Utihnu kiša... utihnuše i jaganjci... a neki nezasiti vuci kao pohotne strasti u nama rovare i dalje, zar ne???... No, obuzdajmo se kako bi propustili ipak malo svetla, jer više nego ičeg Sunca nam danas treba... Drage i poštovane Žene, ipak treba znati da su neki naši govori preskočili vreme... neki opet nadvisili, a neki i zakasnelo pristigli... Niko nije pravičan, tačan i iskren kao DETE... Dobar san ipak koristi, pa tako Čovek izodmara i srce i dušu i um... i već sutradan poskoči od ornosti i upornosti nove... a strah od juče pod snagom svoje noge pogazi... Pesnik ima samo jedan i jedinstven nagon... da napiše svoju narednu pesmu... po mogućnosti još bolju od prethodne... Čovek je tako ustrojeneo svetotrojično biće i žiće... pa je stoga gospodar nad svim svojim htenjima, željama, pa hajte i nagonima... čovek nad samim sobom mora da zavlada, da zagospodari i da ne podlegne niskostima i čarima ispraznoga sveta... jer čovek kao svetotrojična ipostats ipak ima neka finija i uzvišenija naznačenja... i takav čovek negde zasmeta, pa na njega krenu ogromna iskušenja... I konačno u mom kosmičkom domu - BAMBUS sa crvenom vrpcom... i neka tako umnožim svu količinu SREĆE... Možda jeste lako utrenirati mozak da u svakoj okolnosti vidi nešto dobro, ali kako istrenirati intuiciju da vidu u svemu dobro... i smemo li da zanemarimo da postoji i zlo... strah od nemoći ili nemoć od straha - ipak uz ovaj malopređašnji trud nadvladana... pošto mogućnost pisanja zagubih, uplaših se da će i ovaj moj poslednji dar biti oduvan... izborih se... i pobedih sve nalete zamora i umora... pa ispekoh još jedan pleh kroasana... I tako sada kroz osmeh uviđam koliko čovek može samo jednom pomišlju ili misaonom rečenicom da pogubi lepotu vlastite duše... a sa druge strane kako Božji spas u kap tako presahle duše kapne svetla i kako sva ta pustoš pogubljenja nestane, a nad dušom osvane zora lepa i svetla... Ja znam da je sve u redu i čak mnogo bolje stvari dolaze mi... Lepa lica su svuda, no lepe misli je teško naći... Budi svoj sopstveni najbolji prijatelj prvo... Nešto predivno stiže... Da li si spremna da prihvatiš to?... Napiši da ako jesi... Od kada su igre grube, sve manje verujem u dobre ljude... "...I hoću još da dodam da, kada ta omladina hoće da kaže ma šta tako pametno i proniciljivo, ona licem najednom pokaže suviše iskreno i naivno: "Eto vidiš govorim ti pametno i pronicljivo, a ne iz sujete kao drugi" - a ovamo vidiš da ona samo jako ceni sve to, i veruje i poštuje i misli da i vi sve to, potpuno kao ona poštujete. O, iskrenosti, njome i pobeđuju." - napisa Dostojevski... "Dobar život najbolja pouka"... "Pouka je put, a primer najkraći"... "Uz palicu i medved proigra"... "Gudićeš ti kako ti ja kažem!"... Sve same srpske narodne izreke... Pre ispisivanja nove pesme ti pesniče za neko vreme oćuti da se tako još iznutra u tebi poezija razbukti još nestišanim iskrama kosmičkih valova... Možda treba pisati poeziju svim snagama uma i srca sve dok poezija ne preraste u nešto više od pukog razmišljanja, a kada se već stigne do razmišljanja, onda se poezija jeftino prosipa, ali ne kako to čitalačka publika očekuje, već onako kako pesnik htedne i kada se u poeti poezija slegne... "BUDITE LJUDI, DIGNITE ČELO, DANAS NEK SE VIDI ŠTO VRIJEDI ŠAKA SELJAKA; BUDITE LJUDI..."... "Braćo moja! Evo na istoku izlazi sunce, slavan sijeva nad gorom dan i gleda nas tu pod zastavom svetom, gleda nas, taj zgaženi hrvatski puk pod puškom i sabljom. I pita nas: zašto ostaviste ralo i plug, ženu i djecu, što stojite na snijegu i ledu? Oj, bijeli dane! Crna nas nevolja pogna amo, sloboda nas zove, sveta sloboda! Pošteni smo, ljudi smo! Raskršismo lance i skovasmo sablje. Ljudska je pravda propala. Mi je dižemo opet, mi bijedni kmetovi, i vapijemo da se do boga čuje: Slobode, nam daj, o bože, i mi nosimo neumrlu dušu i spodobu božju, i mi smo tvoja deca! Za slobodu smo se digli i svaki je nosi u srcu, u ruci. Gospoda idu na nas, slina se vojska valja na nas da nam iščupa srce, da nam zgazi poštenje i sad će zasinuti na ovim vršcima njihovo svijetlo oružje. Al ne bojte se bljeskanja njihove sablje, uz njih je sila i bijes, uz nas je pravo i Bog. BUDITE LJUDI, DIGNITE ČELO, DANAS NEK SE VIDI ŠTO VRIJEDI ŠAKA SELJAKA; BUDITE LJUDI..." - kakav upečatljiv Govor Matije Gupca iz romana "Seljačka buna" Augusta Šenoe... Pokatkad Čovek treba da bude dovoljno snažan, pa da razume i ono što ne razume... "Sloboda savesti i ubeđenja je prva i najvažnija sloboda u svetu" - F. M. Dostojevski... Moj život nije savršen - al ja sam zahvalna... La - la... Zovem se tulipan... Pesnici su muzikom svojih poetičnih reči, izmislili najlepši mogući vodič za lepe i prijatne snove... Laku noć prijatelji... Postoje ljudi pred kojima ukoliko pokažete svoj stav, oni odmah požele da vaš šakama ščepaju za gušu... Čuvajte se takvih???... Ne budite igračka u rukama prljavih igrača... Ne budite robovi tuđih zabluda... Od pisanja je važnije znati brisati negativne obrise straha... Šta treba prezirati i čega se sa dozom opreza gnušati???... Lažova... Kukavica... Hulja... Danguba... Prodanih duša... Sitničara... Grubijana... Ulizica... A sada Vi - dodajte nešto u ovaj rečenični niz... Da li sećate gde ste bili na današnji dan tačno pre 23 godina - tih godina kada su leteli suzavci i tenkovi po rulji koja je tako slepo verovala nekom novom Vođi... Ja sam na današnji dan izašla sa prva dva časa... Stigla sam na veliki odmor... Imala sam lepu vest za saopštiti... Na današnji dan - na poligonu - položih iz drugog puta - vožnju... I tako stekoh famoznu "Be" kategoriju...
Нема коментара:
Постави коментар