ČUVAJ SE PADA U SOPSTVENU JAMU...

POSLE SVAKOG PROČITANOG NASLOVA NA POMOLU JE NEKI NOVI NASLOV... POSLE SVAKOG KRAJA - NOVI JESTE POČETAK I SREĆE ZAČETAK... I POSLE NOĆI BIĆE I SVIĆE JOŠTE OSUNČANOG NOVOG DANA... KLJUČEVE OD SOPSTVENE SAMOSPOZANJE NE OSTAVLJAJ PO TUĐIM DŽEPOVIMA... ISTO JE I SA SREĆOM... "Ne pokušavaj da postaneš čovek uspeha, već radije se potrudi da postaneš čovek od vrednosti" reče taj najčešće pominjani naučnik Ajnštajn, čije se duše i danas setim u danu velikog sećanja svih duša koje su nas napustile... "SMIRENJE JE SUPER MOĆ"... "MUDAR ČOVEK MOŽE NAUČITI VIŠE IZ GLUPOG PITANJA NEGO ŠTO BUDALA (GLUPAK) MOŽE NAUČITI IZ MUDROG ODGOVORA" rekao je Bruce Lee, još jedan velikam čija lepota duše kosmičkim prostranstvom i danas zrači... "Ali nikakva odlučna želja ili volja nije u unutrašnjem njenom životu sazrela. Nikome se ona nije poverila ni tugom ni radošću. Niko živi njoj nije prišao ni sa pitanjem ni sa slutnjom. Na duši njenoj, prepunoj ljubavi, nigde nije bilo ranice ni krvave pegice. Čudnu moć je imala Ana da tu svoju ljubav, za koju bi ljudi rekli da se ničim drugim ne hrani do glađu, nosi u sebi kao potpuno zadovoljstvo. Možda se, uostalom, ne treba čuditi što je ona mogla tako neobičnu stvar. Ljubav njena se rodila u crkvi i živela samo u crkvi. Tu ljubav nije zapalio ni plamen očiju, ni stisak ruku, ni zanosna reč, čak ni harmonija misli i osećanja. Na trepetu zvuka je ona uletela u dušu Ane Nedićeve. A ispružene njene ruke je odmah odsekla gorda oltarska disciplina neprikosnovenosti i bele čistoće" napisa velika Isidora Sekulić, čije se duše danas setih... Dođe tako dan kad zbrajam i nabrajam sve te lepote duše koje su nas napustile... Pre neki dan nisam nigde čula, a ni pročitala da je ovoj velikoj ženi rođendan... Neodoljivi Pikaso... i to njegovo islikano plavo platno... Dante i Beatriče... kao da se ne prepoznaju više... On kleči, a ona kao statua nepomična usred groblja tišine... Sloboda predvodi Ljude, a prsa joj se poderala od uzaludnosti njene borbe... A Dali se opet relaksira u kadi u koju nije natočio ni kap vode... Kojih se sve duša danas nisam prisetila... i koje nisam dozvala... TREBA OTPUSTITI NEKA SVE IDE I ODE, A ONDA SE VIDI ŠTA JE OSTALO... NIKAD NIJE KASNO DA ZAVOLIM SVOJE JA IZNOVA... Ostale su duše... Bolest zavisnosti jeste robovanje prošlosti!!!... UPRAVO SADA ŠTO JE DOSTA - DOSTA JE!!!... Prevazilaženje te zavisnosti i loših navika radi dobra za samo 30 dana ili manje!!!... PONAVLJAJTE ČESTO: SVE JESTE DOBRO... OPRAŠTANJE VRAĆA SVU TVOJU SNAGU NATRAG... A duše, da li i njih može nešto da nam vrati nazad???... "Ništa ne mari, moj smireni sokole! Dok sam gledao cirkus sa bagrema, lepši mi je bio nego posle iz lože. Divote života vide najbolje oni koji napolju stoje" negde je zapisala Isidora Sekulić... Karnevalski kostimi... Ljudski vid otpora može biti prirodan, to jest takav kada se agresiji protivite neoružanim vidom ili oblikom... To bi bila tzv. "neoružana