"NE MOŽEŠ PROBUDTI OSOBU KOJA SE PRETVARA DA SPAVA" - kaže jedna indijanska poslovica... a ja spavam i noću i danju, tako da je besmisleno mene više buditi.. odabrala sam da ostanem neprobuđena, a volim iz prikrajka da posmatram one predivno porbuđene ljude... U ovom veku jako aktuleno jeste buđenje i probuđenost, a zato mi spavači utočište tražimo u prošlom veku... I tako ništa brže ne prođe nego jedan predivan tren, a još ako se ne opazi... zalud sve prolazi... Pa shodno tome Život je ništa drugo do taj tren... koji opažamo sa malo utroška pažnje i snage... Ja sam samo naizgled komplikovana u moru svojih tvrđenja i netvrđenja, a to znači samo da vrlo jednostavno izgledam, razmišljam i živim... Ja živim svoj život, a ne tuđi upravo onako kako želim i niko nema prava da se upliće ili meša... hvala unapred... a mešaju se gore od onog margarina sa reklame... U ovoj igri svi su previše čestiti, a ja previše grešna, tako da ne preostaje ništa osim bitka ljuta... Kad je pojedinim osobama potreban tuđi lik i delo ili lažno ime (pseudonim) onda takvima zaista nije više mesto među ljudima koji se smatrjau i nazivaju mojim tobožnjim prijateljima ili neprijateljima - svejedno... Cedite voće, a ne ljude... Jednom su cedili pomorandžu i mislim da nisu dobili ni kap soka... Da sam ovako efektivno i munjevito eliminisala sve ono što mi ne treba, priča bi imala mnogo lepši tok... no nije prekasno da pokažem onima koji misle da imaju autorska prava nad mojom malenkošću, da ih se više ne bojim... Budi iskren... izrazi se-ostvari se... budi ono što jesi - nađi svoje Ja... BUDI VODA... Lako je Brus Liju da se sokoli, jer njega kad udariše prste polomiše... Pronalazim imena stara, a prezimena nova, no to ništa ne menja šetnju kroz vrt prisećanja... ovoga puta pred silom strašnog "pokolja" neću ustuknuti kao ikada... Naša intuicija treba da nas nedvosmisleno vodi i odvodi samo u ono što ima savršeno izvorište čistine i bistrine i da tako uz neki pregršt prezahvalnosti sa radošću razaznajemo događaje i da bez nekih nesmetanosti pronađemo samo onu vrednost našeg svakodnevnog osmišljavanja i onu divnu lepezu afirmacija za promene na bolje uz mnogo truda i snažne volje... No, što vreme više odmiče, ja uviđam iluzornost tog naivno srećnog pogleda na svet i život... Najdivnija mogućnost jeste kada sam čovek unosi vedrinu u svoje sopstvo i u svoje postojanje, u svoju volju i svoju samopotvrdu sebe kao ličnosti da jeste upravo ovde i sada onaj najpozitivniji misleni tok svoje misaone srži i da tako iznutra krene u izmenu spoljašnjih efekata i reflektora i da poboljša aspkete svoga primanja, kao i svoga unutrašnjeg monologa... Ja se najbolje ostvarujem u monologu... Postići nepogrešivi izbor je mnogo teško, malte ne - nedostižno... Sreća nije u mnoštvu krivih odabira ili u moru promašaja... grešaka i pogrešaka... sreća nije u taloženju sažaljenja... sreća nije ni u onome što ima prekora moć... sreća nije poseći truleži tkivo kao nožem... sreća nije u neprotivljenju vidno jačim... sreća ništa nije... Sve 3 pesme trebalo bi da počinju istim slovom... i to je puka slučajnost... i da ispričaju jednu priču - zajedno... kao triptih... I doista HVALA današnjem danu, jer napisah sveukupno 3 pesme... i treća mi je srodna prvoj, pa mi se dopada... druga mi je malo strašna... no važno je da jedna od te 3 bude sjajna... i bajna... Čekam poziv pa da se sa radošću odazovem na konkurs... Imam 3 nove spremne pesme u šaci svojoj... Ipak ću da okušam trenutak današnjeg pesničkog naleta, pa ću da ispišem i treću pesmu... sve u jednom cugu samo da ispunim pesničku današnju tugu... ja nisam nikad radila po normi... a ni po nekoj bogzna dobroj formi... No, posle toliko nemilosrdne borbe... moja borba još ne jenjava... ko želi bitku sa vetrenjačama i imaće je... Za iste ljude one koje sam podarila prošlosti, više sluha kod mene ne postoji... sada je neko drugačije vreme ispunilo moje zgasle plave zene... i tako sve do onog trenutka dok se ne izbrišemo opet i opet... Sve se iščuđavam kako da to oko mene kruže toliki moji politički neistomišljenici... kakva bespotrebna reč nama pesnicima... Prva pesma mi