Od danas na svih šest mojih blogova novi dizajn - novo ruho... dinamika... pa stoga BUDITE NEODOLJIVO SREĆNI ISPRED LJUDI ZA KOJE POUZDANO ZNATE DA VAS NE PODNOSE - TO IH UBIJA NAJVIŠE, pouzdano i provereno znam... jer dođe tako vreme da
MOJE PITANJE VIŠE NIJE ŠTO SU ME POVREDILI ONAKO, već što sam im dozvolila da i pomisle da se onako "osile"... pa zato MOJA NEVOLJA JESTE ŠTO SEBE STALNO PREISPITUJEM - ŠTO SAM IM NEŠTO TAKVO DOZVOLILA... još da mi kažu: a jesi li i oprostila???... Neretko tako POSTOJE OKOLNOSTI KOJIMA NE TREBA DOZVOLITI DA OSTANU U NAŠEM ŽIVOTU... pa stoga UKOLIKO IH ŠTO PRE OTPUSTIMO TO BOLJE PO NAS SAME... I tako, NAPROSTO NAŠE JA TO NE ZASLUŽUJE... Ne dozvoljavam da male glupe stvari ukradu svu moju sreću... trenutno nikad veću... I KAD ME JOŠ VIŠE UMANJE - ISTINA OSTAJE ISTINA... NAJBOLJA OSVETA ZAVIDNICIMA JESTE KADA IM POKAŽEMO DA JE NAŠ ŽIVOT POSTAO MNOGO SMISLENIJI I LEPŠI OD KAKO SU ONI IZ NAŠIH ŽIVOTA IŠETALI... ili smo ih mi šutnuli - svejedno... Tako VEROVANJE DA NEŠTO MOŽEMO JESTE POLOVINA PUTA PREĐENOG DO VELIKOG TRIJUMFA... a SAV NAŠ TRUD SASTOJI SE UPRAVO U TOME DA DOBRO OSMISLIMO VREME KOJE NAM JE POVERENO... koje nam je nekim slučajem okolnosti dato... I ako nije i AKO JESTE BOG SA NAMA, KO MOŽE BITI POTIV NAS, osim onih sitnih dušmana???... i DANAŠNJE DOBRO NE TREBA UNIŠTITI PRIČOM O JUČERAŠNJEM PROMAŠAJU... Pomisliš li opet da je promašaj samo moj... i tako GUBIMO SVOJE JA UPRAVO ONDA KAD POKUŠAVAMO ZADRŽATI NEKOGA KOME I NIJE MESTO PORED NAS... Surovo je i pomišlju ikoga zadržati, a kamo li i teritorijom... pa BEZ OBZIRA KOLIKO JE NEKA ŽENA DOBRA, UVEK ĆE POSTOJATI ONA OSOBA KOJOJ NEĆE BITI DOVOLJNO DOBRA... To bi moglo da se odnosi na previše tvrdoglave i savosvesne žene... Nisu sve takve!!!... Ima i tuka... JA UVEK ODABIRAM SAMO ONO ŠTO JESTE NAJBOLJE ZA MENE, pa čak i kad neko zine od čuda ne misleći tako... i NIKAD NE GUBIMO ONO ŠTO NIKAD I NIJE BILO TU ZA NAS... Biti ovlaš uz nekoga nije dovoljno... Ja stojim sa svoja dva sopstvena stopala na zemlji... I prihvatam i koristim moje sopstvene snage i moći pisanja - razmišljanja... Ne slažem se sa svime što okačim, niti neke "gluposti" odobravam, no malo promene treba uneti i na ovaj kineski moj zid... možda nekome dam dobar savet, iako me niko ništa nije pitao... no i da se čovek dobro zamisli nad ovim užasom neužasa mog... volim da dam prostora i viđenju drugačijih od mene... oni koji misle isto kao i ja prilično su me porazili... slobodno pročitajte čisto da budete upućeni, a ne kao ja da ništa ne znate... Od svih darova pod kapom nebeskom, ljudska patnja je najsvetiji i najuzvišeniji prinos, ali i društveni doprinos... U ljudskim životima sve je predodređeno na neku vrstu kašnjenja i zastoja, jedino rane u ljudskim životima uvek porane... Reč je počesto i ona mrtva ptica skršenih krila koja nikad više ne poleti sa srca... I konačno moj drugi PAT u sezoni igranja šaha... I još jedno divno otkriće: kakvu muziku slušamo (volimo), onakve ljude prizovemo ili privučemo... Provereno, da ne mora nužno biti tako!!!... I malo po malo, akumuliram u riznicu svoje duše i srca pregršt dobre žive vode, koju ću