svoje samopouzdanje, svi od tebe pobegnu i razbeže se - kud koji mili moji... Prijatna noć, ma gde god da ste... I neka vas svetlost Vitlejemske Zvezde obasja i svagda prati...Moj omiljeni trik jeste kad od jedne reči napravim dve...Ako sami sebe ne ušuškamo u rečenične ljubazne haliine, verujte na reč: neće niko drugi učiniti ni približno tako dobro za vas (nas)... Stoga dišite i volite zarad unutrašnjeg stvora svoga...I dobro je dok reč iz tebe poteče, jer kad nestane - prestane reči, kad reč u tebi zaćuti, znači da se nešto unutar tebe duboko ljuti - buni...Reči su jedina vrsta blaga, koje što se više deli, više i navire - pritiče...Ja sam srećna upravo onda, kada teram samo po svome...Ja tačno znam i prepoznajem kome treba da verujem... Sebi i svom unutrašnjem glasu...Da su nam duše mirišljave poput majske ruže, moj druže...Pršti,pršti bela staza... evo Deda Mraza...Ko ima damu, kažu treba je nazivati "honey","sweety" i to sigurno pali... Kod mene NE!!!... Znate li šta nastaje:kad braća utihnu???...Tišina...Penjem se u tom smeru (pravcu) PREKRASNOSTI NEKE MEKE = STREMIM ka tome...Неко је јоште рекао... Само не знам ко?... Нису написали!... Како није зло време и како нису времена лоша... Шта је онда?... Рекоше ми, да су људи лоши...Мудри Сенека једном је рекао, како је наш живот ''попут басне''... и да уопште ''није важно'' колика је дужина тог живота... Оно што је најбитније, јесте колико је тај живот ''поучан''...Једна Ла Фонтенова изрека, мислим да каже овако: ''Будите захвални на саветима, а не на похвалама''... А колико тек треба да будемо презахвални, на свим покудама и укорима?!...''Упознаш ли ману, већ си је пола исправио''... Ваљда, се мисли, да треба спознати и упознати само своју властиту ману... А у туђу много, не завиривати... Јер, свако има мана... A što ja volim da slušam MANU...''Чувај се да људима не уђеш у уста, јер ћеш из њих тешко изаћи''...Кад човек постане птица... Шта бива?... Некада давно, када сам био човек, то омалено и сналажљиво људско биће, имао сам дар речи... Након мноштва пређених - прошлих, садашњих и будућих путељака, схватио сам и одлучио да постанем птица... Јер нико на свету, не воли слободу и песму као птица... Тада сам добио крила да летим и све недаће надлетим... Тада сам добио дар музике и пустио кап свога цвркута, са нетакнутом природном лепотом, да се стопи... Од тада, мало ко ме примети и види, али зато свако чује и препозна моју милозвучну мелодију... Живим у неприступачној шуми... Далеко од тешке цивилизације, која би да ме искорени... Али, птица сам и борим се, грчевито, јако, ма само тако...Толстој: ''Волети живот... волети живот и кад се пати... јер живот је БОГ... и волети живот значи волети БОГА''...
JA VOLIM SVOJE JA...
JA PODRŽAVAM SVOJE JA...
JA ŽIVIM ZA SVOJE JA...
IZ DANA U DAN JA SAM SVE ZAHVALNIJA...
HVALA... HVALA... HVALA...
JA MOGU...
JA HOĆU...
KRAJ PRIČE...
VERUJEM U SVOJU PRIČU...
Нема коментара:
Постави коментар