Na kraju, ljudi će te svakako osuđivati - činio dobro ili zlo (sasvim svejedno)... Ne živi svoj život da bi impresionirao ili očarao druge, jer jednog dana zažalićeš upravo onoliko koliko si i težak... Živi svoj život kako bi zadivio samoga sebe... Budi jaka dovoljno da ostaneš sama, pametna dovoljno da znaš kada ti je potrebna pomoć i hrabra dovoljno da upitaš za to... Postoje oblasti pažnje i interesovanja koje ljude odvežu, kao i one oblasti, teme i predmeti koje ljude na mrtvo zavežu... No, neko je tako osuđen da po mrtvom kamenju svoga znanja hoda... I tako primetim kako se moj mozak lakše otvara za biologiju, nego za oblast čije ime ne volim ni da spomenem (teologiju)... Prvo shvatam, dok drugo uopšte ne kapiram... Neka moja percepcija bude i pogrešna, no signali ipak pristižu iz okruženja... A talog prikupljenih verovanja i ubeđenja jeste nešto nalik ribljoj krljušti koju je veoma teško ostrugati i koliko god da se ostruže ostane po neka ljuspica neuklonjiva... zarivena u meso... Koliko god tvrdili da se u jednom čoveku nalazi moć, isto toliko se nalazi i nemoć... I tako podsticana sa onih 95% moje podsvesti ja sam mislila da pišem tek neke pesme ili nešto (a što je bio pokušaj pisanja po navici radi preživljavanja), no sad mi preostalih 5 % moje savesti kaže da ja, ne da ne umem nego i ne treba da pišem uopšte... I ja taj put veoma dosledno sledim... Nije sve u genima i od gena, nego sve utiče, zavisi i potiče od okruženja... Ljudi ponajčešće nekome ili nekima ne opraštaju iz ljubavi, nego iz straha... Energiju slanja čestitki treba usmeriti na one adrese kojima to još uvek nešto i znači, ali kao što jeste poznato - meni to apsolutno ništa više ne znači... "Ako možda bude nekih praznih frazera, koji ništa ne razumeju u matematici, i koji posle nekoliko u toj nameri izvrnutih mesta moga spisa izreknu svoj sud i moje delo pokude i napadnu, ja se na njih neću obazirati i gledaću na njihove pretenzije s preziranjem koje i zaslužuju"-Kopernik... Volim ovu oštrinu sa kojom su nas zadužili veliki genijalni umovi... "Nema ničeg u intelektu što prethodno nije prošlo preko čula"... "Znam samo da ja postojim, sve ostalo i svi ostali ljudi su moje "ideje" ili "percepcije""-Berkli... "Postupaj tako da čovečanstvo u tvojoj ličnosti, i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo"-Kant... "JESAM ONO ŠTO NISAM I NISAM ONO ŠTO JESAM"... "SVAKA SVEST JE SVEST O NEČEMU"... "O ČEMU SE NE MOŽE GOVORITI, O TOME SE MORA ĆUTATI"... "Predmet naše predstave (ideje) postaje jasan ako razmotrimo kakve posledice u praktičnom smislu on može da ima"... Ljutko bi bio onaj ko ćuti potajno i dugo... Svaki čovek trebao bi biti zidar svoje sopstvene sreće... Kreator svoje spostvene staze... Vladar svoje sopstvene mašte... Jednom rečju: sam svoj majstor... Mada, ovde mi nešto zagolica ineteligenciju... Da li je iko priemetio koliko je vetar od jutros silovito puhao, a mene nije oduvao... Moje najveće lično iznenađenje jeste silina i jačina sa kojom mi se vraća i povraća moje nekad davno ugroženo i poprilično urušeno samopouzdanje... I kada smo dobro spremni, budimo i dalje spremni da nas više ništa ne može upravo iznenaditi... Ne samo sad, još više sutra zaslužujem najbolje moguće - lažimo se, jer bar to mnogo ne košta... Svaki novi dan treba dočekati i dočepati dobro naoštrenih kandži, jer nikad se ništa ne zna, samo se unapred sluti... Dobro ne može da se sluti... Ali, može tu još svašta nešta da se pomuti... A kad tvrdimo da su oko nas svi dobri i slatki, a potajno dobro znamo da nisu, mi se ustvari tada ponašamo kao licemeri i govnari i to oni pravi... Ulizice... Muljatori... Sve mogu da tolerišem, pa i više od toga... Ali - NEĆU!!!... NEĆU, bezobrazluk više da trpim i podnosim, ama baš ni malo... I učestala su ovih dana i minulih nedelja pitanja: da li je greh ovo, da li je greh ono???... Ja volim da se na sve nasmešim i da kažem (odgovorim) - kako ništa od svega toga što me pitaju, po meni nije greh... Greh su izmislili "čuvari naših duša", puneći tako svoju nezasitu kesu... Ali nešto greh i jeste... A šta???... Ja bih rekla: sve je to bezobrazluk... A bezobrazluk jeste nešto doista veliko i krupno... I po meni: nisu ljudi grešni... Ljudi su bezobrazni... Znam ja to dobro... ali ne pridajem mnogo pažnje...
Нема коментара:
Постави коментар