propuštati svakodnevno na hidraulične turbine, koje će proizvesti zatim najefikasnije pozitivne električne energije... "Escucha me" - slušaj me... Eto, znam malo i španskog... A treba izgovarati kao: "eskuća me"... Sledeća reč "tu quieres" znači voleti, a izgovara se "tukjeres"... Reč "allegria" znači radost, a izgovara se "alegrija"... I šta može od 3 nasumično birane reči da se sklopi... Lepa rečenica koja kaže: "SLUŠAJ ME, VOLETI JE(STE) RADOST"... ali samo ako ima vrednih voljenja... Počesto i nema... I danas sam živela "a mi manera", što u prevodu znači: živeh na moj način... I dalje živim... I ta reč što je nekad gazila, naša ljudska srca, ipak nije unakazila... Neka stih... neka reč... neka muzika fina... poteče iz duše i srca... Došlo na red da se odslušaju i neki albumi od prošle godine... Evo, sad ugrabih divnu priliku za to... iako Riki i Moli žele da slušam samo njihov cvrkut... Lažljivci postaju sve lošiji i lošiji snalažljivci... Slična da ne kažem ista imena lažnih ili nezvaničnih, a možda i zvaničnih vucibatina... No, počeću opet brisanje prašine... Nemam trenutno bolje rešenje... Ma, gde me nalaze sve te barabe... Ima li finog sveta sa ovog širokog sveta???... Od nedavno, u mojoj čaršiji opet mogu da uzvikuju: "Semafori, opet rade!!!"... No i ti uzvici biše kratkog veka... Opet ne rade... Moja jedina mrlja jesu tuđi upljuvci razusti po svemu i u svemu... Reč koja nas brzo uhvati, još brže nas pusti... Ja svaku svoju reč, smem da pogledam pravo u oči... Ako ti je moja reč danas teška, onda ti nisi moje reči više vredan... Pun pogodak nastupiće samo onda kada neko napiše slovo ili stih sve hvale dostojan... Ima li lepšeg načina da se tako ustalasa ili zapali svenarodna ututkana masa???... Retko nas ko uči da što manje pričamo... A to je ipak cilj - pričati što manje... Jer ne pričanje, duši zlato duhovno sabira i daje... Dobra muzika je nešto poput najosunčanijeg dana... Ljude prepoznajemo i o njima itekako saznajemo, upravo onda kada izgovore reči... A današnje reči kao da izranjaju iz otopljenih snegova... Bez bola i osmeha... No, ipak današnja reč ima još dosta da pregazi... Zato dajte šansu današnjoj reči... Reč koju nije lako reći... Reč koja isto tako, nije za svakog... Reči su ipak tu, da se roje i broje... I bez ostvarenja i pomirenja... Reči nejvećeg umirenja... Snaga uma... Moć duha... Ali to je problem tih ljudi... koji su uglavnom uvek kukavice i bez karaktera... Да могу претворила бих се у индиго мастило... Праведност се не учи у школи... Тај предмет би требало увести... Дошло је време да се молитва упути Великој Минерви... Завидим животињама... Posebno Riki i Moli... Волела бих да се вратим у доба старог Рима... па онда све испочетка... Чисто... плаво... небеско... прозирно... кaо моје ОКО...
OPET I OPET - NIŠTA...
I NIŠTA iščezne u stare požutele uspomene...
U zbogom...
U čudesne svetlucave kristalne čaše...
U upravo oglašen poj ptica sa grane...
U izgnano zimsko vreme...
U nežnost hladnog kamena...
U dodir pištav od sreće...
U prazno vrebanje jasnosti...
U polet traženja...
U zdušno spasavanje korova...
U NIŠTA daleko od mene...
Нема коментара:
Постави коментар