DA BIH BILA SIGURNA u ovo vreme vazda nesigurno I DOBRO OSIGURANA bez ikakvog osiguranja, REŠILA SAM I DALJE DA NE DOPUSTIM IKOME DA BLIZU MENE PRIĐE... ŠTO JE SIGURNO - SIGURNO JE...
I više nema odlaganja... kišni dan je bogom sazdan za današnje veliko usisavanje kosmičkih odaja, kao i za uklanjanje prašine... "Mnogo vam dobra čini ako malo odete negde" pa makar i pored te dosadne reke... "Ako vam cipele odgovaraju, nosite ih", a ukoliko zaradite i po neki žulj oduzimam vam pravo žalbe... "Dobro razmislite pre nego što odgovorite na provokaciju" da li je uopšte vredno toga... "Otvorite nova vrata kada se stara zatvore", ali se ne iznenadite ako su i ona zabravljena... "Dremanje priprema um za nove misli" i tako trebalo bi očekivati novu bujicu reči... "Strpljenje stvara inspiraciju" kad već nije uspelo ništa drugo u ovo vreme što iskače iz svake smislene inspirisanosti tek neke... "Neka razum upravlja strastima", ako već strasti nisu uspele da nadvladaju razum... "Neka vam sreća pređe u naviku", ali ostavite prostora i za tugu... "Ako bacite šaku punu kamenja, barem jedan će pogoditi metu", a ko zna od tog stamenog materijala šta sve možete i ozidati na ovom peščanom tlu nezaborava... "Čak će i majmun ponekad pasti sa drveta" i uskliknuti od oduševljenja... "Ne obraćajte pažnju na stvari koje vas se ne tiču", a spisak takvih stvari je predugačak... "Odlično umetničko delo je teško objasniti, ali ga je lako videti", naravno samo za one koji imaju koncentraciju posve znatiželjnog posmatrača kadrog da na delima otkriva i skrivene predmete... "Koncentrišite se na ono što se nalazi direktno ispred vas", mada oslušnite šta se šunja i prikrada iza vas... I sa najboljim mamcem koji ste kadri napraviti, morate znati da postoji mogućnost da ostanete praznog štapa ne upecavši ribu... Svako pitanje koje uputite nekom drugom, čini samo onaj najdublji blesak vaše unutrašnje ličnosti... "Srećno srce radi kao dobra mašina", a nesrećno dakle radi kao pokvarena mašina... "Ne dozvolite im da vas uplaše"... Iskra nesporazuma može pomutiti mnogo uzvišene i plemenite ciljeve... ili "Malo nestrpljenja može pokvariti velike planove"... "Ako uživate u starosti, onda ste pobedili" sve prethodne i buduće živote... O nekoj ličnosti možemo počesto rasuđivati upravo na osnovu pitanja koje sama postavlja... Nemojte nikad biti kroz život baš toliko obesharbreni, pa da nekome ne ukažete i neprihvatanje... "Ideje nikada nećete ostvariti ako ne radite na njihovom ostvarenju"... Mada i u neostvarenju istih ima posebnog šmeka... Ja sam puna Ideja... naravno samo kad zatreba... Kada o nekima ne samo mnogo slutimo, već itekako dobro i znamo, sve je manje verovatnoće, ali i izgleda da ih više ikada volimo... Kića, Mića i Fića - trojica slabića!!!... To su imena koja nikada ne bih dala mojim papagajima... "Ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade svemogući. Obilna sam otišla, a praznu me vrati Gospod. Zašto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i svemogući me ucveli"... Danas su ljudi mnogo ispravni, ali poenta jeste umeti se radovati upravo toj tuđoj ispravnosti... kad već istu ne uviđamo u vlastitom resursu ucveljene duše... Jedno od najlepših biblijskih pričanja (kazivanja) jeste ta divna priča o devojci Ruti, poreklom iz zemlje Moavske, u kojoj su se obožavali idoli... U Vitlejemu je živeo Elimeleh sa svojom ženom Nojeminom i sa dva svoja sina, koji su se zvali Malon i Heleon... No, pošto je rod useva u njihovoj zemlji podbacio i bio veoma loš, rešili su da odu u zemlju Moavsku (danas je to prostor države Jordan)... Elimeleh je u svom planu imao nameru da se ipak vrati u Judeju, ali se posle izvesnog vremena upokojio i Moavu... U toj zemlji moavskoj njegovi sinovi se žene ženama Moavkama... Prva se zvala Orfa, a druga Ruta... No, nažalost ubrzo umiru Malon i Heleon... Ostaju 3 udovice - svekrva i njene dve snahe... I