Svaka životna igra ima protivnika, pa i onog izmišljenog... samo život tog izmišljanja nema, jer život jeste i nije igra... Ako je život samo partija šaha onda o potezima treba razmišljati, jer svaka brzo potezna akcija obično se završi rezultatom šah-mat... A opet sa druge strane, ogarničeni ste vremenom, pa neke poteze morate i povući... I još posle poraza, protivnik nije dužan da prihvati vaš izazov na revanš... Dobar dan... Ja sam se probudila tačno u ne znam precizno koliko sati i minuta... A budim se dosta ranije, jer kuvam za moje Radosti... Osvanuo blago snežan i prvi februar već... Jupi... Sve je bliže proleće... Nije dovoljno da piše "registruj se" netremice posmatrajući sav taj "smart" svet... Nekima i dalje nije dozvoljen pristup... Šalji dalje... Širim ruke ka svakom novom i novom jednostavno dobrom i lepom osunčanom danu... Kakve prekrasne umetničke slike danas ugledah u kutku jedne "amaterske" galerije... predivne razigrane konje na velikom platnu od 10 hiljada dinara, nešto manji format od 8 hiljada dinara čopor vukova i treća slika - idila na reci, no tu ne obratih pažnju na cenu... Ali, za moj budžet nedostižno... A bar bi te 3 umetničke slike kupila da mogu... Zidove treba oplemeniti... И на крају дивног дана, пожелим на дар, само 3 акорда пријатне мале ноћне тишине... "И кад ум ћути, срце јасно виче-Јован Суботић"... "Кратак је живот ко сан, дела су вечита тек-Јован Стерија Поповић"... I nastavlja dalje: "Уски истине пут сваки, ал позно види"... "Није ли говора дар са небеса позајмљена искра?"... "Zemaljsko je za maleno carstvo, A nebesko uvek i doveka."... Kosmički zvuk zazvuča kroz Reč izrečenu... tek rečenu... kao molitvena melodija sveta... i istančanost lepa, opet i opet zažubori kroz toplinu duhovnosti naše... Danas sam zagonetna kao mitska pesma... Danas sam razumljiva kao epska pesma... I pozivam se na mitske i epske sile svete... Molitva na ovaj svetli Dan za slovesne duše osmišljena i do pod samo nebo čak pokretljivo doseže, opšteljudski Put da sledi, da nesagledno postane već ovde sagledivo, da nedohvatljivo postane dohvatljivo i prihvatljivo - ovaj naš budući prvo februarski događaj veličanstven i beo... A današnji divan događaj da u stih obelodanim... U životu sve mogu da podnesem i da svarim osim jedne stvari... a to je da me neko toliko "vuče" i "čupa", pa da mi još kaže da sam - "glupa"... Ne, da nisam izdržala... Moja pravila postavljam i kršim kad god to mogu... Nenamerno sam ipak poklonila danas jedan LAJK... Čik da me neko osudi sad... Danas je divan dan... isto kao i juče... No, od danas neću uputiti, a ni upućivati niti jedan LAJK... Mali test izdržljivosti!!!... Do kada - videćemo... Ali ću pomno pratiti i čitati, samo ono što me zanima... Verovatno neće biti ni komentara... Ništa - je tako blaženo stanje, i duha i uma... Jedino će svirati - muzika... Mocart... a Riki i Moli slušaju kao u operi sa istančanom pažnjom, koja je svojstvena samo istinskim klasičarima...
Нема коментара:
Постави коментар