Budi ljubazna kad god je to moguće... A to je uvek moguće... Znaš - tako su te učili oni koji o ljubaznosti nikad nisu imali validnog poimanja... Svaki bol ima svoj psihološki uzrok i razlog, a zašto je to tako i ko je tome kriv???... Ko je kriv kad smo omanje voljeni, kad nosimo teret prošlosti, teret krivice i to čak tuđe ili teret nemogućnosti da preživimo jedan dan bez upitanosti - kako dalje... Oslušnem sunca zrak kroz plave zene i tako nastavim dalje... Gubavac je rođen da bi šetao sam... da bi ispaštao sam... da bi patio sam... Iskreno, izražajno, budi ono što jesi... BUDI VODA moj prijatelju... La Loba... po meni najbolje jeste biti i postojati SAMA... tako da me stvarno ne zamara i nikad me nije zamaralo ko koga vara i tome srodno... živim SAMA sve svoje sate, sve svoje dane... i nemam zašto da se kajem... "U okolini Tuluza živela je dama, neosvojiva, koju su obletali mnogi, koja je imala nadimak Vučica, La Loba, za koju je Vidal napisao ne mali broj pesama; i, dok je trajalo to vučje ludilo, oblačio se, sa svojim ljudima, u vučje kože, obilazio oko Vučicinog dvora i zavijao kao vuk! Jednom su ga pastiri presreli i, na smrt uplašili, isprebijali toljagama, tako da je jedva preživeo"... Kakav trubadurski "mit"... Moje novo ime ovde glasi LA LOBA u prevodu VUČICA... jedan trubadur mi ga nadenuo... Per Vidal... Kad vam zemljotres sruši zgradu ili kuću - vi kažite HVALA... i budite spremni s Proleća rana - ne daj Bože ako krenu klizišta i poplave... ove godine imamo opet mnogo leda i snega, a doći će i otopljenje, pa ko zna da li će zemlja moći sve te količine da prihvati... Sve samo ne iznenađenje!!!... Posve jeste glupo da čovek koji ništa nije ni zarobio, a ni porobio - pusti da ode jedno vreme... jedan život... i krajnje je vreme da se čovek osvrne oko sopstvene ose i da shvati da nije porobljem nikim i ničim... i da u inat traje na svoj mali način i dalje... Ljudi koji nisu u prilici odgonetnuti zagonetku zvanu Život, osuđeni su na propast živu... Umorna reč sa srca slazi i ko neko pregaženo Sunce polagano za ona brda zalazi... Netalentovani ljudi kao ja ipak prestaju da pišu - kad tad... No, važno je da slobodno dišu... Treba li čovek da prestane da piše kada prepozna neku začudnost u svakom svom najrođenijem stihu???... Ili da nastavi???... Koja jeste svrha dobijanja nekog dara, kad naiđe i ono vreme u kome čovek izgubi sav svoj nekadašnji dar... kad možda od viška svojih Bogom danih talenata i postrada... "Samo je jedna iskra dovoljna ili da plane sve ili da sve obasja"... Laringitis ima i jednu dobru stranu... To što me sprečava da glasno pričam, bar me ne sprečava da pišem... jer oni kojima sam možda ikad pričala, znaju koliko sam presurova u svim svojim iskazivanjima... Pažljivo i oprezno ovih dana, jer ljudi bez lika opet kreću u napad!!!... U svim počasnim trkama koje trčasmo za "medalju" tobož neku, postoje i oni koji se uzmicanjem postroje u stranu, kao nemi krajputaši i posmatraju okom u dalj, ko će to do postolja nedostižnosti juriti i žuiriti, možda slepo i posrnuti... No, nemi krajputaši će večno ukopani stajati... Možda će ih preorati neko novo vreme... Možda će ih ugušiti korov i bršljan... Možda i neće... Krajputaši će svejedno ili jedno u neko