Kako je lepo kad čovek ima nekog od poverenja kome može sve da kaže... sve strahove... sve padove... sve sumnje... sve opasnosti... A kako je teško kad čovek mora da taji i ćuti... kad nema kome šta da kaže... jer se možda neopisivo plaši... i od propasti straši...
Nešto magično dolazi... Da li ste spremni za to?... Ako jeste napišite da... Voditi treba računa, jer to može biti replicirani stari strah, na koji ovoga puta odgovaram na posve nov, poseban i svoj jedinstven način!!!... Valjda postoje i oni dani kad ljudi kao ja ne treba ništa da vide i biće da je upravo to ovaj dan... Dan u kome je bespotrebno ovaplotiti sav taj stari strah... Kako god dođe trenutak kad čovek shvati svoje nemoći, pa u želji da očuva svoju unutrašnju moć tišine, kakvu takvu i kako tako, kao da se neće opirati više nikakvoj super sili i nadmoći... ćutim i trpim... sada, kao i tada... Kad bi samo mogli da pojmimo koliko se to nahvata straha u nama, ne znam - možda bi i presvisli od sreće... kad već nismo u mogućnosti od tuge... Zujalo je kao roj divljih pčela, kao malo jači vetar, kao kišni pljusak, pa se činilo da trese od oblaka do zemlje... od zemlje do nebesa... Imalo je tu i jačine, ali sijalica nije žmirkala, tako da je električna mreža sve dobro podnela... i kuća pokazalo se izdržljiva... Kosmičko gnezdo pustilo da tutanj protrči i sve se opet ko nekad umirilo... smirilo... primirilo... Zanimljivo napajanje iz najprirodnijeg izvora energije sa 4 kilometra ispod Zemljine kore... Jačina malopređašnjeg potresa bila je duplo jača nego prošli put (pre nekoliko dana oko 2,4 a malo pre oko 4,6), tako da nam samo ostaje da se nadamo da će nas treći potres zaobići koji po toj logici može ići oko 7 stepeni (a koji vidimo udara na par dana), jer ako je po ovome sudeći, taj treći budući potres može biti dosta jači (ne daj Bože), a to nikome nije po volji... I sad kad se osvrnem na moj jutrošnji san, ipak ima u njemu nečeg rečenog i to veoma... Neverovatno par žestokih mili sekunda... al nas tresnu zemljotres... lele... al je streslo... U mom snu taj potok je tekao i žuborio harmonično... šuma beše osvetljena i osunčana... medved beše krupan i mirno je pio vodu... a voda beše bistar i čista... tako jedan lep i divan prizor... i sve je iščezlo, a dok je taj prizor trajao sve je bilo tako prirodno i realistično... I kao da je isteklo vreme kada smo se samosažaljevali, pa ćemo stoga bez pardona od sada samo i da se samohvališemo... Nedorečeno jeste upravo sve ono što je preko mere i ukusa izrečeno... To što neki imaju uzvišene pozicije i radna stalna mesta, ne znači da imaju i pravo apsolutne tiranije nad nama običnim ljudima... Sinoć sam sanjala divan san... Neke drage ljude (i tu su se pravili neki kolači)... Doduše, Ja sam sedela na nekoj klupi i sve ćutke posmatrala... Nepresatno sam ćutala u tom snu... Bio je to nemi san... Drugi su pričali, pravili kolače, dolazili, odlazili... A onda odjednom usred šume ugledam divan prizor u tom snu... Jedan veliki mrki medved pojavi se na potoku i tamo pije vodu... Ipak, verujem da sanjati medveda (onog pravog šumskog) znači nešto dobro i lepo... Neki ljudi, ma kako im imena zvučala poznato i zvučno, više ne predstavljaju "strahovladu" nad nama malim i običnim smrtnicima... Kad nešto ne valja, ono ne valja i nije više pitanje da li je daleko ili sasvim blizu srca... U krivim i iskrivljenim vremenima i utisci koje na njih ostavljamo takođe moraju biti krivi, pa neka misle šta im je volja... Pogana vremena nas upravo nauče da više nije neophodno protivniku samo šaputati umilne reči na uvce... Meni je postalo sasvim normalno i prirodno, jer to mi je u krvi, da blagonaklono odbijam sve ljude od sebe, da ne kažem da ih lepo oteram u tri lepe... Ja najviše volim i praznujem 