Kulinarstvo je neodoljiva i neodvojiva prirodna veština i umeće... Umetnost... Pronašla sam nešto u čemu sam tako strastveno... i strahovito sam se za to zainteresovala - a to je gastronomija... no tu je i Astronomija... Podstičem svoje ja - da iz dana u dan bude sve bolje... u kuvanju za početak... Retko mi je ko rekao da imam mozak... videli su me spolja i gledali su me spolja... niko nije prozreo moje unutrašnje sadržaje - a nisam ni ja, pa čak i onda kad sam umislila da sam jako prazna... niko mi nije pohvalio lepotu i tok unutrašnjih misli... niko nije gledao moje srce... niko nije pazio na moju dušu... a ja i moje vlastito ja smo svo to vreme bili i živeli iznutra... I konačno od sutra sva energija voća i povrća jeste opet moja... poželela sam da kuvam... skuvala sam pirinač,.. a sutra ću uz sve to dodati zapečene šampinjone... i hleb i salatu... kako sam se uželela normalne kuvane hrane i svih kombinacija sa ugljenim hidratima... Ako treba umreti da bi se tobož pokazalo koliko smo nekoga voleli, onda ja odbijam da umrem... Zašto nisam bila prihvaćena među svom tom finom obrazvanom gospodom???... Samo zato što sam bila jako nekulturna i neobrazovana... pa je tako moja nekultura privlačila samo seljačine... Još danas ću izdržati na proteinima i kao što se uoči paleta kombinacija nije prilično široka i meni ove namirnice uopšte nisu važne i neophodne... od sutra se vraćam fitnes hlebu i carstvu moga povrća jer sam uvidela bez čega doista ne mogu... 5 dana mrsa bilo je sasvim dovoljno... vraćam se postu - to jest ugljenim hidratima... Kroz ovaj život naš neko proputuje kao krstaš ubica i pljačkaš, a neko opet kao smerni hodočasnik... šta ćemo izabrati od toga dvoga zavisi opet od našeg karaktera... Za naredni maskenbal - ovako ću da se prerušim... u Indijanku... Od jutra su počeli kotrljajući zvuci da provociraju kotrljajuće misli, pa otuda se zakotrljaše i sve te kotrljajuće kamene rečenice... I nisam očekivala da ću malo čas toliko izbljuvati, ali eto - genijalno izbljuvah... Plavi mozak, pravo i plavo misli... Ključna Reč ovog Divnog Dana jeste Reč Istina... Istina je još jedna nova prilika da se bezbedno zagledam u svoju unutrašnjost i da tamo začeprkam - koliko to doista Istine ima???... Ukoliko pronađem samo zrnce jedno malo - biću više nego Presrećna Danas i Sada... Sa Istinom Doveka... A kad lažemo iz dana u dan groznica nas strese... Slično je i sa gromom... Jedan od lepših momenata, jeste umeti podeliti svoju misao sa drugima, naročito sa onima kojima uopšte do te vaše misli i nije stalo... Slično je i sa fotografijama... I čim bacite zrnce Istine u prašinu, miševi se razbeže... i beže... beže... Ljubav nije ljubomora... Vera nije vulgarizam... Nada nije napad... Inat i Istina počinju istim slovom, ali je Istina lepša i mnogo duši preča... Zakljinjem se da ću pisati i pričati Istinu i samo Istinu i ništa sem Istine, tako mi Bog pomogao... I zato možda najdužnije poštovanje treba ukazati upravo onima što sve pišu velikim slovima... Svuda zamke i varke - naše je da obraćamo pažnju i na sitnice koje život znače... I čim napišemo ime jednog naroda ili jedne ličnosti malim slovom (nije slučajno, već namerno) - time smo ga umanjili i smanjili, pa taman nastavak teksta u produžetku bio sasvim sušta suprotnost od svega gore rečenog... I nisam ja za tamo (znala sam to i pre nego što ću samo radoznalo zaviriti da baš tamo)... Ja sam ipak za ovde... Ovde mogu da pišem šta volim i koliko trenutno mogu, dok tamo - tamo moram da se posvedočim svojom