Nikad nije rečeno mnogo, ali uvek jeste rečeno malo i život je upravo tako ustrojen i uređen, pa što pre sviknemo na to ostaje manje prostora za žal, pa bolje oko vrata nabaciti neki predivan šal... Prvi put sam ispisujući ovu svoju misao stavila svoju prethodnu rečenicu, sa kojom i započinjem večerašnji monolog, pod znake navoda, kao da su to misli tuđe ili neki smisleni citat, koji je baš meni u datom momentu odjednom postao neizemrno važan... Sve sam danas samo ne zbunjena... Samoprekor je teško stanje, ako ne i stvar i sa time ne bi trebalo svoje vlastito biće nipodaštavati više... Patetika nam neće vratiti uzaludnosti naše vrenje, kao ni svo ono promašeno trenje o života nam ovoga kamenje... I ma šta god činili ili još bolje ne činili, vazda smo nedorasli putokazima, kao i "izazovima"... I stoga uporno se vraćam u onu pesmu, kako bih baš u rečima pesme te oparala dušu... Žena je nezustavljiva nakon što shvati da Ona zaslužuje bolje, tek u smislu da baš nešto više mnogo i ne mari i biće da je odricanje od skoro svih ovozemaljskih želja učinilo svoje... Možeš se izvinjavati iznova i iznova, ali tvoja dela se ne menjaju zlikovče, tvoje reči postaju bez značenja... Jaka žena zna da Ona zalužuje bolje i neće se namiriti mrvicama... Ako te neko ne ceni, vreme je da odeš... On se neće promeniti, ali ti hoćeš... Ponekad kad se sklonim u stranu, to je zato što sam Ja izgubila moju toleranciju za ludost i dramu... DRAGA LEPA TI, Zapamti, dobre stvari traže vreme... Ostani pozitivna i jaka... Sve će biti u redu... Čim odstupim 3 koraka od dobrog početka, uvidim koliko je ukus pobede blizu... a sav taj napor volje nije za kukavice i slabiće... nije ni za obeshrabrene... samo jeste za žilave, izdržljive i snažne... za jake... Vrlo je važno odrediti granicu i biti siguran da će je drugi ljudi poštovati... Ne dozvoli ikome da te pomeri bez odobrenja... Danas, odvoji vreme i upravo misli kako je sve dobro u tvom životu... i ne dozvoli da te neko "zaplaši" ili "zapraši" kineskim horoskopom za 2017-u godinu... Nije sebično da radim samo ono što je najbolje za mene... pa da dovedem pod sumnju i sav taj "pozitivizam" neke uzvišene dimenzije pete... Umesto da se vraćate u prošlost i pitate šta vas je to tako vuklo niže i naniže, čak više nego što treba, okrenite se ka ovome ovde i sada, pa čitajte šta vas inspiriše da razmišljate o iskoraku unapred i šta je to što vas izvlači i vuče u napredak... Poezija... Odricanje je ključ uspeha... lažu ako drugačije kažu... Bez žrtve nema spoznaje iskonske i prave, koliko smo uistinu jaki i snažni... I zaista bez muke, nema nauke... Sinoć sam to spoznala... navali u par momenata takva sila mučnine, da natera čoveka da uzme bilo šta pa samo jednu kašičicu meda... samo da prekrši program... no, ako izdržite taj udar i otrpite stojički, očas posla sve prođe i umine i više nema potrebe ni za kapljicom vode... samo je važno istrpeti taj udara, a posle izrastete posve novi... i jako je važno ne uplašiti se, pa kad i srce štrecne... pritisak opadne... a pulsa gotovo da nema... sve se brzo normalizuje... stabilizuje... kakvo dragoceno iskustvo... kako je važno biti disciplinovan i odricati se... Izgled ne znači sve... Ja rađe volim imati lepu konverzaciju (razgovor) nego zgodno lice da ga gledam... Prvo se zaljubi u svoje Ja... Igraj u bašti ljubavi... sama... Ja prihvatam moje Ja bezuslovno upravo sada... Samo zato što je