9 mart, jer sam toga dana pre tačno 23 godine položila svoj vozački ispit... Živeo 9. mart!!!... Posle toliko godina prevelike preosetljivosti na neke događaje, datume ili pojave, naprosto dođe i osvane trenutak kada ste potpuno ravnodušni ama na baš sve i to je u neku ruku mnogo dobro, zaštićujuće i u najtišem dosluhu sa samom esencijiom Majke Prirode... Polagano sužava se krug, jer nema više nikog ovde, ko bi razgovarao na jeziku "srpskom"... Dostojevski: "Jer kada se sve postigne, teško je čoveku da sve izgubi. Iz toga se može zaključiti, prijatelji moji, ko se najviše svega boji, taj najviše uživa. Nemojte, molim vas, da se smejete. Jer, šta je sada buržuj!?"... "Ali ne, čovek ni pod kakvim uslovima neće tako da živi, njemu je i ta trunka slobode draga. Njemu onako glupom sve nekako izgleda da je to tamnica, i da je mnogo bolje živeti sam za sebe, jer je - potpuno slobodan"... "Nema me, uopšte me nema na svetu; sakrio sam se, molim vas prolazite i ne gledajte me, pravite se kao da me ne vidite, prolazite, prolazite!"... "Anglikanski sveštenici i episkopi su oholi i bogati, žive po bogatim parohijama i goje se potpuno mirne savesti. Veliki su pedanti, veoma su obrazovani, i samo ozbiljno veruju u svoje tupo-moralno dostojanstvo, u svoje pravo da daju spokojne i samouverene pouke, da se goje i da žive na ovom svetu radi bogatih. To je religija bogatih, i već sasvim bez maske. U najamnju ruku - racionalna i bez varanja. Ali, ti do fanatizma ubeđeni profesori religije, imaju neku vrstu zabave: to je misionarstvo"... "Ali, prijatelju dragi, zar vas nisam upozorio još u prvoj glavi ovih zapisa da ću možda strašno nalagati. I zato, nemojte mi smetati. Vi dobro znate, ako i nalažem lagaću čvrsto uveren da ne lažem. A, po mom mišljenju, to je sasvim dovoljno. Tako mi, dakle, dajte punu slobodu"... I kad god čitam Velikog F. M. Dostojevskog, u meni kao da se opet neki novi Čovek rađa i događa... sve me pogađa... "Jer smešna je, užasno je smešna ta vera u svoju nepogrešivost i u pravo satiričnog ismejavanja. Ta vera je ili prosto razmetanje pred narodom, ili nepromišljeno ropsko metanisanje pred evropskim oblicima civilizacije, što je još smešnije. I to nije ništa! Ovakvih fakata će se naći svakog dana po hiljadu. Izvinite za anegdotu"... "Nikada čovek iz knjiga ne može naučiti ono što svojim očima vidi"... "Muva proleti, a mi već mislimo da su proveli slona"... "...mnogo je teško čoveku da se odmah jasno izrazi, čak i pred samim sobom. Poneka dugotrajna i snažna misao ni u toku tri pokolenja ne može da se izrazi, tako da ponekad ispadne nešto ni nalik na početak!... Uostalom, mnoge čitaoce treba od ovog zaštiti - zato ću ja svoja razmišljanja uneti u posebnu glavu i nazvaću je suvišnom. Vi se malo pomučite s njom, a drugi je kao suvišnu mogu izbaciti. Sa čitaocima se treba ponašati pažljivo i savesno, a s prijateljima se može i intimnije.Dakle..." Neverovatno dobar ovaj dan osmi mart - spoj muzike i ruske proze... Vrlo često se pokaže ili pokazalo kako je bolja dobra kopija, nego loš original... Blažen je svaki dan u koji sam, vreme u koje sam i čas u kojem sam - bila, postala, ostala i opstala kao Čovek... Danas čujem već lepše vesti - žene koje su "ugnjetavane" na radnom mestu - osvestile su se, pa su se malo za svoju ravnopravnost i izborile... Bravo... Današnja prijateljstva su vam kao tempirana bomba... Jedan mali pogrešan korak i sve ode i nestane bestraga... Koliko se sećam još juče vremenska prognoza najavi neki prolećni topli dan... No napolju stvarnost je drugačija... Naoblačilo se... I pogađate - opet hoće kiša... Žena (ukoliko već posedujete neku koje se želite setiti sutra) ne postoji i ne živi samo 8-og marta, već 365 dana u godini...
Нема коментара:
Постави коментар