BLISKA SAM SA MALIM BROJEM LJUDI I TO MALO LJUDI MENI ZNAČE SVE... Rastužim se kad otkrijem da su neki veliki i važni ljudi kojima sam se do juče na neki način veoma divila, ipak umeli da napišu i nešto što nije baš tako pametno i lepo... Ali im opraštam, jer su mahom svi pokojnici... Najveći neprijatelj svih mojih potencijalnih neprijatelja jeste moje izvanredno pamćenje i sećanje... nezaborav... Ja igram sa pesmom u mojoj glavi... Govorim sa ritmom moga srca... I volim iz dubine svoje duše... Uči da budeš ležerna sa svojim ja... Prestani "juriti" ljude... Budi srećna sa svojim ja... Ne odustaj sada... Čuda se dešavaju svaki dan!!!... Volela bih da mogu kroz ovaj ekran da ti dam jedan zagrljaj!!!... Ali ne mogu zato ti šaljem ove slatke žute piliće da znaš da mislim na tebe!!!... Ja sam rešila da kontriram do kraja... sreću prepuštam drugima... a moj izbor je da ostanem "nesrećna" do samoga kraja... Sve moje sposobnosti, kao i mogućnosti jesu nadasve promašene i izgubljene i to trajno... Promašeni odabiri kroz život, uzročno posledično samo stvaraju izgubljene dane... Svaki dan jeste uvek samo još jedan od izgubljenih dana u nizu... Počesto (dobro je da nije učestalo) ostanem tako da sićušno stojim i postojim, kao još jedan u nizu čovek bez reči i to tišti dovoljno svaki moj novi pokušaj današnjeg osmišljavanja... U mistično plavim očima, počiva komad Univerzuma... Najčešće sami sebe (sa svim tovarom svojih ličnih mana) najpre prepoznamo i zavolimo upravo kod onog tako zvanog - drugog... Mislim da bih mogla biti vrlo društveno koristan i uspešan besplatni savetodavac po pitanju mnogih ljudskih "tegoba", nedoumica, sumnji... Slobodno pitajte - "rado" odgovaram... Počesto grube žene vole grubijane... Izgleda da se grubost na grubost lepi... "Pisaše On nešto neslućeno i poražavajuće za one starešine, tužioce žene grešnice. Njihova najskrivenija, bezakonja javljaše On prstom po prašini. Jer ti lovci tuđih grehova i sudije javnih grešnica i izvikanih grešnika behu veštaci u skrivanju svojih grehova. No zalud skrivati nešto od očiju Onoga koji sve vidi, i čije je znanje viđenje"-Sveti Vladika Nikolaj... Poništavanje je veoma blisko nipodaštavanju i omalovažavanju... I ne bih ja sebe nikada poništila, da me drugi nisu naučili i dobro podučili, koliko je doista važno sve oko sebe poništavati... Rubin bačen u prašinu i dalje ostaje rubin... Lepota jednog ljudskog trajanja i življenja, ogleda se ponajviše u tome, koliko nam ta neuhvatljiva ideja uvek izmiče... Ukoliko jeste nedostižnija, utoliko sve ima više dražesnoga smisla... I bez mnogo traganja, čovek i danas smisao pronalazi... U traganju za svojojm boljom polovinom, ponajčešće nabasamo na onu goru polovinu... i dobro da jeste tako... i za tili čas okrenemo pogled u Svemir tamo gde polovine više nisu nužne... I sad žalim što nisam izučila školu za tumača... Hmm... možda sudskog... Ako niste znali "rib" je rebro... Samo ima li ko da mu danas fali rebro???... A moglo bi se tumačiti i kao potraga za boljom polovinom... Hrkali, ne hrkali, svejedno - umiremo... "On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti"- Djela 4, 11-12... Za duh, dušu i telo - bolje masaže od muzike nema... Dobra muzika - lepi me za plafon... Žao mi behara i prvih ucvetalih kajsija... trešanja... krušaka... jabuka... jer sva ta lepota prvog prolećnog utiska brzo zgasne... Najveća i najlepša ljubav je kad se probudiš i osvaneš u svom sopstvenom srcu...
Нема коментара:
Постави коментар