СУБСТАНЦА

Субстанца која је 

некад плутала 

и постојала у нама, 

са свим својим 

непризнатим квалитетима, 

загубила је свој 

неодређени облик 

и сва своја 

сумњива својства, 

онемогућена 

да прокрчи 

своју ван друштвену улогу.

Та субстанца 

беше у нама, 

тако масивна  

и једноставна, 

а свињама 

неразумљиво 

празна и поразна.

Преокупације смо 

изгубили 

у свакој секунди 

несмотреног проматрања, 

гледајући вешто 

само оно што 

обитава споља невешто.

До свог 

поетичног изражаја 

нисмо дошли.

Јели смо отпад 

на трулишту 

рођеног Космоса, 

неслућено очајни, 

у повољном страху, 

дрхтећи 

од суочавања 

са смрћу и глађу.

Ништа и Време 

у нама опет кружи.

Трагали смо за Идејом, 

удубљени 

у сопствену субстанцу.