DANAS NIJE DOVOLJNO SAMO BRANITI SE ĆUTANJEM, PA NAPROSTO PRISILJENI STE PO MILION PUTA DA NAPIŠETE ŠTA SVE NE ŽELITE, kad već niste imali priliku da im kažete...
Ja sam ko jesam... Niko i ništa... Sviđam ti se voli me... Uzmi ili ostavi... Znam da sam iskreni prijatelj na kraju i ne pitam ništa u povratku osim za dve stvari, ne povređuj me i ne iskorišćuj me... "NAŠ KARAKTER JESTE POČESTO MNOGO GLASNIJI OD NAŠIH REČI"... "JA NISAM ONO ŠTO TI MISLIŠ DA JESAM... TI SI ONO ŠTO MISLIŠ DA JA JESAM"... Svako može biti ljubazan prema nekome ko mu se sviđa... Pravi test jeste - možete li biti ljubazni prema ljudima koji vam se ne dopadaju... Umorna sam od "najdobronamernijih" ljudi koji su još plus moji "prijatelji" i koji mi dele savete po svom tempu i načinu života, pa misle ako nešto usrećuje njih da treba da usreći i mene... zato sam još toliko razočarana u svim svojim svakodnevnim promašajima, jer i dalje ja nemam svoje ja... ili imam svoje potisnuto i skrajnuto ja, koje nema prostor da se samopotvrdi i ostvari... i nikad i neće, jer pretekoše ga godine... Lepota počinje onog trenutka kada Ja odlučim da budem-živim svoje Ja... ili da ubijem svoje ja - svejedno... učinak je isti... Boje je da šetam sama nego za gomilom koja ide u pogrešnom pravcu... ili kao gubavac ja sam rođena da hodam sama... Meša Sleimović: "Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje"... "Osjećam kako stoje nagomilane u magazama moga mozga, i vuku jedna drugu, jer su povezane, nijedna ne živi sama za sebe, a opet ima nekog reda u toj gužvi, i uvijek jedna, ne znam kako, iskače između drugih i izlazi na svjetlo, da se pokaže, da ošine ili utješi"... "U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovjek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam misio, a ako nema šta da suzbija, u čemu je onda zasluga?"... "GLE PESNIKA U MRAKU USRED DANA BELA GDE MU GAVRANOVI KRIŠOM MOZAK KLJUJU"-
Stevan Raičković...
"SAVEST NE UME DA PEVA, JER SE BOJI OSETLJIVE PRAZNINE"-Branko Miljković... Ponekad pozavidim onima koje su nekada davno streljali... Bilo je manje bolno... Streljanje ljudskih podsmešljivih pogleda mnogo više boli... Ružne su nekada davno zvali gubavcima... Da li se neštio promenilo od tada???... Najveća kazna koju čovek sa ružnim licem može od "brižnog društva" da dobije, jeste to da ga uporno šalju na radno mesto tako zgodno da mu se najviše nasmeju i narugaju... Treba li biti tome prezahvalan???... Naravno da ne!!!... A što sam ja to trpela baš se pitam sada... Savet dana - malo je reći... neka bude savet vredan jednog ljudskog života: Pre nego potpišete neki papir (ugovor) - 3*33 puta DOBRO i DEBELO razmislite... I to nije sve... Ima još, al nek ostane za sutra... Samo razmišljajte onda kad zaista to i treba... A kad mi stanu na žulj, ja napišem i 3 puta više, nego što treba... Danas se ne bih smela požaliti na nedostatak nove pokretačke snage... Moj put nije osmehnut, ali je prilično smetnut... Našto otvarati oči u bezdanu... Zar tada neće biti kasno???... Kome ili čemu da zahvalim za nadahnutost današnju???... Ima dana koji izgledaju upravo onako kao da su ih hijene klale, ali ih ipak nisu doklale... Putanja današnjeg ćutanja jeste nešto poput površinskog plutanja... Iz kamenih muza, više ne možemo iscediti doličnih suza... Da su nam slave doista bile plave, tu više ne bi bilo nikakve strave... I ovim životom upravo hodiš, da se opet i opet kroz boli nove rodiš... I blažen jeste onaj svaki čas u kojem si kao čovek ponižen i zgažen za tili čas... Odlična ideja... Bilo bi lepo kad bi poštovani roditelji došli bar na jedan čas u školu njihove dece... Čisto da prisustvuju i da vide kako je na tim časovima ponašanje njihove dece izuzetno lepo... (naravno deca bi tada glumela svoju dobrotu)... A o sreći-reći nešto danas ipak izreći-reći, a svoju goluždravu suštinu ne poreći-reći, bilo bi skoro pa isto kao svašta reći-reći ili ništa ne reći-reći... A o sreći-reći... I kad te poklopi talas tuge, one duge i večne, postaraj se da napišeš bar stihove dugovečne... I život je neverovatno jadan i bedan - doista je tako... i kroz takav život koračati nimalo nije lako... Naoblačilo se... Sprema se kiša...
Нема коментара:
Постави коментар