четвртак, 30. март 2017.

NA NEPCIMA NEDOPISANOG SLOVA...




Možda me znaš... ali nemaš ideju ko sam JA zaista... Vrh ledenog brega čiji je vrh pod vodom... Nećeš uvek biti jaka, ali ćeš uvek biti hrabra... Ako želiš verovati u nešto počni sa verom u svoje JA... Generalno volim biti kod kuće... U svom prostoru... Udobno... Neokružena ljudima... Nažalost, nije svima dato da Život korisno i utroše, pa tako u mnogome i promaše... Zapali smo u svakodnevnicu kulturne neprosvećenosti... Svaka ponosna, hrabra, prkosna i nepokorna žena jeste doslovce Heroj... Pesnik živi onoliko dugo, koliko počiva na nepcima svojih najvećih klevetnika i prokletnika... Pesništvo jednog pesnika postaje zanimljvo i onda kada nije mnogo lepo... Pesnik i kad kritikuje, i kad odgovara i kad pridikuje i kad komentariše, on dakako time nešto stvara... Pesnik je jedino živo plemenito biće koje može da kaže upravo ono što drugima ili ostalima i nije baš mnogo drago... Glupi ljudi su ljubomorni... Svako od nas ima svoju fatalnu reč za kojom se olako i povodi... Nije baš lako, ali inat i prkos su me uvek snažili, kroz život jačali, pa i prekalili... Ono što jeste bitno i važno a to je upravo da sve naše replike moraju neizostavno biti nepokorne... Pred lepotom jednog pitanja, može da zanemi samo budala... A i namršetno izborano čelo bledo, danas mi spržilo Sunce... Moto narednih dana: "Bez sikiracije"... Autor samo nama poznat... Sunce... Sunce... i uvek Sunce... (zrak božanstvenog Atona)... Pčela voli maslačak, ali maslačak voli da raste iz stene... Lepota svih ovih boja govori više od svakog dopisanog slova...

Нема коментара:

Постави коментар