Svoj šampanjac u novogodišnjoj noći ili neku drugu bocu (na primer vina) otvorite sami, jer ukoliko to prpeustite nekom drugom, pa još uoči početka najdivnije godine ikada 2017 sledi važno upozorenje koje na koncu godine može prilično da nas i sledi, a malčice i uneredi: tako će vam biti i u nekim ostalim oblastima Života... uvek će taj neko nametljivo drugi nešto vaše pekrajati po svojim pogledima trudeći se da vam stavi do znanja kako on sve ume, a vi ništa... ja se prošle godine tu dobro prevarih, no ove godine sama otvaram čep na svojoj vinskoj flaši... Nova 2016-a jeste godina koja mora i treba biti bar troduplo uspešnija, srećnija i najbolja... i beše tako... pa zato će 2017-a bti 33 puta sve toliko, a možda potvrdim za 365 dana da ta uspešnost beše i 333 puta... Da nije bilo onih 12 sicilijanskih dana u mom životu i mog prvog leta avionom, mogla bih slobodno da kažem i proglasim prostu 2015 kao najgoru, najgluplju i najbezočniju godinu u mom dosadašnjem životu... i žalim jedino što gugl od mojih ipak ove godine rekordih fotografija po brojnosti - nije napravio onaj mali video spot od 50 sekundi... tako i sa prostim godinama treba biti obazriv, jer ispalo je da jedna prestupna godina kao 2016-a može biti neverovatno dobra... Moje statistike su poražavajuće u poređenju sa 2014... tako 2014 na blogu Mala Iskra 125 objava, a ove 2015 samo 86... sa godinama pre 2014 ne smem ni da se poredim... drugi parametri mi nisu potrebni... u ovome sam spočitala i pročitala skoro pa sve... Ali zato ove godine na koncu 2016-e vraćam nivo na stare dobre frekfencije od preko 400 naslova godišnje... Znate čemu se tako iznenadno radujem... radujem se što postoji tolika količina uspešnih i srećnih ljudi oko mene, što ja nisam i nikad neću biti... ja im se neizemrno divim... i pitam se od kakvog li su ti ljudi kova... Jedino šta nisam ispunila i što neću - jesu dva velika obećanja... nisam se spremila u onom garderobnom smislu kako sam planirala za moju slavu Nikoljdan, a to će izostati i večeras u novogodišnjoj noći... nemam motiva da se spremim u lepo novo odelo za šetanje po kući... uživaću u svoj hrani i šampanjcu u svojoj staroj i izbledeloj trenerci... te sašivene bluzce zaslužuju neko bolje i osunčanije vreme... a i moje lice bez naočara nije više za fotoaparat... a i kosu neću oprati... volim masne kose i prljave glave da zakoračim u najčistiju godinu ikada... Ima nešto lepo u tome što sam toliko puta sakaćena i ostavljena bez posla... kroz to sam samo spoznala koliko sam u kuhinji maštovita... koliko sam za šporet sazdana... i koliko sam odskočila bar u nečemu... 31 decembar jeste dan u kome ja ništa neću kuvati i mesiti u žutoj kuhinji kosmičkog mi gnezda... ovo je dan odmora od šporeta... što se spremilo - spremilo se... što se nakuvalo - skuvalo se... što se umesilo - umesilo... sad ostaje samo da se zalihe spremne, dobro u veselju i zdravlju potroše... sad je ostalo vreme za ispijanje šampanjca iz predivnih zlatnih čaša... i sad je ostalo uživati sam za sebe i radi sebe... Jutros oko 2 sata načela sam tortu... preukusna je kasato torta... i tako je počelo zaslađivanje života... Upravo dobijem najlepšu vest... film "Kum" sva 3 dela davaće se na jednoj TV... jupi... jedva čekam da vidim prostore kuda sam hodila... maznuću TV samo zbog toga... i još samo da mi jave tačne termine gledanja... to sam već sama otkrila... a imam i reprize... samo za treći deo nema reprize... i reprize ću da gledam... dakle ja 5 puta ispred plazme... i šesti bečki koncert....... Ove dočekujuće 