субота, 24. децембар 2016.

ŽIVOT JE IGRA KOJA SE RETKO IGRA...





"ENERGIJA SE POVEĆAVA SA SREĆOM KOJU OSEĆAMO"..."OBRAZOVANJEM MOŽETE SAČUVATI SLOBODU"..."ZNANJE REŠAVA MISTERIJU"...Ljudi mi najčešće dopišu kako sam slatka... Bože, kako ja to nisam znala..."NIKADA SE MNOGO NE CENI NEŠTO ŠTO SE ČESTO DEŠAVA"..."NIKADA NEMOJTE DOZVOLITI DA NEDOSLEDNOSTI U ŽIVOTU POSTANU PREDMET VAŠEG RAZGOVORA"...Sinoć ugledam pun mesec... sijao je na zapadnoj strani... a možda je preciznije reći na jugo zapadnoj strani... orjentacija u kosmosu je proizvoljno moja...U natezanju konopca, nadjačali smo tišinu...Ako već želiš da me dodirneš, dodirni me lepom i iskrenom rečju...Ej, Lik hvala ti za klik...Čovek otrkiva svoje pravo ja, tek kada u njega mesto malo šećera, sunete malo soli...Između poetičnih redova pronalazim neverovatne izvore energije, zahvaljujući kojima se osećam sve neverovatnije i bolje...Svakim danom sam sve bogatija za svaku novu pročitanu pesmu...Žene bi trebale da sa sebe zbace kuhinjske kecelje i krpe, pa da malo više uzmu poeziju u šake... jer poezija otvara nove lepe šanse...Srećan Badnji dan!... Sveradosno Badnje veče!... Osunčan i blistav Božić!... Svima koji danas i sutra... Pa i narednih dana... Sve to u mirnim dušama i dobrim srcima... Radosno i lepo slave...




"Lajete
Da mi je pamet sišla u staržnjicu
I preko noći izrasla
U zloslutan rep

Lajete
Da su mi se misli pretvorile
U sivu dlaku
I probile sve pore na koži

Lajete lajete
Da mi reči zaudaraju
Na ljudsko meso spaljeno na lomači
I na belo seme moga repatog boga

Lajete lajete lajete
Da mi iz grla izlazi
Poznati krvožedni urlik
Koji ja nazivam pesmom

Lajte vi samo"

"Kaže mi onomad moja žena
Za koju bih sve učinio
Volela bih da imam
Jedno malo zeleno drvo
Da ulicom trči za mnom"



"Gde sam ja sad
Sad se više ne zna
Ni ko je gde ni ko je ko
Sve je ružan san prašine

Čuješ li me
Čujem i tebe i sebe
Kukuriče iz nas kukurek"



"Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam"

"Penjem se vukovima na leđa
I zubima kidam ukrštene noževe
S vaših najviših tornjeva

I urlam do mile volje na mesec
S repatim svojim sinovima"


"Mladi vukovi
Skriveni preko dana u mojoj jazbini
Gledaju me i ćute i uče"

"Ne moleći od vas dopuštenje
Rađam se kao i dosad
Iz vučjeg cveća

Doji me senka stare vučice
Koju ste kamenim mudima dotukli
Zajedno s njenim vučićima"


"Један милује ногу столице
Све док се столица не покрене
И да му ногом слатки знак

Други љуби кључаоницу
Љуби је како је само љуби
Све док му кључаоница пољубац не узврати

Трећи стоји по страни
Буљи у ону двојицу
И врти главом врти

Све док му глава не отпадне"


"Свако свуче своју кожу
Свако открије своје сазвежђе
Које ноћ никад видело није

Свако своју кожу камењем напуни
Свако са њом заигра
Обасјан сопственим звездама

Ко до зоре не застане
Ко не трепне не тресне
Тај заради своју кожу

(Ова се игра ретко игра)"

"I ko je ta ptica
Na napuklom nebu moga srca
Jedina ptica

Glasom me tvojim k sebi zove
Jer ne ume bela
Na zemlju da sleti"


"Reči su mi u travu zarasle
Tišina ti je raznela glas
Stvari mi siva leđa okreću"



"Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš
Praznina te je zagrlila

Samo u snu
Istim predelima hodamo"


"Kroz oči kroz čelo
Reči će nam proklijati
Zar da doveka čekamo sunce
Da nam se kroz rebra zažuti"


"Kako drvenim rukama ovim
Lišenim lišća da se grlimo"


"Samo nepoznati dimnjaci
Slobodno hodaju ulicama
Prosečenim kroz našu nesanicu

U olucima zvezde nam trule"


"Evo ga treća je senka
U našoj izmišljenoj šetnji
Neočekivani ponor
Između naših reči
Kopita što tutnje
Pod svodovima naših nepaca"




"Iz svake nade
Koju gajimo
Po jedna zvezda nikne
I odmiče nedostižna pred nama"


"Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova"

Vasko Popa

Нема коментара:

Постави коментар