Реч која је затворила круг
даље од овог размишљања
и као да не може бити
тог још упечатљивог
поновног покрета
нас необично усталих
у овом прегнућу,
а зрак Сунца доспева
без страха
простом топлином
и пријатношћу без даха
и одупирем се задржавању
лепршаве снаге,
јер занос који
закопчавам до грла
долази као оно несхватљиво
сваког истог јутра
и вртоглава је стрела
негде запела унутар
ове подеране душе
и биће да Ја
многозначно обећавам
и вечерас
још једну занесеност
у испрекиданом тренутку
без милостивог смешка
на уснама немим...
Нема коментара:
Постави коментар