ВАНВРЕМЕНСКА ИГЛА...

Кроз ову иглу 

вечности ванвременске 

као да провлачим 

невидљиве нити и конце 

све те нестворене љубави, 

док зли Каин и добри Авељ 

недокучиво и крволочно 

воде некакво врење 

као отрежњење 

и размотавају клупко 

унутар мене 

још као 

охрабрење и самопрекорење, 

кад више нико не ослушкује 

унутрашњу мистерију реке, 

док пламен живота 

сажиже сладуњаво слепило 

и опустошење, 

а још није 

дозрео грозд созерцања, 

а накроза против овог бесмисла 

у мени је данас јака, 

док ходају недостојне сене 

љубави и жртве 

што надвисује разумност 

нашег малог ума 

и све мање 

прикупљам духовне снаге 

да гнојавим оком 

осакаћене душе 

тежином неком се 

Разапетог 

докучим икад више 

изван ове мрене...