borba i otpor"... Odbarne nisu nužne uvek u ratu, nego i u najvećem tzv. neprikosnovenom svetom miru... Onaj ko zna i ume da odbrani svoje sopstveno Ja (samoga sebe), isto tako može sutra umeti i znati da recimo dbrani i otadžbinu... Da bi čovek negde opstao nije mu potreban samo vazduh, voda, sunce, stan, hrana, već mu je najprikosnovenije pravo - pravo na bezbednost... ili pravo odbrane i zaštite od onih koji ipak nekim nenačinom atakuju na njegovo malo pravo... Pokretačka kreativna snaga može biti još i onaj iluzorni "strah" da ste možda "ugroženi" i da svoje pravo na vrednost postojanja opet morate možda da odbranite... A izabravši Život u harmoniji sa Majkom Prirodom, kao i prvi ljudi u društvu bez klasa na početku prvih prvobitnih zajednica, moramo se sami reorganizovati, organizovati i braniti svoje vrednosti, ali i male velike Živote... Najveća samoborilačka veština koju možete kod sebe razviti, a koja jeste i najnužnija u svetu celokupnog preživljavanja - zove se INTUICIJA... Nikad ne treba hodati "opušteno", jer oni nastavljaju da nevidljivo čepaju i ujedaju... Jedino je danas kroz planinu po snegu i kiši vredelo hodati baš tako slobodno i opušteno - kao srna... Najveća hrabrost i jeste nemim ćutanjem svedočiti svoju pretrpljenu i preživljenu bol, patnju, sva stradanja i sve rane... I doista sve je iluzija, osim ljudske patnje i bola... Ljudi obično nađu način upravo da najiskrenije prećute ono što ih najviše boli... Gospodin Mesec i večeras prosipa dukate srebrne po pomrčini, svojim šapatom bez greške i još jednom kao da kaže: prijatno vam i ovo divno veče... Užižem kandila staklasta i mala, po obalku prostranstva tamna, tamo gore u tišini nečujnoga galaktičkoga zvuka... Ako doista postoji vaskrsenje, onda je Život najjača i neuništiva sila... ali život koji samo podrazumeva neuništivi odblesak davno otišlih duša... Život je najlepša priča odavde do Svemira... Narandže... Ima li išta bolje, izuzimajući žuti limun???... A, zamislite nisu ceđene... Prijatno... I jeste, slažem se sa vama: Život nije san, koji treba prespavati... Život jeste preispunjen svakodnevnim dragocenim događajima i prepun je različitih zbivanja... Zato nam je potrebna trezvenost i budnost razuma, kako bi što više spoznavali pravu vrednost jednog životnog smisla... I doista nema boljih vaspitača od Života... "Tako, prema pažljivom proučavanju naučnika, goveče za svoju hranu upotrebljava 276 vrsta biljaka, a izbegava 218. Ovca koristi 387 vrsta, a izbegava 141. Koza proždire 449 vrsta, a ne dira 126. - Ko životinje nauči ovome?"... "Najbolji vaspitač"... ili njihova plemenita duša... "Nemoj da budeš nja, nja... Bolje da budeš la, la"... "Naučite ga da bude obazriv s obazrivima, a nepopustljiv s grubima"... Više se ne izvinjavam uopšte zbog onoga što osećam, ali i neosećam... Novcem se ne može kupiti: Prijatelj, Ljubav, Duša... itd... Slabi i nejaki ne mogu gotovo ništa... A jaki i uporni i hrabri mogu gotovo sve... I sve može duša...

