RUŽNA...

Језиком не можеш уклонити 

злураду реч и ту погану 

посетитељку новог таласа 

данашњег доживљаја, 

који је донео демонстрацију 

још једне ружноће у 

пододбору оговарачког тима, 

ту где још нисмо зачинили 

сољу све оне ништавности 

једног говорења, и рана у нама, 

па ћутим у премоћи да ти 

не опсујем све до мајке и оца, 

и цедим неку самилост 

равнодушности ове своје 

као кроз трозубчане густе тмине, 

што су се окомиле на ружноћу 

мога лица пред којим зрикавци 

ипак не стоје равнодушно, 

и опет сам ту где силом узета 

ми јесте реч, као отуђивање 

од мог исконског бића, што само 

једва извлачи већу штету из ничега, 

а грм тек олистао без знака 

и обележја процвилео је у нама, 

бес усклика, без узвика, 

без доприноса, без удела, 

у залеђеној роси једног јутра, 

и опет је исто уобразити и 

смислити ништа у хрпи 

нагомилане иловаче као под 

ђоновима наших испразних уобразиља...