visprenošću i posebnošću, zato tamo odlazim retko, gotovo sve ređe i ređe... Jer ipak najlepše je ovde - kod kuće... I lusteri više nisu ono što su nekad bili... Ja nikad neću kupti lustere, jer su teški za održavanje... ovako sa sijalice ne moram da brišem prašinu... a svetlost sija bez ograničenja i sputavanja... Juče sam pisala kao nikad do sada, a danas ću igrati kao nikad do sada... i kuvati kao nikada do sada... Misao od malo pre jeste najlepša uspomena koje se u sadašnjosti sa radošću sećam i osećam... Kod mene je "inat" pokretač nove nesalomive Snage... Mada me je već danas to sinjošnje "inatsko" raspoloženje i prošlo... Imam nove preokupacije lepe sadašnje... Divan Dobar Dan... Dobro osvešćujem svoju sadašnju sveprisutnost celu... I nikad nisam zavisila od mišljenja drugih Ljudi... Jednostavne misli i danas mi podari... I ono što zacrtaš, obavezno učini... Prijatan vikend... Svaki dan mi donosi lepe trenutke i ja zaista uživam u njima... I "inat" mi dolazi u pravo vreme... Dobro jutro... ''Било је јутро са плавим небом и сунцем које је жарко обасјавало тај стари лепи парк, његове тисе, упола озбиљне и упола комичне статуе и бедеме прекривене кајсијама и шљивама... Добро јутро,...'', (Џон Голсворди, '''Спасење једног Форсајта'')... ''Тек ту и тамо нађе се човек с којим се може разговарати; остали се само подсмевају; сматрају вас будалом, играчком свога ћефа - нечим што треба затворити у кавез или везати за ногу. Да, рекао би мали човек... Почињем да губим илузије... У беди нема морала - човек би морао бити од челика, а они су од сламе... у сваком благородном срцу требало би да има човечности... 'Хајде, мућни мало главом, мућни мало! Нешто се мора учинити!' Али ништа нисам смислио... Живот је тежак! Шта ћете?'', (Џон Голсворди, ''Храброст'')...''Стварност не значи ништа за оне који нису преживели све. Ја јесам... Ја сам тако човечан да већма волим да свет оде к врагу него да примим његову милостињу, или да једем његову со. Остави ме самог. Ја сам задовољан... Човек пати само ако воли друге људе'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')... ''Отисни свет од себе и не губи храброст. Кад не будеш могао мислити горе о стварима него што чиниш, бићеш срећан - раније не''. То је тачно, зар не? Потпуно тачно'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')... ''Шта ви сами мислите о људској природи? Мало или ништа. Па ипак има нечег и доброг у њој. Погледајте себе и мене; имали смо невоља; па ево нас, ипак - весели смо као дечаци у песку! Буди довољан сам себи или ћеш морати патити. То је оно што ви осећате, зар не? Јесам ли погрешио или климате главом?'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')... ''Ја волим независност... волим човека који може да греде властитим путем. Јесте ли икад посматрали мачке? Људи су већином слични псима; само једанпут на свом путу наилазите на човека који је сличан мачки'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')... ''Свет обично више зна него што се човеку чини...'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')... ''Неутешно је видети да је човек толико тврдоглав, иако је добио тешку лекцију; нимало се није користио њоме'', (Џон Голсворди, ''Бивши - 299'')...
ISTINA
Isijava jasnošću dalekovidom
Snažno deluje na dušu ovu
Tiha je i kad voli da šapuće
Istrajna i izdržljiva veoma
Neposredna i nenametljiva
Aktivna u svim epohama...
"Žongleru ja tužnog lica
čekam te, uprkos zlica"...
"Blaga damo ljubav lice
štiti nam od svakog zlice"...
Нема коментара:
Постави коментар