Ноћ Свето Тројична у којој
Зрикавци певају најдивнију
Песму. Жути Месец сија на
Небу. Улица раскопана,
Раскомадана и даље мрачна.
Сузе клизе низ лице. Одзвања
Пољем лавеж паса и глас
Ноћних шетача. Уштап тек
Кроз два дана. Округли Месец
Сија и светли у тамној ноћи
Лепше од Сунца. Зрикавци
И даље једногласно певуше.
Утихну лавеж паса. Нема
Пролазника. Тек по који
Камен одскочи. У очима
Сузе усахле. Молитву срце
Тка, а нит упорно пуца. Све
Се кида, осипа. Опет топле
Сузе крећу низ лице. Роди се
Тако необично глува ноћ и
празан бесконачни осмех.
Нема коментара:
Постави коментар