PRAZNINA JEDNOG TREZVENOUMLJA KAO POETIČNOG MULJA...

DA USKLADIM NESKLAD 

REČIMA TURPIJAM SLOGOVE 

KROZ POTPUNI SMISAO 

NEISPEVANOG STIHA...

Redosled kojim bi trebalo započinjati svaki Dan NOV glasi:

1. Ne mrzim

2. Opraštam i

3. Volim...

Ja čak više i ne gajim iluziju da sam nazovi inteligentno biće... i ko zna... možda sam pomešala piće... i tako dozvolila egu da me potkupi slatkorečivošću, kojom ne ume niko na svetu... POKUŠAJTE BITI DUGA NA NEČIJEM OBLAKU... Ja pokušavam da budem duga na vlastitim oblacima i tim predivnim belim oblicima, kojima moje oči plove i brode u plave osunčane dane... Poverenjem bi se moglo nazvati jedino ono što jeste i potpuno, a sve van toga selektuje se u okrnjeni vid poverenja u imitaciji... "Čovek bi trebalo da provodi više vremena obrazujući se nego sređujući se"... I neki su to postigli posve neprimetno... "Slušanje ljudi će vas obogatiti više nego kada se trudite da zaboravite druge"... "Postoji i deo za budalaštine u mozgu najmudrijih ljudi"... "Karakter igrača se otkriva posle igre kao i za vreme same igre"... A igre sa egom su teške i smešne... "Pokušaji da kontrolišete sve i svakoga ne daju rezultate"... "Da bi zaista učio, čovek mora da zaboravi sva predubeđenja i da bude spreman da istražuje"... Da kopa i ore po kopovima svoje duše... po tim prazninama i šupljinam sve dok se ne uoči i suoči sa svojim egom... Mi smo i trezvenoumna Gospoda dakako... Došla sam do zapanjujućih istinitih otkrića: počinjem da kašljucam (kašljem), samo onda kada me "strah" po tabanima zagolica... A strah je izmišljen kao i svaki oblik slatkaste iluzije, zar ne???... I nisu ovo poraženi dani... Ovo su porazi prošlosti, opet i opet, zateturano krenuli protiv sadašnjosti... to je sav onaj poetični mulj kojim plutam... No, sadašnjost je moćan igrač, uprtog oka u samo jezgro budućnosti... Egoista... Doista... But, Big Love is Great Life truly Story... Da bi se napisao jedan životni moto (status), potrebno je nešto malo više od pukog znanja... A to se zove - stil... Big Love is not Big Game... Mada golicljivi ego uživa baš u suprotnom, tvrdeći da je to najvažnija bitka životna... I da li je baš svaki osmeh, parče nebesa na zemlji???... Biće, da tu ima nešto iz sasvim treće dimenzije... i mora da se tu kriju još neki nepoznati elementi našeg periodičnog hemijskog  sistema... I današnji dan, nije ništa drugo, do buđenje nikad ranijeg Proleća... A ego... I on se budi ili je neprobuđen ili je đavolski probuđen tako svirepo u nama... Izazov moderne sutrašnjice, biće: pričati sa nevidljivim ljudima... tačnije sa svojim egom... ili sa svim našim egoističnim licima... jer ego su svi ti ljudi razasuti po našim prazninama i tminama... uz želju za osvitom nekog novog jutra... i sutra...