Исписујем можда последњи пут
како више нисмо уклопљени
и утопљени
у овај устаљени начин мишљења,
јер тела су нам стављена ван кретања
на велики минус,
неколико подеока испод нуле
и кад нисмо рођени са том способношћу,
а ту спососбност требало је научити
и стећи
кроз искуствени опит животни
сурови и тешки...
И нисмо једнаки,
па сходно томе више и не тежимо
истим погледима на живот,
јер ми се више не познајемо
и ми се уништавамо
понајвише овим немишљењем
једног свакодневног тока
и ми више нисмо ни потчињени као некада...
А страх беше оно
што нас приводило заједништву Духа
ту где нас научише да на презир
реагујемо осветом
и где бранећи интересе своје
нашкодимо интересима других
и зар не беше то
Хобсов "рат свију против свих"...
Нема коментара:
Постави коментар