Једнолична досада
лишена сваког изненађења
неспојива нејасноћа
са којом сам
истругана празнина
што унутар мене зајечи
рођена са предиспозицијом
претеране осетљивости
прозрачност полеће
у небо
а утисак се прелива
као поезија ужасна у мени
па то замирише
алхемија свести
чије присуство детаља
збуњује џиновске кораке
док бурама дојим смешне очи
и тако започнем
још једну сезону
на архипелагу суноврата...
Нема коментара:
Постави коментар