OBRISI OVE JEDNE MALE DUŠE...

KADA MOJ KRUG POSTANE MANJI, MOJA VIZIJA  POSTANE ČISTIJA, A MOJ POGLED I VID POSTANU JASNIJI... Svaku reč treba pisati upravo onako kao da se o nečemu velikom radi, pa iako počesto i nije tako... Kad čovek dobro shvati gde mu je mesto i šta mu pripada, a šta ne i kad dobro razluči gde mu mesto nije i šta mu ne pripada - biće neverovatno oslobođen svih savetodavnih nameta, koji tako pljušte oberučke... jer što pre sve to skupa čovek pojmi, neće počivati u zabludi tuđih septičkih jama... Svakako i... Postoje ljudi koji će se tako lako opkladiti recimo u to kakva nas vremenska prognoza očekuje u narednih 7 dana... no retko postoje ljudi koji će biti u stanju da se pogledavši Istini u oči, opkalde sa svojim unutrašnjim Ja... jer uvek je lakše kladiti se na ono što je spolja, a najteže je opkalditi se u ono što skriveno vreba iznutra... Tek u totalnom mraku, bljesne Ideja... bljesne zvezda... rodi se pesma... Ja sam konačno u vezi sa svojim Ja... te opcije na facebook-u nema, pa tako ne mogu konačno da promenim svoj status veze u odeljku - informacije... Veza koju imam sa svojim Ja jeste najvažnija veza u mom Životu... Sve dolazi u pravo vreme... Budi strpljiva... čak i Pobede... Treba imati jako srce da se voli... I treba imati izuzetno jako srce da se voli iznova nakon što je srce bilo povređeno... "Piše pesme... zvezde broji... vetropir"... čak 759 do početka marta 2017-e... "Ako ne možeš biti pozitivan onda barem budi nečujan"... "Ja sam uvek na pravom mestu, radim prave stvari, u pravo vreme"... "Budite pažljivi sa svojim rečima, jer jednoga dana ono što ste rekli, može biti oprošteno, ali ne i zaboravljeno"... Treba činiti stvari koje nas oživljavaju... koje nas ne sputavaju... i to neće bito lako... pa se još usput treba jako truditi i crtati sunce tamo i gde ga nema... tražiti glasove srca i unutrašnju nit pomoću koje jedino jesmo u stanju prepoznati i razlikovati dobro od lošega... Ponekad sve što trebaš jeste zagrljaj od prave osobe i iluzorni "stres" će odmah da se istopi... Plišanog medu još nisam naučila da me grli... Obećav da hoću narednih dana... Da, Ja sam strpljiva... Da, meni je stalo... Ali čak i Ja imam moje granice... Ćutanje ima sve u svemu i mnogo vedriju stranu kroz čiju prizmu treba posmatrati svaki novi korak dalje... to samo pomaže da se uvidi dobro šta jeste najvažnije... a to nije svakako srozavanje samoga sebe u glib i u blato... ipak duša je zlato... Kad neko od vas zaćuti, znajte sigurno, da ste pre toga tom istom nekom izgovorili nešto mnogo neoprostivo i glupo... i tu vam je sav odgovor sveta, još od knjige Postanja... Ne povlačite figure u stranu, sa šahovske table života... igrajte... i posle više od 120 poteza može se postići remi... Većina problema u svetu ne bi postojala ako bi mi pričali jedni drugima i jedni sa drugima umesto što pričamo jedni o drugima... Ako ti ne činiš nečiji život boljim, i ti živiš tvoj život pogrešno... Lepi ostajemo samo za one koji nas nesebično i nelicemerno vole... ne očekujući ništa za uzvrat od ljubavi naše... a svi ostali vole nas iz koristoljublja i nekog prikrivenog interesa... Licemerja... Egoističnih potreba... Sažaljenja... Nešto specijalno stiže na tvoj put... Da li si spremna da to prihvatiš... Ako jesi napiši DA... samo da nije neki vid prevaspitanja... za to sam zastarela... MOJE MISLI SU STVARALAČKE... MOJE MISLI SU KREATIVNE... Neki ljudi nastaviće da te