doba trajati... Nema ničeg pogrešnog, jer SVE JE DOBRO... možda samo ako odgonetnemo ikada: a šta je to SVE???... Ja sam opet pročitala knjigu celu, po drugi put... A iz prethodnog izlaganja lako je pogoditi i koju... "U BESKRAJU ŽIVOTA U KOME SE NALAZIM, SVE JE SAVRŠENO, CELO I POTPUNO", kaže LUJZA HEJ... I danas sam donela odluku da budem neizmerno Srećna... Upravo sklapam najbolji mogući pakt sama sa sobom... Ja sam odgovorna, zato što živim Život sa ličnom odgovornošću... Život mi je mnogo darovao i zato Ja obožavam moj Život... Opraštam svima i puštam ih da odu... Snaga nesalomivosti jedne ličnosti upravo počiva u snazi njene opraštajuće moći... Ovo me jako razboli... Moja vrlo draga afirmacija glasi: UŽIVAM U SVAKOM TRENUTKU SAMA, JER JA HOĆU DA TAKO BUDE... JA DONOSIM ODLUKE U SVOM ŽIVOTU... Moj najbolji šaptač i došaptač jeste moja intuicija... Najmirnije i najdivnije usklađene sadašnje trenutke puštam i propuštam kroz sve moje minute i sekunde... Ja sam prosperitetna ličnost... Moj izbor jeste da budem dosledna upravo i jedino sebi... Nepogrešivo verujem vlastitim emocijama... Za još prijatniji završetak današnjeg sveprijatnog i sveuspešnog dana, koji se upravo završi sa jednim od mojih omiljenih piva... Živeli... Svi menjaju neke slike i sličice... Vreme je očito za promene žestoke... Evo i vreme se promenilo... Zato menajte se ljudi na dobro, ako je moguće na najbolje... Nekada sam započinjala nešto izreći, pa se onda misao nekim čudom negde zanemarila i tako doista nije imala šta time ni kazati dalje... ''Svi su bili puni nade i mastali su, a samo jedan covjek nije bio s time zadovoljan: lord... A Hobble Frank bi uvijek odgovarao: - Moja vila je vec gotova, bar u glavi! Bit ce to prekrasna zgrada na lijevoj obali Elbe, a ime koje cu joj nadjeti, bit ce jos ljepse. Howgh!'', (''Blago u srebrnom jezeru'')...
U meni više nema mesta, a ni osnova:
1. da kritikovanjem sebe pljujem po sebi
2. da strahujem ili se užasavam od sebe
3. da se neljubazno ophodim prema sebi
4. da mrzim sebe
5. da ne pohvaljujem sebe
6. da ne podržavam sebe
7. da ne zavolim svoje negativnosti
8. da zanemarujem svoje telo
9. da ne razvijam ljubav prema sebi
10. da više ne volim sebe.
Zato sada:
1. prihvatam sebe bez pogovora
2. stvaram pozitivne misli
3. nežno, ljubazno i strpljivo podnosim sebe
4. u prijateljstvu sam sa svojim umom
5. pohvaljujem sebe
6. podržavam sebe
7. pronalazim pozitivne načine
8. negujem i poštujem svoje telo
9. osvešćujem ljubav prema sebi
10. volim sebe
A posle nivoa SEBE sve prelazi i na nivo TEBE...
"Neko bi da se vrati
misleći da ovde iste reke teku.
Ovde više ni narcis drvo
što se u vodi ogledalo
nema više iste grane.
Neko se vraća i misli da sam reka"...
Gordana Vlajić
"I svak je išo svojim putem:
Za vlašću, zlatom il za hljebom,
A on - kvareći ljepotu -
Svojim nebom".
D. Cesarić
"Što ti vredi polet u sopstvenu čudu,
što ti vredi volja i voljenje slepo?
Srce bije, pluće diše uzaludu;
gle, bez hvajde ljubiš sve dobro i lepo;
kao sveli miris u razbitu sudu
pogiba u tebi spev što si ga tepo".
T. Ujević
"Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
U bokoru mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova".
J. Dučić
Нема коментара:
Постави коментар