Uskoro za samo nedelje 3 dolazi onaj napredak, ako ništa bar u pomeranju sata unapred i produženim danima sa mnogo više Sunca i dnevnog svetla... a to se zove PROLEĆE... Otvorih prozor da istresem mrvice sa stolnjaka i spolja još uvek hladnoća reže sa brda naših i pomislim sneg kao da će iznova pasti... I kakav spev ispevati o stogodišnjici rođenja velikog Din Martina, koja pada ove godine tamo na početku juna... Dana sedmog... Bežanje od svojih "problema" ako su neke svakodnevne nedaće tako grubo imenovane, jeste trka u kojoj ti nikad ne pobeđuješ... UVEK se SMEJ više nego što plačeš... I ZNAJ... DAJ više nego što uzimaš-primaš... VOLI više nego što mrziš... A AKO ČEKAŠ OSOBU KOJA ĆE SPASITI TVOJ ŽIVOT, TI SAMO TREBA DA POGLEDAŠ U OGLEDALO... to si ti sama... AKO ŽELIM DA SAM VOLJENA KOLIKO JESAM, JA MORAM BITI VOLJNA DA VOLIM DRUGE ONAKVE KAKVI JESU... Hahaha... Obično nas primete kada počnemo da ličimo na te što nas nazovi vole... Kad ponestane dobrih i lepih reči, plašim se isukaćemo mačeve oštre i dvoboj časti može da počne... I ZAPAMTI OVO, AKO SI BILA OMRZNUTA, BIĆEŠ TAKOĐE I VOLJENA... MIR POČINJE KAD SE OČEKIVANJE ZAVRŠI... Poštenje je mnogo više od ne laganja... To je istinito govorenje, istinito pričanje, istinito življenje i istinito voljenje... OSEĆAM DOBRE STVARI U VEZI MOGA JA DANAS... Ja večeras nisam mnogo rečita, ali sam jednom dosta prevodila sa engleskog... i tako iščitavate ove mudrosti zbog svog tog mog neznatno malog ali učinkovitog prevodilačkog truda... Ja nisam autor ovih lepih rečenica... Mada treba dokučiti šta ovde ima i moje... Cenite ovaj dan... Nešto veliko stiže... Da li ste spremni da budete deo toga?... Napište DA ako jeste... Ja više to ne ispisujem i slabo verujem u afirmacije ovoga kova... Kad porastem - biću vukodlak... Poraženi ili šah-matirani ljudi ponajčešće i ponajviše životare od mrvica izbledele stare slave... Pokatkad samo treba promeniti ploču i eto već, lepši dan se stvara... Poezija jeste najdivniji muzikalni šapat i najbolja pedagogika ikada... Kako prepoznati alapaču ili tračaru???... Obično sede u krugu, dve po dve i šapuću u društvu... I obično se smeše... A i mogu se razmazati brzo poput jetrene paštete... I tu nema društvene štete... Takve tete treba proterati u štenare... ili da malo bolje oribaju svoje wc šolje... Da bi nešto zavoleli, recimo stih poezije, potrebno jeste da bar delić ili zrnce sebe vidimo i prepoznamo u svemu tome... Istinski živimo i odživimo svaki onaj sveti dan, koji bez mnogo lickanja i ukrašavanja postavimo na kolosek kolotečine prave, a to svaki božji dan - sve iznova i iznova... Život je pesma, koju pesnik (poeta) vešto peva, puna emocija i paperjastih osećanja, pa i snova, a tako malo običnim, prosečnim i dosadnim ljudima znači... Ima li večeras poetičnih slova u meni, tog malog zrnevlja tek probuđenih reči na koje se pesnik u snovima podlakti, pa mu se tako i svaki šapat pozlati... O, ima li lepih želja i ptica u letu ili je i ovaj trenutak skliznuo niz veliku brzu reku... strmoglavo u liticu... Dobro je kad nas neko priupita nešto što je nastalo pre godinu dana i dobro je što u toj upitanosti posve zaboravan čovek kao što sam to Ja bila danas, počne da odmotava svoje klupko i svega se najedared seti i kao da opet samoga sebe u onom istom ogledalu vidi... Kako sedi, lista, čita, piše... Poezija jeste najfinije tkanje duše... Poezija jeste duša proze... A te 2014-e nabasala sam na najgenijalnije stihove ikada... Poslušajte kako to moćno zvuči... "Mudrosti, jači će prvi posustati!"