Danas su izašle na sunčeve zrake pčele i drugi srodni insekti... bio je to februarski pročisni let... temparatura ona rano prolećna... i baš je jedna pčela kružila oko mene... neko se branio i terao pčele... a ja sam rekla da pčela upravo leti samo na cveće...
Nikad ne plačem zbog osobe koja me povređuje... Samo se nasmejem i kažem: Hvala zato što mi pružaš šansu da nađem nešto bolje ili nekog boljeg nego što si ti... Ne treba blokirati ljude, koji vredno rade, više do uobičajenog proseka... Lepa reč jeste jedini momenat vredan deljenja... U smiraj noći, lepo se nagodim sa inspiracijom svojom... sada ćemo da ćutimo, sve do nekog narednog kreativnog trena... Dobra i mirna noć na svim Planetama... I sanjajte "Malog Princa"... I tako je skoro uvek... Kad god pomislim da nemam više šta da kažem, iz mene neka čudesna lavina reči opet krene... Sa zahvalnošću primam sve te divne i korisne reči... Hvala za svaku reč... Hvala... Uz dobru muziku, se takođe još bolje stvara... Ko se sa pesmama druži, ne može, a da iz sebe bar jednu reč ne izusti i po koju notu na hartiju spusti... I zahukte reči kao lokomotive stare, pa pokatkad po šinama i zaškripe od piskavosti svelepote svoje... Reči bez strahote, sa mnogo prikrivene višeslojne dobrote... Uspem li da kroz ove reči razlijem kap dobronamernosti svoje, biće to još jedno moje novorođeno osećanje lepo i do priviđenja sveto... No, znaću da je tako, jer mi je u duši neizmerno mirno i lepo... I ko je to zasadio san sa 3 trna, tamo na obodu jednog lepog slamnatog šešira???... Moraću opet da kroz reči ove dobro motrim i sve tako dok postojim... Dozivam hrabrosti vrlinu, jer strahu ne dam da me plaši i neka sad malo sebe straši... Od danas su nad mojom glavom opet budni čuvari iz najlepših sazvežđa višnjih nebesa... I možeš li da osetiš miris te pesnički iskazane lepe reči, što zaživi pre buđenja novog jutra, tamo na vrelu tog najbistrijeg potoka, nad kojim krila života, jedino sklapaju dva pametna oka plavetnilom duboka... A kad kap izmaglice blistave i sjajne, zatreperi kao biser na mom dlanu, biće to nešto nalik jednom malom zlatnom medaljonu žuto zlatne boje, gde upravo stanuju sve ogromne želje moje, bez straha i pomračine te, da će možda nekad da se i Mesec, tako životno oko svoje još neotkrivene senke kreće i okreće, i gde više niko neće moći da ga potamnelim učini... Malu ponoćnu tišinu, okupam sazrelom veselom i svetlom pesmom, iz koje mi ostade sva ona snaga njene otkrovenjske sveradsone harmonije, date za Život živog sveta, iz korena pra početka svih bivših Života, kao iz kapi Vode, koja prirodom svoga toka kruži i svojoj tvorevini visinom svojih svelepih pesama dolično služi... Pesma jeste hraniteljka ljudskih duša, rođena u rumena praskozorja, iz najprefinjenijeg ljudskog uzdaha... Nikla iz plavog pepela večnosti uzvišene i svete... Ona je beskraj najsnažnijeg snoviđenja lepog... I svelepota i svevrednost jedne antologijske pesme lepe i vredne, jeste upravo u onoj svespozanji, kada u toj čitalačkoj spoznaji, iz njenog autora (pesnika) naprasno i čuvstveno poteče, pa se i u naše čitalačko živo biće prelije, prenese i uznese... A sve bez naklapanja nakinđurenog suvišcima, nekako vrlo pitljivo, pa je svojim ukrašenijem od mnogo veličanstvenih puta, iznalazilo svoj put do naših duša i srca<3, zahvaljujući kome ovaj nepostojani svet lukavstva nama rekne i iskaže tajnu tajanstvenog opstanka... I kao da je opet neko ubrizgao špric dobre energije i u ovaj vedro preraspoložen divan nedeljni dan, iz koga već izjutra koračamo u nove radne pobede: Srećno i Sretno!!!... Čitalac nikada nije zaludan i dokon... Opet sam pročitala moju omiljenu knjigu... Počela sam da "obožavam" ljude koji psuju... Tako dragi moji - tako vas volim... I molim - psujte još jače i dalje... Da se čuje... Налазим у себи нове пламене снаге... из једног јединог оштрог угла... тог невероватно простог разлога... постојим док читам... а живим док дишем...
Pesma se rađa iz beskraja...
Pesma putuje kroz beskraj...
Pesma je stoga beskarjno lepa i sveta...
Pesma je sjaj i odsjaj...
Pesma je blesak...
Pesma je munjeviti tresak...
Pesma je...
Нема коментара:
Постави коментар