KOMOCIJA JEDNOG MALOG VRISKA...

"Kako me ljudi tretiraju (ovde i sada) to jeste njihova karma, a kako ja reagujem na to jeste moja"... Isto je i u vremenu prošlom, a i u budućem... 

"Ja nisam kao svi ostali. Ne umem se pretvarati da sam nešto što nisam i ne želim to da budem. Ja sam naprosto Ja"... Nije važno koliko dugo sam putovala u pogrešnom smeru, uvek imam izbor da se okrenem i usmerim na pravi pravac... Zar, ne???... Nemojte vrištati u moje ime, ako mi se bude vrištalo - vrištaću sama... I to je komocija jednog malog vriska ovde... Moj karakter je zato ovoliko čvrst i to samo zato što sam kroz ovaj život bivala toliko puta neuspehom kroz život poražena i savladana... I to šibanje od strane jednog bespotrebnog životnog poraza i dalje traje... I trajaće na slavu vekova... Znam unapred, pa mi lakše... "Ne složiti se sa nekim nije loša stvar. Ali nije u redu nepoštovanje, omalovažavanje i ponižavanje te osobe - ličnosti"... Ja ne živim samo na momente, ali živim za najdivnije momente... "...više volim da držim u šaci 6 novčića nego 1000 zlatnika na nebu" - Rembaut od Oranža... Zar ovaj trubadur nije u pravu!!!...  "Inteligencija nikada neće prestati da bude lepa"... "Energija uma-misli jeste esencija Života" izreka je Aristotelova stara... "NEMOJTE KOČITI SEBE U SVEMU"... Ja jesam, no i to ima svoje prednosti... "IMAJTE SOPSTVENO MESTO NA KOJEM MOŽETE POTRAŽITI UTOČIŠTE"... I to imam... gore čak u Galaksiji... Moj jedini melem biće apsolutna nemost... i besprekorno pamćenje...  Svaki dan mi donosi sve lepše i lepše događaje i što prijatnije ugođaje... doživljaje... Živi primeri i živi dokazi, su najlepše svedočanstvo da čudo postoji... čudo Božje... Samo treba razotkriti magičnost te jedne još ne izlizane reči... I kako se moj prostor sa uspehom puni i ispunjava, tako se i sve unutar mene srećom i radošću preispunjava... Ima jedno znatno malo čudo... Skoro sve što stavim na papir, tako se meni lično i zbude (reč je o nekim sitnicama koje meni Život znače)... A pošto sam to "ukapirala", veoma pazim šta na papir stavljam... Napišem spisak (pokatakd i predugačak), kad malo po malo, ja sa tog svog spiska, skoro sve pokupovala... dobavila... nabavila...  Neverovatno, ali u mom prostoru vile "Energije" sve se to veoma očito ili očigledno i vidi... A 13 juna slavim svečano 4 godine od useljenja u moje obožavano potkrovlje... gde su izrasla samo dva Ateljea...  Kako sam počela da "radim", kao i kad sam izgubila radne navike -  dobre ideje mi dođu uvek na zalasku svakog divnog dana, koji se opet sutra novim i još boljim tempom za Život veličanstven rađa, kroz koji će doličnu reč da preslikava, oslikava i stvara... Poručila sam jednu od par dugo priželjkivanih knjiga... Ipak - bile su to godine knjigo-kupilačke... Naime, do juče na mom stolu, stajao je spisak knjiga koje treba da poručim u narednom periodu... No, zgužvam papir i bacim... I kažem, kažem sebi: kad bude i ako bude trebalo da se šta od tih knjiga nešto kupi i dokupi, ti ćeš to prepoznati... Što da se smaram spiskom i ispisanim papirom... I tako malo pre, bljesne mi ta genijalna ideja... Uhvatila me divna kupujuća groznica, što inače dugo nije... Uskoro ću imati šta pametno da iščitavam zacelo... Najvažnije jeste da su sve moje investicije jako dobre i nikad promašene... Još ako kupujem knjige i knjige i samo knjige, ma treba li da pričam dalje... Eto, očas posla obradujem sebe, a i druge... Jupi... Ljudi vole da pljuju druge, a ne vole da ih neko drugačiji pljune - vidi čuda... Slabići su u stanju da napišu svašta, a da urade - ništa... Srećom nisam od takvijeh... KOMOCIJA - jeste ono kad si sam svoj gazda... E, baš to... i još mnogo toga... Jedna od divno zaboravljenih reči... Da, ja baš sada osećam beskrajan okean KOMOCIJE... I to je ono kad se osećaš komotno... Volim trenutke ispružene radosti, kroz koje poštujem svoje ukuse, u svoj toj spremnosti uživanja sadašnjeg, kao kad otpustim u pravo vreme, sve ono što mi ne omogućuje lični razvitak, pa tako kroz život grabim svaki trenutak dobrote i odlučujem spremno velike snage, da sada kao i uvek oslobođeno radim za sebe, onako kako znam i umem... Ja sam i danas došla do svog veoma zadovoljavajućeg nivoa, pa prema tome i nema potrebe da preko toga višlje ili više idem dalje... "Kad hoćete da vidite da li vaša slika potpuno odgovara predmetima koje ste slikali prema prirodi, uzmite ogledalo. Neka vam ogledalo bude vodič, jer se predmeti pojavljuju na njegovoj površini u mnogo čemu kao na slici" - Leonardo da Vinči... Neprestanim mucanjem, izmicanjem i uzmicanjem pred tuđim rečima, koje više ne umem da shvatim, u malom stanju svoje nedostižnosti, kroz žigosane i prokažene reči svoje, zastanem i stanem u bezimenom prostranstvu, bez mogućnosti da išta valjano progovorim ili prigovorim...

"Some people say I'm no good

laying in my bed all day

but when the night times comes I'm ready to rock

and roll my troubles away

I don't care if the sun don't shine

I know I'm gonna see it trough

I don't care what nobody says

I'm tell you what I'm gonna do"...

Bad Company