КОПИЛЕ...

У само један део опере 

засадили смо 

синтетичка влакна 

у славу муза епске поезије 

танким конопцем зимског сна 

изделивши срећу 

на две једнаке целине, 

а унутра храма иконостас 

не беше украшен иконама 

јединствен изузетак 

који сада већ није од користи мени,

усавршавам своје мањкавости 

као копиле које мајка одбаци, 

ни најмањи зубни глас да процедим, 

деоба изазива сенке 

на сенилу стоне плаве лампе, 

помало бљутаво време 

које се не покреће дејством ватре, 

опипавам досег пулса 

још некуване хране, 

док прах скитача 

у сазвежђу орла 

велику немерљивост епидемије 

у мени откључава опет...