ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА...

Зазидавши каменим зидом, 

затворили смо 4 стражарске куле 

на граници свих ових утвара, 

омамљени и опијени неуралгијама, 

кад већ нисмо звучним сигналима, 

а солдат тај чувар утамничених алеја 

лепо и течно говорио је 

орловима грабљивцима, 

што бритко позобаше 

прве красуљке наших изнутрица, 

ту где мач душе испусти проклета Јерина...

И опет...

На све 4 стране света 

по један солдат 

окамењено чува утамничене алеје, 

које зазидаше овим зидом 

каменог утврђења 

орлови грабљивице 

и сваки отвор стражарских кула 

затворише по једном четвртином 

преосталог остатка душе уклете Јерине, 

а на граници свих ових утвара, 

ту где постајемо 

омамљени и опијени 

Бог зна чијим неуралгијама, 

ту где мач душе испусти проклета Јерина, 

што лепо и течно говорити није знала, 

па сад фијуче сабља 

ту где нема ухватљивог звучног сигнала, 

а прве красуљке њене изнутрице 

бритко су позобали грабљивци страшни...

Алилуја, алилуја, алилуја...