Kad bi pouzdano znali, no na svu sreću ništa pouzdano niti poznajemo, niti doznajemo, kao da su sve naše reči refleksije naše unutrašnjosti duše, možda bi više vodili računa pri iskazivanju istih, a ko zna možda i ne bi, ipak u mnogome zavisi od unutrašnjih zbilja i uobrazilja, ali i od spoljašnjih dakako... i zavisi kako se ko izuzme... zauzme... preuzme... i tako dalje... Nad lepim snovima, žuti buket ruža zamiriše danas... i zacvrkuću dve male papige, danas kupljene, dve male tigrice, plavi Riki i žuta Moli... O kako taj cvrkut moja duša i srce voli... taj najlepši dar današnji... Živi sa prezahvalnim srcem samo zbog toga... Stavi Boga na prvo mesto i ti sama nikad nećeš biti na poslednjem mestu... Hvala Ti Bože što si nam darovao još jedan prelep dan... "NIKADA NEMOJTE POTISKIVATI ISKREN IMPULS"... "SLUŠAJTE SEBE KADA STE SAMI"... "VERA JE ZNANJE KOJE SE NALAZI U SRCU"... "Uzdigla su se pognuta čela, ispravili su se povijeni vratovi, tužne i ugašene oči zasjale su novim sjajem... Ideja borbe... razbila je u komadiće staru, tradicionalnu sliku Jevrejina koji se održava na površini života jedino zahvaljujući gipkosti svoga vrata, mešavini prividne pokornosti sa istrajnim lukavstvom. Delom je osporila večne predstave i predrasude o "jevrejskoj duši"... Upravo u toj akciji ispoljio se u svoj svojoj veličini i lepoti - novi Jevrejin-čovek"... "U vrtu sećanja"... "Povređeno dostojanstvo rađa nemoćnu tugu i gnev, agresiju, želju za "osvetom", maštanje o dominaciji. Ako čovek ne izađe na kraj s pretrpljenim uvredama, ako ne prihvati samog sebe, bez obzira na to šta drugi govore o njemu, neprijateljstvo i povrede će fermentirati u dušu i trovati psihu"... "Da bi postao čovek, Jevrejin je morao da prestane da bude Jevrejin, morao je da postane Poljak"... "...neasimilovan Jevrejin, Jevrejin još neuzdignut do dostojanstva Poljaka, bio je nekakav potčovek". "Jevrejstvo ne označava samo poreklo i religiju već pre: zatucanost, uobraženost, separatizam, lenjost i izrabljivanje"... Svaki pametan čovek teži za nečim višim i u inat što, pre te težnje čovek zna da nedostižne visine i ne postoje baš... Sve je relativno... pa i taj današnji iskreni impuls duše... Kad čovek zagubi onu reč pravu, onda kaže: daj mi malo inspiracije Vasiono... Ljudski tragizam počiva upravo u tome što je robovao slabašno malim idejama... Ljudski vekovi se troše i prolaze još unapred... A neki ljudi svako jutro porane, da nanesu nekom neke nove rane... Ima trenutaka kada je posve moguće i to bez ijedne reči, oterati sve u tri materine... Moglo bi se reći da čovek jedino dolično istrajava sve dok ima snage da prkosi... Život pokaže da postoje i oni koji ne zaslužuju upravo ni ono tzv. malo... Jednom rečju: njihovo je ono nimalo... Biser je najsigurniji u stisnutim čeljustima svoje školjke... Najdivnije melodije jesu posve tužne... Prave reči kad se u jednom grkljanu zaguše, više se nikad ne vraćaju... Pažljivo izgovarajte neke reči, jer uvek postoji mogućnost neželjenih dejstava... Lepota jednog stiha: "Od zvjezdanog praha finog Mjesec zlatne broševe kuje"... Napolju je mnogo hladno i bije neka hladnoća sa brda i tako sam zaključila kad god se vreme pogorša, pogorša se i poveća bol u mojim sinusima... I kupila sam čaj od kamilice i žalfije i zlatiborski čaj i sad uz tu kombinaciju aromatičnih biljaka da se nalivam... Ovo je stanje moga impulsa iz zime 2015-e... A za dobar impuls ove 2017-e hvala Rikiju i Moli, koje trenutno najviše volim... i njihov cvrkut onaj prvi danas što čuh zauvek u srcu nosim... Mnogo toplih napitaka za ove prohladne zimske dane... Andrić: "Svi Travničani, bez razlike, vole da se prave ravnodušni i da izgledaju neosetljivi. Ali vest o dolasku konzula, čas francuskog, čas austrijskog, čas ruskog, čas sve trojice zajedno, izazivale su kod njih nade ili zabrinutosti, budile želje i očekivanja, a sve se to nije dalo potpuno prikriti, nego je unosilo pokreta u duhove i živosti u razgovore". "Ukratko, danas dobra nema. Nego ovo hleba i ovo dana, što je kome ostalo, da se pojede i da se poživi na miru, u ovom najgospodskijem gradu na zemlji, a bog da nas sačuva od slave, od krupnih gostiju i velikih događaja"... Imalo nemalo veze, ja od jutros opet brojim dane bez duvanskog dima, jer sinusi me strahovito bole... Najjača jeste neizgovorena reč... Pitam se šta bi bilo da već 4 inhalacije urbazona nisam udahnula onda one godine bez poštede... Bol u sinusima tih jutara opet pojačan i iskašljavanje... Gutala sam hemiju i poremetila hormone i njihov balans... Neki bolovi i tegobe ne prestaju tek tako lako... Večeras je divno veče, preispunjeno najprijatnijim snovima... Vidim samo dobro i spremna sam da vidim samo dobro... Omiljeni životni kreator svih ovih mojih sadašnjih radosnih trenutaka, jesam upravo Ja... i onda u moj prostor doleteše Riki i Moli... Svaki moj dan i sadašnji trenutak jeste divan i preispunjen... Stoga neizmerno zahvaljujem zbog svega toga... Stvaram i kreiram svoj najlepši mogući životni i radni prostor i to upravo onako kako meni u mom sadašnjem trenutku odgovara... Po mojim merama i po mojim bojama... Po mojim idejama i zamislima... Najradosniji sadašnji trenutak svakog Čoveka jeste upravo ovaj trenutak kada spozna i upozna samoga sebe... i svoje dve male papige... A sad da se vinem na svoju omiljenu Planetu lepu... Iz prezahvalnosti i sada kažem HVALA...
Нема коментара:
Постави коментар