Većina ljudi mi je grozna u većini smislova, a mora da je zato što sam i ja prilično grozna... a možda su se samo sve okolnosti prema meni ponele odveć grozno i biće da ovoga puta vrag nije odneo šalu... kakav nezapamćen udar jakih prvojanuarskih mrazeva poče da nemilice pritiska sva naša radovanja i slavlja... a kad nas mraz i zima iznenade usred januara ponajlepše je da proglasimo vanredne prilike, pošto mi to tako od pamtiveka živimo pod pritiskom vanrednih pogašenih ideja...
I da me na lomaču osude - biram biti apsolutno sama dok je sveta i veka... bolje tako, bar ću izbeće koristoljublje oko mene... Po ritmu mog zaključanog srca i duše zaključujem da je najbolje i najlepše vreme utrošiti aposlutno sam na svu tu predivnu kulinarsku kreativnost što mi lavovi imamo i na pretek... "Pronašao sam način življenja u kome se i najteži zadatak može savršeno obaviti a da se čovek ne založi ceo"- "Hadrijanovi memoari", Margerit Jursenar... Ja sam se dobro zaključala iznutra... Ima i gorčine... svačega i ničega... ironije... arogancije... zajebancije... iritacije... ignorancije... provokacije... netolerancije... itd... Moja ova jedna mala i jedina psovka ili nepristojna reč je mizerna i minimalna u odnosu na njihove psovke po televiziji i drugim medijima... i molim da zbog toga ne budem upozorena... A koliko tek dobijam komplimenata - ušećeriću se... Ja sam tek večeras otkrila koliko mi je divnih ljudi čestitalo moj 40-i rođendan - onaj najdivniji bez torte... zato sam ja njima uz svu zahvalnost ovoga i onoga sveta uzvratila novogodišnjom čestitkom... Na prošlost se poštapaj, ali joj sve manje veruj... Ručam sladoled od marele i prisećam se izleta u Savoku i Sirakuzu te 2015-e... i sećam se sve one sicilijanske granite... nešto slično sam i ja napravila u ovom sladoledu (varijanta od limuntusa)... prepuno je ljuspica leda - kao granita... otkida se sloj po sloj... a tek januarski čarobni užtak... mmm... Što ja uvek kontram, pa ono što uveseljava celu planetu - mene rastuži i to veoma... "Ja nikad ne gubim. Ili pobeđujem ili učim"... Čudna je današnja virtualna zbilja: traži se momak ili devojka na daljinu... valjda postoje oni koji se zgrožavaju njegove ili njene blizine... Nazvati jedno sunce i jedno proleće olujom više je nego okrutno i priroda se može žestoko osvetiti zbog svega toga... Kad uplašite ljude onda će vam panično priznati da vas vole i kad vas ne vole... Osoba koja sve moje označi kao "shit" ne zaslužuje moje prisustvo... moje odsustvo... a ni mene... Oj, pršuto - što si tako slana???... Sad te ublažujem sa nekoliko čaša "Knjaz"-a... "Ko voli, taj veruje"... i zar ispada da ja ne volim, zato što sve manje verujem...
BUĐENJE...
Reči neprepoznatljive i potrošne ne oblikujem više i postojanje prohladno srećno razaberem u ove sate prepoznate opet unutar mene i osmehnem li se pričanju besmislene sete ili to šapat tišine zimske prepoznam kao tek blaženstvo dobro ishvaljeno u dotoku jednostavnosti prepoznate opet unutar mene i osmeh se vine bez oslonca u sutrašnje postojanje nemogućeg čekanja i buđenja drugačije moje pesme...
Нема коментара:
Постави коментар