Pre ili kasnije - svi zaćutimo jedni od drugih... svi pognemo poglede jedni ispred drugih... svi prognamo uspone i padove u nespokoje one... svi progutamo gorčine tuđe, a i svoje... svi zaplovimo u neslućene tišine tmine... svi tek započnemo misao u nesmisla htenje... svi... Skoro svi... Pokisli od purpurnih kapljica kiše, lutamo hodnicima podzemnim, sapletenih misli hodimo i bojažljivo oživljavamo prisećanja na probuđeno sutra... ono sutra iznova u nama... Ja ima moju slutnju i moju ćutnju, tišine i promaju svakojaku praznu... Ja imam moju kob i zlokobnu kap kao kad ponoć prekolje danu vrat... Nesebičnim stvaranjem reč smo davali zaboravljajući skrovište od klonuća tad tražili smo iskaz pesničkog umeća i pregnuća, pogledima poduprtih još iz daljine jednog ljudskog napregnuća...
I tako... UVEK ZAPAMTI, moje predragoceno JA - KO JESTE BIO TU ZA TEBE KAD NIKO DRUGI NIJE... I ako možeš da izvučeš potrebni atom unutrašnje snage - OPROSTI MI MOJE JA, ŠTO SAM TE TOLIKO POVREDILA I ŠTO SAM SE PREMA TEBI POČESTO OPHODILA KAO ZLOČINAC I TEŠKI UBICA... A onda shvatim sve lekcije nasumično naučene... NEŠTO ŠTO SAM JA NAUČILA O LJUDIMA... AKO SU URADILI NEŠTO JEDNOM, URADIĆE TO OPET... i nemojte ih iskušavati... A onda se prisetim svih doticanja i proticanja kroz ovaj život... i shvatim da SVE ŠTO DOTAKNEM JESTE USPEH... Nemojte večeras gubiti nerve... ujutru će izgrejati Sunce... A Sunce je najlepša nebeska vodilja... toliko odsjaja... i svetla... "KO SE SUNCA KRIJE, BOLJE DA GA NIJE"... Iz frižidera... ledeno dobar slatkiš... TULUMBE... ocena 10... Mešenje i kuvanje jeste jedini moj dar među mnoštvom darova koji nisam zagubila posle preživljnih brodoloma - šta više ovo je jedini moj preostali talenat koji se samo usavršio i koji se ničim nije pomutio i zamutio... Juče se moglo naći boljih citata ili smo to bolji bili mi... Ja idem iz krajnosti u krajnost, pa shodno tome moja populistička postojanost je ili vrlo niska il vrlo visoka - trećeg nema... Hahaha... Ukoliko je žena za muškarca kučka, onda je muškarac za takvu ženu džukela... i onda su se oboje našli i dobro u životu snašli... Moj pesnički poriv živi i aktivira se kao i Etna... baš kad treba... Odslušajte jedan G ili D mol i zaboravite na svaki razgovor... SVE VIŠE U HEDONIZMU PRONALAZIM SMISAO ŽIVOTA - ako je hedonizam samo se prehraniti pred opasnošću neke vrebajuće gladi... BOLJE JE DRAGI LJUDI DA VIŠE PAZITE NA REČI NEGO NA HRANU KOJU UNOSITE U SEBE i setite se ovoga kada prionete na post od 49 dana... TULUMBE... sada piju ušpinovani šećer... Sledeći put za neke oprečne i pogrešne asocijacije koje mi se na spomen nekih predela jave - okriviću moje sentimente i onaj neizbrisiv trag unutar mog mozga... JA SEBI NIKAD NISAM POSTAVILA PITANJE NITI SAM AKTIVIRALA STRAH DA NE UMEM DA VOLIM... JA SAM SAMO MNOGO PLATILA TO ŠTO SAM SVE KROZ ŽIVOT VOLELA ISKRENO I JAKO... I SAD VIDIM DA NIJE DOBRO NI TAKO... "Monah od svih ljudi na svetu, ima najlepšu borbu. Iako je umetnik, može postati najslobodnije i najsrećnije stvorenje. Stoga valjda i ima tako mnogo kaluđera među svim ljudima, jer, Bog, lepota i čednost, to je jedan isti zavet" napisala je velika Isidora Sekulić... "Ja sam umetnik. Moj zavet je lepota. Predstoji dakle i meni kaluđerska borba"... "I onda je ona moja tvrdnja o odricanju još jasnija. Ili se odriče slabost, zato što je slabost, ili se odriče jačina, zato što - voli. Naravno da onda onaj ko hoće uvek da voli da se taj mora dugo i odricati. Ko hoće veliku ljubav da ima, taj mora biti velik i kaluđer"... "Moj je ideal žena koja samo jedared voli, a razorenu ili nesrećnu svoju ljubav nosi sa sobom u manastir života. I ja verujem da ima žena toliko otmenih i jakih"... Sevdah jeste ona vrsta muzike koja "kida srce iz njedara"... Meni zaista treba zavideti na još nečemu... Imam idealno nizak krvni pritisak... Sve dok čovek dobro ne opsuje, konkretne osobe i lica - niko ga ne uzme za ozbiljno...
