IF... Ili ako... AKO KROZ ŽIVOT NE PROLAZITE OTVORENOG UMA, NAĆI ĆETE MNOGO ZATVORENIH VRATA, no baš to ne treba da vas obeshrabri ni malo... i baš večeras uz mozgalice učim kako pobeći kroz zatvorena vrata... i uz malo logike pronađem ključ... dok vreme otiče u prazno... ZNAM DA ĆE SVE OVO IZGLEDATI MALO LUCKASTO, NO AKO ŽELIŠ DA ZNAŠ NEŠTO O MENI, NAJBOLJA LIČNOST DA SE UPITA ZA TO - JESAM JA... Mada nemaju baš svi to pravo... zar sam ikada volela da dajem pojašnjenja o svome Ja... RELAKSACIJA UMIRUJUĆE VEČERI KOD KUĆE JESTE JEDNA OD ŽIVOTNO VELIKIH ZADOVOLJSTAVA... i Ja doista uživam večeras... ŽIVI... Živim... NAJBOLJA TAJNA LEPOTE JESTE VOLETI SVOJE JA... Primetila sam da ono što mi se kroz život dopadne ili svidi neko nevidljivim potezom kista pobriše - o, zar opet ti moćni upravljači životnih stanica... e pa kad to i primetih - dobro je... onda se izbrišem i poništim dopadanje istih tih stanica... imam ja mnogo toga korisnog, a beskorisno mi i ne treba... tako da je pametan potez - ne udeljivati dopadanje ili sviđanje ikad više... i držim se da podelim i dalje samo ono što me inspiriše i snaži i što mi nešto u momentu sadašnjem znači... Ko uspeva da umanji tuđu fotografiju, pokušaće da umanji i nečiju ličnost takođe... no to sve skupa samo govori o umanjenju njegovog uma... "JA SAM SADA JAKA, ZATO ŠTO SAM NEKAD BILA SLABA... JA SAM SADA NEUSTRAŠIVA, ZATO ŠTO SAM NEKAD BILA STRAŠLJIVA... JA SAM SADA MUDRA, ZATO ŠTO SAM NEKADA BILA GLUPA"... MOJ UM JESTE SVA MOJA SNAGA, MOĆ I JAČINA... NAJMOĆNIJA VEZA U KOJOJ ĆEŠ IKADA BITI JESTE VEZA SA SVOJIM JA... NASTAVI DA SE SMEJEŠ, POŠTO TO LJUDE TERA DA SE ZAPTAJU - ŠTA TI SE DEŠAVA... No, takođe nastavi i da plačeš to ih većma uveseljava... Pokatkad treba oslušnuti ritam padajuće kiše... po sunčanom danu sve jeste i izgleda lepše i lakše... no vidimo to se postiže uz malo truda i izvanredne dobre volje skoro na svakom božjem danu... na svakom koraku... Što više i nesebično bez interesa dajem svoju energiju onima koji je trebaju, meni se sve više dobro vraća i energija moja životna pojačava... pa tako ja svako zlo nadjačavam... ja hrabro ojačavam... i muziku omiljenu pojačavam... JA JAČAM... Kažu da je mnogo pametnije biti ljubazan, nego pametan... da pa poslušam malo i takva mišljenja... samo ukoliko i kad mi zatreba... KADA OPRAŠTAŠ TI SE ISCELJUJEŠ I KADA PUŠTAŠ DA ODE TI IZRASTAŠ I RASTEŠ... Da je tako ja bih bila rekorder po broju ličnog porasta i rasta... "Čitao je kako je Bog, nekada davno, šetajući po zemlji, ušao u šumu, i sreo jako neveselog mladića. Pita ga je šta mu je. -Siromah sam, izgubio sam frulu koja mi je bila draga kao što mi je život drag, i volim devojku koja mene ne voli - odgovorio je mladić. -U svemu ti ne mogu pomoći, ali jednu želju, ma koju, mogu ti ispuniti. Promisli, reci mi, i biće ti što zatražiš. -Mladić se naslonio na drvo, zaklopio oči, i mislio. Pristupio je zatim Bogu, i molio: daj mi krila. -Bog se zbunio, jer krila su smeli imati samo anđeli. I zamislio se šta će. Najzad je uzeo punu ruku svežeg gorskg vetra, stvorio prvog konja, divnog jednog zelenka, i poklonio ga mladiću" kakvo predivno pripovedanje iz pera Isidore Sekulić... VOLI ŽIVOT KOJI ŽIVIŠ, I ŽIVI ŽIVOT KOJI VOLIŠ... STAJANJE NA IVICI NIJE SIGURNO, ALI JE POGLED BOLJI... AKO NIJE OTVORENO... TO NISU VAŠA VRATA... AKO NIJE TOPLO, ISKRENO I OTVORENO, TO NIJE VAŠE SRCE... "Najmudriji um i dalje ima još ponešto da nauči"... "Putovanje počinje jednim korakom i mapom"... "Priroda igra svoju ulogu; vi morate igrati svoju"... "Neka vaša duša ima mnogo prozora"... "Svaka riba koja uspe da pobegne sa udice izgleda veća nego što zaista jeste"... "Smeh je metla koja skida paukove mreže sa srca"... "Fenomenalan osećaj je kada zadobijete nečije poverenje"... a tek kad izgubite nečije poverenja smognite snage da opišete i iskažete i te emocije... "Ponekad nas stvari koje bole uče nečemu"... I svoje Reči najlepše ispisujem kad sam aposlutno sama... osama ne podnosi galamu koju bučni eho stvara... Zato mojoj Reči jedino ispisujem i pripisujem još jedno veliko HVALA... I kad god mi je Reč zatrebala, bila je i ostala večito uz Mene... I bez nedoumice, oduvek sam tačno znala šta želim... Želim da napišem 3 pesme... Više od svega želim da u naredno vreme napišem 3 nove, dobre i fantastične pesme... Kad bi samo iscedila 3 fantastično dobre nove pesme, bila bih najsrećnija na svetu... A nebo vazda svoje prekrasne blage reči, na naše glave dopušta i nevidljivo spušta... I zato 1001 razlog za samo jednu jedinu reč: veliko HVALA... Trenutni posao ne morate uopšte voleti, ali ste dužni i odgovorni, hladnokrvno ga podnositi... Ključ današnjeg uspeha jeste apsolutna hladnokrvnost... I ne znam čime sam to danas zaslužila, ali neverovatno dobar i uspešan dan, s obzirom da je četvrtak... Najlakše sam sva događanja iznela i preživela... I šta da kažem, nego: HVALA NEBESIMA... Zato od sada pamet u glavu i samo brinem o sebi i činim sve da se osećam što finije mogu...
Нема коментара:
Постави коментар