je lepša od druge... ne znam zašto... a još ne znam kakvu ću treću pesmu da osmislim... Fali mi treća pesma, no malo je previše da je napišem posle prve dve ovako snažne pesme... valjda ću uspeti sutra... Imam i drugu pesmu... jako potresnu i tešku... U fazi sam izrade i pisanja druge pesme... Napisala sam novu pesmu... moram da je ljubomorno sačuvam od pokazivanja na mom blogu koji mora da sačeka... fale mi još dve, da bih mogla po osmi put zaredom da se odazovem na konkurs... A ove 2017-e i po 9-i put čak zaredom... ako ne ugase konkurs, a verujem da neće... nisam valjda baksuz... Nisam drugima, ali jesam sama sebi... I bez protekcije ako zaslužim da mi se pesma šesti put štampa... pa i sedmi... mada sumnjam... Večito sumnjam... Vremenom dobro shvatimo da sve što nam odista u ovom životu potrebuje imamo već ovde i sada unutar nas samih, samo to treba i uvideti... U ono što se apsolutno jasno pred našim očima ne ocrtava i ne iskazuje u svoj svojoj celosti ne treba ni krajičkom oka zakoračiti pa taman da čitav svet tuda kreće... Opraštam sebi što sam morala spoznati podlost, laži i bezočnost nekih ljudi tu i ovde i tamo... amo, amo... Veruj šta ti tvoje srce govori, a ne šta ti drugi govore... No, srce mrtvo pa ćuti... kao zaklano... "Ljubavnikova supruga je bila gradska žena. Volela je da pije mleko i bila je lenja"-Gordana Vlajić... Moja khinja je mesto radosti, avanture i kreativnosti... "Pisala sam: "Vidim moć i lepotu svega toga što mi pokazuješ, ali nemam krila da se do njih uzdignem". A on je odgovarao: "Imaš Ti krila. Bela krila galeba. Čak ni oštra kandža ironije skrivena u njihovom paperju ne ranjava već blaži...""..."U vrtu sećanja"... "Nailazi talas i potresa moju dušu. Tada si njena Gospodarica... Zašto si Ti takva kakva si? Zašto su tvoje misli čiste? Zašto ti umeš govoriti tako, da kad te slušam ne mogu na lice prizvati običan osmeh ironije i jedva obuzdati mogu grč plača što mi iz mozga, a ne iz usta kaplje?"... Danas sam ćutala i posmatrala svet oko sebe... I nešto sam "pametno" zaključila... Umanjujem tu reč, jer pameti kod mene manjka... Ma, divota jeste kad čovek samo ćuti... I pošto dan prođe, vreme je da priznam koliko nepogrešivo izvrstan beše ovaj dan... Malo je reći divan dan... Tako je bolje, kad sve prođe, priznati ustvari koliko dobro beše... A sutra, neka bude kako dan svoj sama skrojim... Ne tražim ništa bolje od današnjeg spoznanja, ali i ništa manje... Za moju "zakasnelu" večerašnju inspiraciju, "kriv" je udžbenik Fizike iz 1961... Jedna stara knjiga sa moje police... a nisu noblice... Verujem u večnu korisnost stvaranja punom parom... Ja verujem srećno sada, to sveizobilje zasluženo, neograničeno kroz život sada, potrebito i promenljivo, prebogato sa radošću prihvatljivo, prezasluženo menjam sebe na bolje i bolje, uvek spremno sa užitkom novim i novim, pišem sa dobrom olakšicom, ono što mi srce sada zbori... Teška reč: verujem, kojoj nemilice pridajem toliki značaj... Listam pokretne slike, koje su neverovatno lepe... Ipak, sa ove distance i nisu lepe... Moje sadašnje mogućnosti su neograničene i fantastično uživam u njima... Zaposlene žene su uvek bile bolje partije, zar ne???... Ne bi više živela u tom gradu, ma da mi sve daju gratis... Pametni ljudi, pametno troše, svoj vlastiti novac... A j sam u toj situaciji uvek kao kockar na vetru... Najslađe trošim svoje sopstvene zarađene pare i ne pitam šta košta... I zamislim, kako mogu i više da potrošim nego što zaradim... Hvala bogu, uvek sam imala dobre apetite... Za sve... Volim da kupujem (šopingujem) uživo... Nikad preko interneta (doduše samo one artikle kojih u mojoj varoši nema)... Razlika je ogromna... Poenta i jeste: osetiti tu razliku... I u živoj kupovini, prevara je smanjena na najmanju moguću meru... No, i nije!!!... ako raspredem priču o mom taličnom televizoru - košmaru neće biti kraja... Prosto, proizvod mora da se dobro ispita... na štetu kupca sve dok mu "država" garantuje neka potrošačka prava... Tako da je prosto rečeno i Život sličan šopingu (reč koja mene jako smara i koju ne podnosim, a vrlo retko kao sada koristim)...
Нема коментара:
Постави коментар