I tako... UVEK ZAPAMTI, moje predragoceno JA - KO JESTE BIO TU ZA TEBE KAD NIKO DRUGI NIJE... I ako možeš da izvučeš potrebni atom unutrašnje snage - OPROSTI MI MOJE JA, ŠTO SAM TE TOLIKO POVREDILA I ŠTO SAM SE PREMA TEBI POČESTO OPHODILA KAO ZLOČINAC I TEŠKI UBICA... A onda shvatim sve lekcije nasumično naučene... NEŠTO ŠTO SAM JA NAUČILA O LJUDIMA... AKO SU URADILI NEŠTO JEDNOM, URADIĆE TO OPET... i nemojte ih iskušavati... A onda se prisetim svih doticanja i proticanja kroz ovaj život... i shvatim da SVE ŠTO DOTAKNEM JESTE USPEH... Nemojte večeras gubiti nerve... ujutru će izgrejati Sunce... A Sunce je najlepša nebeska vodilja... toliko odsjaja... i svetla... "KO SE SUNCA KRIJE, BOLJE DA GA NIJE"... Iz frižidera... ledeno dobar slatkiš... TULUMBE... ocena 10... Mešenje i kuvanje jeste jedini moj dar među mnoštvom darova koji nisam zagubila posle preživljnih brodoloma - šta više ovo je jedini moj preostali talenat koji se samo usavršio i koji se ničim nije pomutio i zamutio... Juče se moglo naći boljih citata ili smo to bolji bili mi... Ja idem iz krajnosti u krajnost, pa shodno tome moja populistička postojanost je ili vrlo niska il vrlo visoka - trećeg nema... Hahaha... Ukoliko je žena za muškarca kučka, onda je muškarac za takvu ženu džukela... i onda su se oboje našli i dobro u životu snašli... Moj pesnički poriv živi i aktivira se kao i Etna... baš kad treba... Odslušajte jedan G ili D mol i zaboravite na svaki razgovor... SVE VIŠE U HEDONIZMU PRONALAZIM SMISAO ŽIVOTA - ako je hedonizam samo se prehraniti pred opasnošću neke vrebajuće gladi... BOLJE JE DRAGI LJUDI DA VIŠE PAZITE NA REČI NEGO NA HRANU KOJU UNOSITE U SEBE i setite se ovoga kada prionete na post od 49 dana... TULUMBE... sada piju ušpinovani šećer... Sledeći put za neke oprečne i pogrešne asocijacije koje mi se na spomen nekih predela jave - okriviću moje sentimente i onaj neizbrisiv trag unutar mog mozga... JA SEBI NIKAD NISAM POSTAVILA PITANJE NITI SAM AKTIVIRALA STRAH DA NE UMEM DA VOLIM... JA SAM SAMO MNOGO PLATILA TO ŠTO SAM SVE KROZ ŽIVOT VOLELA ISKRENO I JAKO... I SAD VIDIM DA NIJE DOBRO NI TAKO... "Monah od svih ljudi na svetu, ima najlepšu borbu. Iako je umetnik, može postati najslobodnije i najsrećnije stvorenje. Stoga valjda i ima tako mnogo kaluđera među svim ljudima, jer, Bog, lepota i čednost, to je jedan isti zavet" napisala je velika Isidora Sekulić... "Ja sam umetnik. Moj zavet je lepota. Predstoji dakle i meni kaluđerska borba"... "I onda je ona moja tvrdnja o odricanju još jasnija. Ili se odriče slabost, zato što je slabost, ili se odriče jačina, zato što - voli. Naravno da onda onaj ko hoće uvek da voli da se taj mora dugo i odricati. Ko hoće veliku ljubav da ima, taj mora biti velik i kaluđer"... "Moj je ideal žena koja samo jedared voli, a razorenu ili nesrećnu svoju ljubav nosi sa sobom u manastir života. I ja verujem da ima žena toliko otmenih i jakih"... Sevdah jeste ona vrsta muzike koja "kida srce iz njedara"... Meni zaista treba zavideti na još nečemu... Imam idealno nizak krvni pritisak... Sve dok čovek dobro ne opsuje, konkretne osobe i lica - niko ga ne uzme za ozbiljno...
Нема коментара:
Постави коментар