Nekad čovek mora početi da laže kao pas, ali samo za svoje sopstveno dobro... Najbolji prijatelj jeste neko ko te voli kada ti zaboraviš kako da voliš svoje ja... Svi autoriteti nad nama imaju samo jedan san: a to je da postanu naše druge mame i da nam tako apsolutno sve i zabrane... Kako moja kosa više nije plava, sve me manje boli glava... Nemojte nikad menjati dijamant za prašinu... Među korovskim biljkama, treba se razrasti, opstati i zamirisati kao lekoviti crveni hibiskus... Leti pesma moja mila, galebova krika, preko 7 gora i preko 7 dalekih plavih mora... Pišem i pisaću sve bolje i bolje uz mnogo dobre nove volje... Pesnik svoje reči počesto ili tek pokatkad pronalazi kada zađe u ono kosmičko prazno polje uz mnogo ličnog napora i požrtvovane svestrane dobre volje, kako bi u finišu i reči pesme izgledale mnogo ili dosta bolje... "Male stvari mogu izrasti - porasti", dok mali karakteri to ipak ne mogu... "Svet jeste dobar koliko su dobri i njegovi ljudi"... "Mali razgovor može prouzrokovati veliku štetu"... "Dijamant je zauvek, mi nismo"... "Familija jeste ljubav i posao"... "Idiote imamo globalno"... "Svi ljudi jesu ličnosti", osim onih koji nas vređaju... "Joga jeste fina sve dotle dok to ne bude više ličilo na jogu"... "Volite svoje rođake i rodbinu, koliko god to možete"... "Haos je veliki učitelj"... Neke pesme nas mogu demantovati... "Činite ili radite ono što možete da činite ili radite"... "Ono što mi znamo, znamo sve od naših prijatelja"... "Bog nikada ne kaže ALI"... Isti mudrac dalje kaže: "Pesnici mogu gledati - posmatrati vatru (plamen vatre) više ili duže od 10 minuta"... Jedan mudrac kaže: "Možete verovati svojim instinktima, ali još uvek jeste Vam potrebno znanje - da znate"... Prvo pitanje pre ispisivanja datuma na list hartije srebrne u susretu sa svojim najboljim prijateljem Dnevnikom, treba da glasi: A kakav je bio tvoj, moj, naš i vaš dan... Od 3 ponuđena odgovora, potrebno jeste štiklirati bar jedan... a posle i dati kraće objašnjenje i zašto je naš izbor baš takav... Onda sledi pitanje drugo na koje se odgovara sa da ili ne... I crvenim slovima ispisana jednostavno velika mudrost... I do kraja lista još nekoliko pitanja i praznih linija koje iščekuju odgovore... Prejednostavno za one koji pogode svojim prevođenjem samu srž ili suštinu tog hladnog i nerazumljivog jezika sveta... Lako je točiti čaše i nazdravljati u ime radosti i veselja, ali čik budite smeli da nazdravite i sa jednom recimo pesničkom tugom dugom... Jedan veliki svetitelj (zaštitnik putnika avionom) je rekao "da se sunce ne potčinjava američkim zakonima, zato svoje časovnike leti nije pomerao na letnje vreme, i život mu je tekao u skladu sa tim"... Kažu da deljenje nekih razmišljanja ili misli pa taman one bile i iluzorne, takođe dalje stvara još jedno novo razmišljanje ili iluziju i zar to nije sveto, preuzvišeno i nadasve lepo... Bolje biti sit, nego gladan... Bolje biti iskren, nego lažan... Pesnik mora biti usamljeno biće, inače nije pesnik po žudnji... Sa svakom novom godinom čovek je neizostavno i zreliji i pametniji... Pesnik bez svoje stvaralačke unutrašnje slobode nije u stanju da piše, kao uostalom ni da punim plućima diše... Kada neko u nešto ili nekog previše ili predugo veruje, onda je potpuno logičan sled događaja upravo takav da taj više neveruje ni u šta ili ni u koga... Nije greh izneveriti upravo onoga ko to i zaslužuje, ali isto tako jeste greh izneveriti onoga ko to ničim nije zaslužio... No, Pesnik isto tako jeste jedino privilegovano ljudsko biće, koje ukoliko to i poželi može sve svoje talente i višnje darove, da tako olako straći i u vodu baci, za uvek - od sebe ili iz sebe i odbaci... Pesnik jeste jedino živo biće koje ima upravo onoliko Života, koliko jeste u stanju svoje pesničke snage i imaginacije da smisli, izmisli i stvori... Pesnik je jedino besmrtno biće koje kad god to i poželi može da udostoji svoju bujnu maštu da se rascveta samo po svojoj ličnoj volji... Prošle su me i požude i želje i slutnje i smutnje, ali ljutnje i lutanja nikada me proći neće i baš u tome leži i počiva sav dar moje pesničke neizrecive i neizmerne Sreće... Sitnim koracima i pesmama sadašnjim neznatnim i malim, kao da krupnim i odvažnim koracima tek u najlepšem snu, gazim i koračam