moj put drugačiji, to ne znači da sam ja izgubljena... Da, ja sam po opisu stara duša... Ponekad Ja moram da setim sebe da ne moram da radim ono što svi drugi čine... Počesto apsolutno nezanimljive "ličnosti" prepreče nam put, no takve treba vešto zaobići, preskočiti i ignorisati... Jednom rečju - oduvati... Andrić: "On je ostao nepokolebljivo veran svome načelu; da nekolicini moćnih, koji su na vrhu, treba dosledno i bezobzirno laskati, a svemu ostalom pokazati samo silu i prezir, jer se Turci boje samo onoga ko se ne boji i zaziru jedino od jačeg od sebe. Takav neljudski život odgovarao je potpuno njegovim shvatanjima i navikama". "Javljao se strah od novih nedaća i neuspeha. Ali sve je to danas dolazilo kao prigušeno i daleko, ka neminovan deo života u kome se, po nerazumljivoj računici, usput, i gubi i dobija". "...jer ljudi nikada neće prestati da traže i žele više i bolje od onoga što im sudbina daje". "Čovek sa kojim se praštamo, i to ovako, manje-više zauvek, čini nam se mnogo vredniji i dostojniji naše pažnje, a mi sami osećamo se mnogo sposobniji za izdašno i nesebično prijateljstvo nego što u stvari jesmo". "Mehmed-paša zna da je to oduvek i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih". "Zaista, ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osećanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva sa tokom stvari"... Звечарка звечи репом... Неко звецка револвером... А ја напишем добар статус... И мени буде много лепо... Блажено стање или нирвану, Човек постиже управо онда када изговори три речи: "НЕ ЗАНИМА МЕ"... Zabeleženo sa današnje vožnje 2013... Važno da je počelo... Trava tek izbija... Kamenje je na svom mestu... A reka Drina mutna ko oranje... Sunce sija visoko... Kormorani nadletaše, ali ja ih pustih neka uživaju u svojoj slobodi... Sve u svemu - dan prijatan i posve radostan... Prava nedeljna idila... Ptice cvrkuću - PROLEĆE stiglo 2013...
"Ја сам увек била само угрожена јединка
између живота и смрти сенка сенкине сенке
и никада ме нико није штитио ни бранио
а сама себи била и путоказ и животни саветник
да не залутам у мору забрана закона и прописа
Боже какав је то терет на плећима песника
који у сваком часу све виде чују проричу судбину свог рода
а ја једва да прокљувим шта се са мном збива
у овом замршеном и недокучивом животу
Па ни то нисам најбоље схватила
нити ћу до краја живота сагледати све до танчина
Барем када бих успела да докучим
из какве сам то таме и каквих вртлога доспела
у ове немирне просторе на рубу рубова историје"
Флорика Штефан
"Патетична песма"
Нови Сад, 31. март 1997.
"Сад без оченаша смишљаш нову веру,
но ништа твој напор не вреди,
не ради се о милости ни о греху -
одговор се крије једино у значењу боја
о којима ти појма немаш.
Каква брука!
Промашаји у животу су ситница
према овом како си сад сметен
иако си све платио за свој пролаз.
Шта ће се збити с тобом
који ни А не умеш да кажеш на том путу?
Стојиш усред смрти као кретен!"
Миодраг Павловић
...
"На језеро сам дошао роњењем из својих дубина,
да са обале једне нове погледам све то у мени,
не би ли рањенику тешком нашао хлеба и вина,
да ми се опет младост од снаге зарумени.
...
Шапутао сам језеру своја сунца и своју тмину,
и како сам озвездан и дубок, ко небо у средини лета,
али да нема руку топлих снегова са мене да скину -
ливада нежности моје већ једном да процвета".
....
Славко Вукосављевић
Нема коментара:
Постави коментар