... "Kad mastilo sazre u krvi, svi će znati Da isto je pevati i umirati"... "U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati"... "Što je visoko, iščezne, što je nisko istruli" - nikad i ničim prežaljeni Branko Miljković... Spadam u onu tešku kategoriju - koji sve vole, al nikoga ne pozdravljaju... niti se sa svima zdrave... a još manje pobratime... Ja sam slomljeno krilo... al znam da letim i tako... Hoću da se osećam dobro i lepo... I nikad se ne predajem - izrečeno 2013, a šta li mislim ove 2017-e bolje da se ne sazna... Odustajem... Moja smelost ogleda se u tome da ti istinu sručim u lice, u brk... Moja priroda je takva dok besedimo da ti gledam pravo u oči... Moja prepoznatljivost ogleda se u tome da ti kažem sve što i mislim... Aj...Aj...Aj... osećam se kao čudovište iz Lok Nesa... Obično se usude da nas ocenjuju i vrednuju, oni malo vredni... da ne kažem - bezvredni... Mene obično drugi proglase za budalu, a srce mi tačno kaže i pokaže - šta i kako... Srce nikad ne laže... Prozrem odmah ljude koji pokušavaju jednim lajkom moje prijateljstvo da kupe... Razumeti danas nečije ponašanje, slično je bezuspešnom pokušavanju, da se odgleda montirani TV snimak sa opasnom greškom... Ja mogu - šta li me to sprečava da ne mogu da budem Lok Nesi???... Svakog dana, svakog momenta - muzika igra odlučujuću ulogu u svakom trenutku moga omalenog života... Ne znam što to neki ljudi umisle ili pomisle kako tobož nekuda treba da odu iz naših malih života i životića... A kad smo ih mi to zvali ili pozvali???... Jesam i to 100% u pravu... Samo teško mi to prizanju drugi... A kad priznaju bude kasno... Нит сам за грех, а још мање за смех... pa tako ne ispih vina crnog, a ni belog čašu... Slažem se sa Garfildom... I ja isto činim tako... previše dobra i previše loša, kad ozlede onoga koji je dobar...
MOJA ŽELJA ZA TEBE
Kada si sam želim ti ljubav. Kada si u tuzi želim ti radost. Kada si u nevolji želim ti mir. Kada su stvari komplikovane želim ti jednostavnu lepotu. Kada su stvari u haosu želim ti unutrašnji mir. Kada stvari izgledaju prazno želim ti nadu... Dakle želim ti sve isto što i samoj sebi...
NE KOMPLIKUJTE ŽIVOT
Neko vam nedostaje? Nazovite ga... Hoćete nekoga da upoznate? Pozovite ga... Želite biti razumljivi? Objasnite... Imate pitanja? Pitajte... Ne volite nešto? Recite to... Sviđa vam se nešto? Navedite... Hoćete nešto? Pitajte za to... Volite nekoga? Recite mu... (ja se u ovome nisam snašla, a možda Vi sigurno hoćete)... Lepo zazvuči, dok mojim srcem Poezija ne prostruji... I baš večeras lepotom svojom pokosiše me stihovi što slede...
"Zar iz kosmičkih može daljina jasno da se čuje kakvu zaveru mali moj mozak kuje?Poezija, ah, esencija svih dela, u njoj je strast moja cela, ja sebi kažem: obuzdaj je, pokosi je, neka tajna pevanja ostane crvić u duši! Ali, svako slovo stiže u dosije, mikrofoni imaju magareće uši! Ispod čistog veša, ispod krvi, mesa, zapravo još dublje, leži mi nikad operivo rublje, ruska značka sa revera snima, na kragnu prikačena stenica, sa neba dirižabl!" - Vojislav Despotov...
"Kovači sveta bacajte čekiće! Glava me boli od vašeg kova! Nek novi majstori preuzmu posao i nek se rodi vaseljena nova! Za nove lovce nova i lovišta - bolje biti i miš no ne biti ništa. I grickati zrno ječma i pšenice, i krvlju mačke umivati lice" - Branislav Petrović...
"Slobodu primah kao ropstvo, a ropstvo kao slobodu, Prosjak koga časte sve boljim i boljim jelima Ne dajući mu ono prvo i najprostije. Što nuđah, niko ne htede. Podlosti, Ti si mi urezala tu crtu podno lica. Budućnosti, prazna si i bez znanja. Onima kojima si potrebna poklanjam te, prošlosti. Ja sam niko i nigde, i postojim kao klica Iz koje se začinje radost nepostojanja" - Milovan Danojlić...
"Zapalite mi vatru na grudima U čeličnu užad udove okujte Zakopajte me živog sa mrtvima Iz vlažnog groba ropac moj ne čujte Jaučem, izrod, i sviram kroz zube Jauču kosti ječi sav moj darmar Dva odojčeta u meni se ljube I bezumnu igru igra svaki damar" - Iz "Balade opiranja" (Milovan Danojlić)...
"Poeta razmatra tu novu metafiziku. On ne vidi ni Boga ni Kornjaču, jer su oboje Iluzija, baš kao i on sam koji o sebi razmišlja kao o sjeni koju je Bog pokrenuo prema onome mjestu koje je najpogodnije za zasnivanje poetike"- Marija Čudina...
Нема коментара:
Постави коментар