napred, korak dva ispred budućnosti svog svog raspoloživog slobodnog Vremena... "Čitav vidljivi svet samo je skladište slika i znakova kojima će mašta dati relativno mesto i vrednost; to je neka vrsta hrane koju mašta treba da svari i preobliči"-Bodler... Dučić: "-Inače, samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom. Glup čovek smatra pametnog čoveka kao svoju karikaturu. Između starijeg čoveka i starije žene ne pravi se nikakvo prijateljstvo. On je njoj nepotreban, a ona njemu odvratna. Mnogo je manje ljubavi na svetu nego u literaturi; u jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu"... Po Hesiodu prijateljstva su moguća samo između različitih ljudi... Znači - sličan se sličnom ne raduje... Po stoicima - mudrost je sama sebi dovoljna... "Pitagora je verovao da je fizička ljubav štetna za čoveka, jer ga zamara i skraćuje mu život. Pitagora je živeo 80 godina"... Kažu da su labudovi i paunovi najlepše, no najgluplje i najsujetnije ptice... Lagati, lagati pošteno i pobožno-Sv. Avgustin... "Vatra opeče kad se u nju dirne, ali ljubav oprži i izdaleka"... Teško je proniknuti u veliku ideju... Pazite šta kaže Dučić: "Velika prijateljstva, to su ovde već male ljubavi"... Herodot priča da u Egiptu ljudi tkaju platno kod kuće, a da su žene trgovci u čaršiji. Diodor iz Sicilije kaže da su u Egiptu ljudi potpuno robovi žena. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drugačijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista čovek njenog ukusa. Sjajni pisac Turgenjev je govorio gospođi Tolstoj kako je prestao da piše otkad je prestao da bude zaljubljen"... Najsavršenije tkanje i produkt unutrašnjih zbivanja jednog čoveka, moguće je raspozanti i spozanti upravo kroz lepotu svih njegovih izgovorenih reči, kao i po onom delu negde zabeleženih misli... Vera, uverenje, poverenje, poverljivost ili uverljivost moglo bi se upravo opisati kao onaj delić emocije, koji razbuđuje poverljivost u neverovatno podešene i lepo udešene parametre sadašnjih stvari i zbivanja, a što je pokatkad označeno na marginama kao jedno od čuda i čudesa, a čega drugog do svekolikog ljudskog ovozemaljskog trajanja, traganja i postojanja... "Svet je samo promena, a život je samo jedno mišljenje" - Demokrit... "Naskoro ćeš sve zaboraviti, i naskoro će te svi zaboraviti" - Marko Aurelije... Zmiju gladi, ispod nje se vadi... Ja samo pevam... pišem i dišem... a sve u pokušaju da neki svoj skriveni spisateljski izraz možda pronađem... I svaku tvoju plemenitu reč... dobru misao ili vrcavu ideju... zaliće i popišaće svojim unutrašnjim jedom... I znaj dok si među ljudima tako će ti vazda biti... Pljuvaće i pišaće po tebi... Najslađa optužba koja mi pade na pleća ovih dana i godina - jeste ta da navodno sve mrzim - pa me živo zanima - a koga to ili zašto mislite tako???... Provokatorski tipovi danas očito nisu u modi... Kad neko ne zna šta će sa vama, on će izmisliti sve ono što vi zaista niste, pa će pokušati svašta da vam prišije i tako đavo će ga znati dokle... Samo što mudrost uvek nadjačava i pobeđuje... Nikad surova snaga... Ponekad se ne uplašim dovoljno zluradih komenatar... pa ih treba još... Izvolite i dobro mi došli... Spas ili propast svakog od nas, skriva se i krije, u samim najvećim i nesaznajnim dubinama duše i srca, pa treba voditi računa - šta ćemo probuditi u sebi ovog divnog proleća što na rame kao lasta sleće... Nekada su postojale ugledne novine i listovi, pa imao čovek šta i da pročita... A danas nažalost nema više ništa... Ode ugled i pretvori se u žutu štampu... Muškarac koji ne podnosi alkohol jeste labav muškarac... U životu treba voleti, ali ne tako i toliko - da za to treba ginuti ili umirati... Da li će ove godine biti meda za ceđenje - ostaje da se vidi???... Pčele vredno pasu... No, tek je sve počelo i behar se zahuktao... 28-i mart 2013-e... Sneg nije oštetio behar naše kajsije... Pčele danas na osunčanom danu zujkaju i kupe šta im treba... Čim su one napolju znači da nije mnogo hladno, mada za moj ukus malo je posveže vani... Mislim da je ovo prkosno proleće nekako nezaustavljivo, pa taman bilo još kijameta i snega... Za razliku od jučerašnjeg dana - današnji prizor se može ravnjati sa pravim čudom... Dobro neko plavo jutro...
Нема коментара:
Постави коментар