ШКОРПИЈЕ...

Врева некарактера 

под мојим црвеним фесом 

могла би се излити 

у сваку кап неуређене обале 

која личи 

на похабани зелени жакет, 

а повишена нота 

данашњег плавог утиска 

на пола је корака до близине 

свом промашеном циљу, 

а ја као да морам 

да испољим 

сво ово неслагање 

до ситних детаља, 

а спонтане рефлексе 

мућкам у епрувети 

и коначно цедим да пијем 

еликсир драгости, 

па тако опет 

износим на сунце 

неизговорене псовке, 

па као да скицирам 

опасне досетке 

слушајући Двржакову композицију, 

уз коју су акрепи 

тако уиграно 

дефиловали по мојој кожи 

као кроз то 

необавезно исписивање 

још једне зрнасте песме...