vole bez obzira šta ti radiš, a neki ljudi nikad te neće voleti bez obzira šta ti radiš... Idi tamo gde jeste ljubav... PREPREKA JE PUT... U svetu tolikih komunikacija, konekcija i veza, prava je neobičnost postojati i opstati sam... Živi dan po dan, i budi zahvalna za sve male stvari... Ne stresiraj se u vezi svega onoga što nije pod tvojom kontrolom... BUDI ODVAŽNA DANAS U SVEMU ŠTO RADIŠ pa i sa kojom masnom naslagom oko struka (manje više - nebitan detalj)... I drži se UMA... Dani postaju sve duži... Sada ću poći za Suncem... Uživam u mirisu i svežini bistrih voda... Sama, jer je tako mnogo bolje... Sad mi je potrebna hrabrost... Isidora Sekulić: "Pored zanosa i divljenja ima u ljubavi, kao važan, možda najvažniji element miilost i sažaljenje. Možda prava ljubav i nije ništa drugo nego sažaljenje. Možda prava sreća i nije ništa drugo do davanje. Možda pravi ideali i nisu ideali zadovoljavanja, nego ideali odricanja... Ali, ko sve to može?... Hristos je mogao... Pa ipak, tako mi se čini, sažaljenja može biti u čoveku više nego u samom Bogu. Čovek i s nebom, i sa suncem, i s Bogom ima sažaljenja!"... "U jadu je čovek jadan, sitan i mali, željan je prostog čovečanskog zbliženja, i tuži za umiljatom rečju, za toplom rukom, za nežnim zagrljajem"... I opet bez sluha, peni neka moja treća duša, a ja slutim život rida i zvezde prašinom prepokriva i opet pahulje nežno mi na kosu slete i ja vidim život opustošene jave kako svoje nove balade spravlja u čaši limunade... Pesnik često treba ropac smrtni, kako bi nakon njega porodio strofu vrednu uzvišenih i plemenitih dela... Ledena igla noći kao da taji rastvor u radosnoj tišini neme sreće dana i zalud kamen pokraj druma usklikne kad to plavo jutro i sutra ranjivo trese paperje sa žalosnih vrba... Na prelazu svih načela emocija izaziva još jedno otkriće sveta tu gde reč u trenu sledi zvuk sleđenim sjajem raspoređenog izraza u postignuću sugestivnosti bodrenja ili misaonih bodenja... Нашим људима очигледно недостаје шпањолске ватрености... Ljudi se ubiše od davanja saveta drugima, a ja se samo pitam - da li bar ijedan primeniše???... Pronađi vreme za strpljenje - to je put za spasenje... Na skali mojih prioriteta, samopoštovanje mi dođe na prvom mestu... Ko jednom dobro padne, teško da više ikad na zdrave noge stane i više mu nikad svetlo jutro ne osvane i slabo mu šta pametno na um padne... Otrcani fazoni i fore - za ofucane duše, za nacrtane obrvice, za svilene trepavice, itd... Tišina je najpobožnije stanje moje duše... Ako želite nekome da ulepšate dan, kažite mu laž... Isto tako, ako želite nekome da upropastite dan, kažite mu istinu... Osećam se baš tako umetnički bez bojice u ruci... Iz prkosa i inata zna se rođena da večno živi... Utamničeno moje mišljenje, danas je teško smestivo u te vaše preuzvišene kategorije, no pod lupom Sunca, ono je odveć sićušno i bedno, a moglo je da nije kažnjeno, uzrasti u nešto prokleto sveto i nadasve lepo... Тек кад покидам све те наметнуте окове и стеге, осетићу кап слободе свете... ali malo i lične osvete... o predivni svete... 

Iz moga plavog oka, poteče reč moja... 
ta reč što se nepodvaja od moga bića... 
ta reč što me drži i kad je ne izustim... 
ta reč moja, po kojoj prepoznajem svitanja...

Savetnik moje savesti, 
savesno mi slovesnošću 
svojom - kaže, pokaže i 
dokaže, da svesnost svoju 
ko prvi prolećni vesnik, tim 
slovesnim slovom, potvrdim
ko slobodu savesnu i svesnu...