 Plavi mesečev sjaj... 

taj plavi safir... 

blista u mom oku... 

nepomućeno i čisto... 

plavo uvek isto... 

ko more bistro... 

ko pučina široko... 

ko osunčan dan lepo...

ko galeba let visoko...

A za pouku nekad davno pričana priča... 

JESTIRA...

U Persiji je živelo siroče po imenu Jestira... U tu zemlju su Izrailjci, među kojima i Jestirini roditelji, dovedeni kao zarobljenici... Na dvoru persijskog cara u Susanu skupilo se visoko društo toga doba na višednevni odmor... Bili su tu guverneri, ađutanti (pomoćnici) i vojskovođe... Tadašnji car Asvir požele da sve pridošlice očara svojim bogatsvom i veličanstvom... Slavilo se uz ispijanje najboljih vina... U isto vreme i careva žena Astina priredila je zabavu za žene sa dvora... Prima vest od cara, koji je poziva da dođe na njegovu zabavu, jer on želi visokim zvanicama da pokaže koliko mu je žena lepa... No, carica Astina odbija ovaj poziv videvši u njemu još jedno od poniženja... Ta njena odluka razljutila je cara... Sada je car pitao mudre savetnike oko sebe: šta da uradi sa neposlušnom caricom... Jedan od njih po imenu Memukan, reče caru da otera caricu Astinu i mesto nje izabere sebi za ženu novu caricu... Car odmah posluša ovaj mudri savet, mada ostade još dugo u gnevu svome... Žalio je za oteranom suprugom... Sada mu pomoćnici predlažu da sakupi najlepše devojke carstva (device) i da izabere novu ženu... Caru se ovaj predlog učinio veoma lepim... Jevrejin koji se zvao Mardohej čuo je za ovaj carev naum, pa pošto je imao rođaku Jestiru, a koju je vaspitao kao rođenu kćer, reši da nju dovede na taj izbor... Devojke su redov izlazile pred cara... Bile su to zahtevne devojke, koje su snevale o ukrasima i odeći... Ali, skromna Jestira o tome nije ni mislila... Baš ta njena skromnost i jednostavnost, kao i lepota, učini da car najviše zavoli Jevrejku Jestiru... Upravo je nju izabrao i na njenu glavu metnuo carsku krunu... I tako od sirote Jestire, postaje carica Persije... Na dvoru u gradu Susanu car je jednog od svojih pomoćnika po imenu Aman, unapredio u službi i postavio ga da bude iznad svih ondašnjih kneževa... Car zatim naređuje da se svi klanjaju Amanu... To je odbio Mardohej... Zbog toga se Aman razljuti pa reče caru kako zakonom Jevreje treba uništiti... I tako je car odobrio zakonom da se svi Jevreji imaju poubijati jednog ugovorenog dana... Aman je od cara dobio prsten sa pečatom, koji treba da stavi na taj novi zakon... Taj zakon se počeo širiti po celoj Persiji... Aman i car su slavili ispijajući vino... Obojica nisu znali da je carica Jestira Jevrejka... Ovaj zakon uplašio je Jevreje i bili su u velikom strahu... Mardohej beše tužan pa reče Jestiri da ode kod cara i od njega izmoli milost za svoj narod... Nakon 3 dana provedena u postu, carica Jestira odlazi pred cara (svoga supruga)... Došla je bez poziva i mogla je biti osuđena na smrt... Ipak car je primi lepo... Nije mu odmah rekla pravi razlog vsoje posete, već je samo pozvala cara i Amana na večeru, koju je planirala da priredi... Aman beše veoma gord zbog tog poziva, pa se time pohvali kod svoje žene Serese... Poveri se svoj ženi da nema mira sve dok Mardohej odbija da mu se pokloni... I tada mu žena Seresa reče da pripremi vešala za Mardoheja i da umoli cara da mu dopusti njegovo vešanje... Car je s druge starne bio svestan da carica Jestira želi nešto veliko i bitno od njega... Narednog dana za večerom upitao je car Jestiru šta ona ustvari želi... Jestira reče da želi poštedu života za svoj narod, koji zli Aman želi da poubija... Čim je car ovo čuo razbeseno se... A tada jedan od carevih slugu reče kako Aman kuje plan da obesi Mardoheja na vešalima visokim 25 metara... Tada car naredi da se na ta vešala ima obesiti niko drugi do zli Aman... I tako je Aman obešen upravo na ona vešala koja je pripremao za drugoga...

Pouka: "Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada"...