posle 10 godina stara svekrva Nojemina ču kako je Gospod opet darivao preizobilnu žetvu u Izrailju, pa je stoga počela da priprema svoj povratak nazad u Vitlejem... Pošto su je snahe mnogo volele i poštovale htele su da pođu sa njom... Mudra Nojemina stade im govoriti da se vrate svojim majkama i svojim domovima, pa ih blagoslovi svakim dobrom... Na rastanku Nojemina se celivom oprosti od njih... Plakale su sve tri neutešno... Nojemina im beše više od dobre majke i zato su htele poći sa njom da žive među njenim narodom... Ali, Nojemina nije htela da čuje za to... Odvraćala ih je od te namere uz opasku da treba da budu srećne u svom narodu... Onda je Orfa poljubila Nojeminu i otišla svome domu... Nepokolebljiva Ruta nije htela da napusti Noejminu... Odsečno je rekla da je neće nikada napustiti i da će je posvuda u stopu pratiti... Naposletku Ruta reče, da ih samo smrt može razdvojiti... Čim Nojemina uoči ovu nepokolebljivost Rutinu pristade i krete sa njom put Vitlejema... Stigle su taman na početak ječmene žetve... Ruta požele da ode na njive da sakuplja ostatke zrnevlja ječma, koja su za njih dve jako siromašne, bila izvor hrane... I tako je Ruta stigla na njivu Voza, koji beše rođak Nojeminin, mnogo poznat i bogat... Voz je tako jednom prilikom pristigao na svoje njive da pozdravi vredne i marljive žeteoce... I tom prilikom Voz spazi ženu koja uskuplja zrnevlje po njegovoj njivi, pa upita nadzornika na njivi ko je ona... Nadzornik mu reče da je to mlađana Moavka, koja je pristigla sa Noejminom i još od juče tu prikuplja zrnevlje... Zatim se Voz obraća Ruti i govori joj da je čuo o njenom dobrom postupanju prema ostareloj svekrvi Nojemini, o tome kako je ostavila svoj idolopoklonički narod i kako je izabrala zemlju Hanansku i služenje Gospodu... Onda joj na posletku reče kada ožedni da se slobodno posluži iz njihovih poslužavnika i da ostane da radi na njegovoj njivi... Nakon toga Ruta se smerno poklonila Vozu i najljubaznije mu zahvalila... Po ondašnjem običaju na kraju žetve, Voz je priredio veliko slavlje i svetkovinu... Po Nojemininom nagovoru i savetu Ruta odlazi da se pokloni Vozu... Tada se Voz malo bolje zagledao u Rutu i jako se zaljubio... Uskoro Voz se oženio Rutom... Ruta je Vozu rodila sina koga su nazvali Ovid... U potonjim događajima Ovid rađa Jeseja, a Jesej Davida, pa tako Ruta postaje prabaka cara Davida... I tako je Ruta postala majka budućim carevima... A tog jednog ne tako davnog sutra pričali smo o Ruti, a ta priča je malo realnija u poređenju sa onim prethodnim... Najmučnije mi postane kad me neko pita da li su sve te Biblijske priče istinite i stvarne... A ja ne znam šta da im doista kažem... Jučerašnji fantazeri, postali su danas najobičniji dezerteri... Sad mi Život neizmerno mnogo pruža i daje... I ja sam prezahvalna na svakom sadašnjem zadobijenom daru... Hvala... Mene Život neizmerno podržava i voli i bez prestanka me hrani šećerom i medom... A ono što vam Bog nesebično kroz talenat daruje i neprekidno dariva, ne može vam niko i nikad oduzeti... Stoga samo Bogu ide svaka reč prezahvalna... HVALA... "Koji od vas može da me ukori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi ne verujete"... "On greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima Njegovim"... I dosta sam se glupirala na raznorazne životne teme... Sada je opet čas da pokažem koliko ja ustvari mogu i umem da teologiziram, zar ne???... Iako su ove teme za mene davno prošlo vreme... Recite i učite decu da napolju ima stoke (sitne i krupne) i da tu stoku treba prepoznati... Sve što imam u sebi i na sebi, nikada nije bilo, a niti će biti - na prodaju... posebno DUŠA... Živi bili pa videli... Ne znam da li je među Šogunima bilo žena... No, sigurno postoje danas i takve žene koje bi mogle potpuno dostojno da ponesu mač i kostim velikih Šoguna... pa možda čak da ih i prevaziđu... 
Нема коментара:
Постави коментар