2017-a ja i mojih 43 inča u 4K rezoluciji pa gde to ima... Samo čovek koji nema pojma (dok mu nejave ili kažu) šta se na tv-u emituje, u svom malom prekrasnom svetu zaista živi... Od večerašnjeg silnog pucanja, Planeta će samo čudom da zeva... I tako, nije svaka rečenica ni posebna, a ni vredna... No, tako to dođe: red kupusa, red mesa... Moja omiljena mudrost glasi: "Ko se Sunca krije, bolje da ga nije"... A sad da vidimo šta se kod stare kuće radi???... Vidim - slavi se, slavi... I tako kad krenem da pišem, prosto ne umem da se zaustavim... Zato mene zaustaviti treba... Što pre... Za one koji ne vole recimo rusku salatu, treba naglasiti da na meniju postoji i urnebes salata... Изгледа да нас ове зиме кокошије слепило још није ваљано заледило... Кроз целу 2011-у годину, били сте сви веома ''паметни''... Због тога сте пожелели и желели, мењати свет око себе... Срећом од те године, остаје још 50-ак минута... Долази Нова 2012-а година... Чим стигне, желим да одмах постанете ''мудри''... А то значи, мењајте и промените, једино и искључиво - сами себе... Lepšu čestitku za sve naredne godine koje nam slede počev sa ovom 2017-om trenutno nemam do jedne sasvim posebno odabrane koju nam je svima u zostavštini slova ispisao sam Andrić...
Andrić: "U toj igri sa priviđenjima i u borbi sa slikom koja se ne da uhvatiti, slikar se sve češće i sve jače priklanjao napred čas zabacivao unazad, a pri tom je isprekidano šaputao napola razumljive reči, kao čovek koji, zadihan od igre, juri kroz gustu šikaru i, razgrćući rukama zeleno šiblje, užurbano traži i hvata nepoznato lice koje je tu negde u blizini a ne da se uhvatiti"."...poslovice i mudre izreke... nagoveštavaju mnogo a ne kazuju ništa...""...jači konja jaše, a slabiji pješke kasa"."...ovde se ta oholost, to preziranje i omalovažavanje drugog čoveka javlja svuda, ide pravo na čoveka i udara ga grubo i lično, bez forme i poštede, bez ikakva reda i pravila; oholost kod ovih turskih ljudi predstavlja stvarnu silu, kao što je snaga mišića ili oružja, i otvoreno služi kao sredstvo u borbi, kao jedan od načina kako će čovek drugog čoveka pritisnuti, potčiniti, iskoristiti ili uništiti"."(Oni koji su po svom pozivu i položaju prisiljeni da često u krupnim stvarima donose brze odluke, pokazuju i u sitnim svakidašnjim poslovima naglost koja začuđuje i zbunjuje skormnog i mirnog čoveka.)""Kad bi hteo da kaže da je neko slabe pameti, on je redovno govorio da mu je glava "bajata", "nedopečena" ili "pregorela". A pri tom su mu se usne kupile i obrazi grčili kao da hoće da ispljune nešto gorko i odvratno"."...i Ahmetaga je, već prema potrebi, mogao da bude ili da izgleda i tvrdica i darežljiv, i rečit i nem; čas ljubazan i predusretljiv, čas oštar i grub i surovo bezdušan, čas neuk i tup, čas oštrouman i dobro obavešten o svakoj stvari, pa i o takvoj o kojoj dotad nije nikad ni čuo, samo ako je to služba tražila. Za njega su ljudi i poslovi postojali samo utoliko ukoliko uđu u krug seraskerovih interesa, i samo dotle dok su u tom krugu"."Sa pašom i nekako, ali sa pašalijama nikako!""Ko izdrži pobedu čekanja, taj je pobednik, taj može mirno da uživa plodove svoje pobede i - da pušta druge da čekaju"."Ko u Turskoj neće ili ne ume da čeka, taj, ma kako sposoban bio, neće postići nikad ništa, samo će pokidati svoje rođene živce, brzo i uludo utrošiti snagu, pogubiti i poslednje prijatelje i zaštitnike - i propasti bez smisla, bez koristi po sebe i druge. A naprotiv, čovek koji je bez duha i bez vrednosti, ali koji ume da čeka, to jest