Баци око
Ти моје зановетало
мој Човече без Слободе
у овом стрмоглавом паду
у који се суновратисмо опет
опијатима омамљиви
тек првог следећег пролећа
очишћени
од зловоља и нерасположења
опонашали смо
раситњену Срећу
и тако погоршали
навалу ћутње и слутње
а неравнине нашег мозга
кљуцали су детлићи
оштрим кљуновима
а на крају дана
у смирај марта
имуни на лимитаторе
свих укора и прекора
изречених над нама
плутали смо
а гундељи су срдити
плесали по нама
у горионику нашег памћења
сагоревало је Време
оно које споро миче
кад надвикивали се јесмо
ћутањем једне јачине
као два подлаца
два извођача
и два извиђача
ових улога
у Жиовту
без адресе у нигдини...
Нема коментара:
Постави коментар