koji ima tu pasivnu snagu tupog, animalnog dreždanja i džonjanja, budnog kunjanja i podmuklog vrebanja, taj gotovo uvek dočeka i postigne ono što želi, svakako pre nego preduzimljivi i daroviti ljudi lišeni te sposobnosti"."Nego poslušaj ti mene: dolivaj uvijek malo vode u vino, a ono što imaš da kažeš, kazuj više bojama na platnu nego riječima pred ljudima"."I ljudi su, istina je, neobični, sirovi, nabusiti i često neprijatni, odelom, rečima, pokretima; iz mnogih očiju bije šumski mrak i nejasna pretnja; i kad su lepi ili lepo odeveni, ta lepota je izazivačka, besna, i kao da ne daje radosti ni onom ko je nosi ni onom ko je gleda"."Na površini buna i nasilje i strah, a ispod toga neka drevna beda, ubogo životarenje malog, čoveka i tiho, nezaustavno opadanje ustanova i porodica, svega što je bili ili važilo kao ugledno, silno i bogato. Radi se samo koliko to glad od čoveka traži ili koliko ga vlast nagoni. Ništa se ne gradi i ne podiže, a svaka javna građevina, kad je bolje pogledaš, ili je nedovršena ili već počela da se ruši bez opravke. Čak i linije brda i šuma po njima izgledaju iskidane, nedovršene"."Tačno je da je život grub i težak i da neočekivane prepreke iskrsavaju pred čoveka na svakom koraku, ali preko njih Karas prelazi sa lakoćom, sa bezbrigom kakvu nikad nije poznavao"."U Zagrebu je dobio mesto učitelja crtanja u nekoj nižoj školi, ali i to je mesto izgubio, jer ni tu "nije zadovoljio". Živeo je sirotinjski, slikajući jevtino portrete, mučen svačim, a najviše osećanjem nedostojnog i praznog života"."Slikanje ovog sveta, to je pokušaj da se on zadrži u svojoj prolaznosti i ovekoveči. Lud, bezbožan, opasan pokušaj"."Ovaj svet, sa svim svojim dobrima, lepotama i slastima, prolazan i privremeno dat na uživanje čoveku, koji je i sam jedan od najprolaznijih stvorova u tom svetu, malo trajniji od trave i rose. Zato čoveka čeka beskonačan život na onom svetu, posle smrti. Tako je Bog, jedini i veliki, hteo i odredio"."Kad vidiš ovako čoveka suviše sigurna u sebe i ono što kaže, hitra i slatka na reči, koji ti nudi što mu ne tražiš, odobrava što kažeš, a ostaje pri onom što je namislio, znaj da je kurva i bezdušnik, i kloni ga se koliko možeš"."Samouveren i siguran u sebe, on nije mogao da oseti kako mu ispod izveštačenog govora i ponašanja izbija lažna nota koju može da primeti i oseti svak osim njega, i koji ima tačno obrnuto dejstvo"."Bio je uveren da je, govoreći tako "rođački", neodoljiv i sposoban da gane i prodobije svakog. Ali, u tom je bio žrtva samoobmane i precenjivanja samog sebe, kao što često bivaju ljudi, zbog izuzetno velikih uspeha u životu, imaju suviše poverenja u svoju snagu i svoju pamet, a premalo poštovanja za tuđu"."Iskustvo i teorija naučili su ga da najviše izgleda na uspeh imaju one operacije za koje protivnik smatra da ih nećeš moći izvesti"."Sve je samo jedna graja od prepirki i pesama, glasnih monologa ili proste vike kojom pojedini od njih izgone iz sebe vatreni dah toga nepoznatog vina. Zbog toga se ni pevanju ni govoru ne vidi ni kraj ni početak, nego samo iskidani komadi kojima je teško uhvatiti vezu i smisao"."Žilavka je uklonila sve brane u njima, odapela sve kočnice, razbuktala maštu, zamračila stvarnost, a između mašte i stvarnosti bacila nove, čudesne mostove. Svi su nagoni oslobođeni i svaka logika pokopana. I svaki sad šeta, kao po svom privatnom vrtu, po beskrajnoj bašti koja je sačinjena od onoga što jeste, što nije, što je bilo i nikad se neće vratiti, što niti je bilo niti će biti. I svak govori o onom što tu vidi i oseća. A da bi rekao ono što hoće, što mora da kaže, nikom nije više potreban ni opravdan povod ni određen oblik. Sve doalzi odnekud samo od sebe. Svakom se čini da ga svi nešto pitaju i svak ume da nađe odgovor na sve. Razgovori teku uporedo, prepliću se ili sudaraju, ne nadovezuju se jedan na drugi niti imaju veze u sebi. A onima koji govore izgleda, naprotiv, da sve izlazi čudesnom logikom jedno iz drugog, povezano kao pitanje i odgovor, i da od svega nastaju ti neobični razgovori, skaldni, umni, istiniti, bogati smislom i puni draži. U njima ovi ozbiljni i nesrećni ljudi, kao deca u igri, izvode podvige, bivaju ono što zažele, ostvaruju ono što pomisle. A usred toga nemirnog mora od čuda i bajki javlajju se na mahove, poput tvrdih ostrva, oštroumna i tačna zapažanja iz suspendovane i prognane stvarnosti i njihovog svakidašnjeg izbegličkog života"."Kad je reč o prošlosti (a o prošlosti oni, kad su pijani, mnogo govore, jer o njoj, dok su trezni, uvek ćute) onda Poljaci govore između se poljski, Mađari mađarski, zajednički jezik im je nemački, a razgovori o sadašnjim stvarima, o službi, ženama, piću i novcu, kao i šale i dobacivanja redovno su na turskom"."Dejstvo žilavke je munejvito. Dok ulazi u čoveka, ona je pitka, bezazlena i ljupka, a kad stane da se javlja iz njega, ona je gromoglasna, zloreka i nasrtljiva. Voli da prekopava stare račune i lako skače sabesedniku u oči. Više niko i ne pokušava da igra, jer izgleda da ovo vino sapliće noge i razvezuje jezike"."Nastaje graja i aplauz. Dolazi poslednje jelo, prave palačinke. (Kuvar je doktorov zemljak, Bečlija.) Jedni nalaze da su hladne, a drugi da su žilave. Svi prave šale na račun austrijskog "melšpajza".""Kao da čovek pije smeh i pesmu, i posle treće čaše samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe. Osećajući potrebu da to kažu, oficiri se vrpolje na svojim mestima i nadvikuju u govoru, slave novo vino i nadevaju mu od milošte imena na raznim jezicima"."A i ta žilavka višestruko plaća pažnju koju joj čovek ukazuje. I to brzo i moćno, tako da uskoro ne primećuješ ništa drugo ni u sebi ni oko sebe do njene zlatne i zelene vdiike, sa slutnjom plavog i velikog južnog neba u daljini i povorkom obećanja od kojih se blažen osmejak javlja na licu. Dragoceno vino tvrdog, suvog a blagoslovenog kraja, posle svih tupih i zlogukih pića kojima ovde napajaju stranca"."Pio je kao i ostali, nekad manje, a nekad i teže i više od ostalih, ali u njegovom piću i mamurluku bilo je uvek nečeg svesnog, nadmoćnog i, ako se tako može reći, trezvenog. Pijanstvo se kod njega pokazivalo u pojačanoj rečitosti, smelim paradoksima i fantastičnim zamislima pri svakoj terevenci"."Rastao je bol, peo se oštro i visoko, i sa nim, kao čudno pijanstvo, osećanje da upravo zbog te svoje oštrine i visine neće moći više dugo trajati, jer penjući se i rastući, sve se više bližio svome kraju i nestanku. Još malo, još samo malo više, ljuće i oštrije, i san o bolu će se završiti i nestati, pretvorivši se sav odjednom u spasonosnu, pobedničku javu. Ostaće samo staršna priča o seraskeru murtatinu i njegovim zlodelima i nasiljima, kao istorija i opomena potomstvu"."I sve će... opet doći na svoje mesto i biti kako je bilo pre ove strahote i pometnje. Vratiće se vlast i snaga starog reda i prava, tj. sve ono što su oni oduvek nazivali redom i pravom i navikli da smatraju jedinim mogućim svetom i prirodnim poretkom"."A dan je izgledao večan i put beskonačan"...
SREĆNA VAM NAJDIVNIJA OVA NOVA 2017-A...
Нема коментара:
Постави коментар