MOMENAT JEDNOG PLAVOG PERAJA...

Danas sam u raspoloženju velikog brisanja ma šta to podrazumevalo... Život je kao nepoznata igra od 80 nivoa, koju prvi put igram i pređem svega 12 nivoa, samo zato što mi istekne vreme... Jeste da dosada zna da bude prilično dosadna u ovo naše užurbano vreme... no ako smo "spali" na to da nam programi i mašine govore ko smo i kakvi smo i zašto smo "ovde" ma šta to opet značilo: Eh, onda treba sve da ide u propast svega, pa između ostalog i svog ovog promašeno postavljenog pogleda i sveta... Postoje momenti (nevažno da li ružni ili lepi) koje ja naprosto više ne prevazilazim, zato što to ne želim, a ako se nekome učinilo da sam želela prevazilaženje svo to: onda mora biti da me je neko "naterao"... A možda ipak još netremice poživim samo radi trenutak istih tih...  I ne, ja ne želim mudrost (jer mudrosti nema), samo zato što ja više i ne pitam, sve manje čujem i ne izgovaram reči... Ćutim... Tako možda, tek reč pustim da mislima krene, onu misao ili reč koju jedino ja mogu čuti i više niko... i ako je nekad i negde zabeležim na hartiju to je sve... Sav besmisao... Ako sam juče bila umorna od stvaranja, danas sam jako umorna od nestvaranja... Da li svoga ja i tog svog sopstva ili nekog sveta iz nečega da pomislim da je opet iz ničega... Ne znam... Gegam se čas levo čas desno stojeći u mestu, kao neka čudesna ptica "plavonogi booby" ili "plavonoga bluna" ili "plavonogi klovn" koja na svojim nogama mesto kandži ima prelepe stopice kao dva plava peraja, nastanjena na obalu pustu i hridinu morsku negde na Galapagosu... iako to kod tih prekrasnih stvorenja  mora da znači da je u pitanju neki ples pred sezonu parenja, otimanja i zavođenja - udvaranja... U mojoj ljudskoj vrsti to bi mogao biti samo tren jednog prelepog plesa, olovke i hartije, bez primesa ljute rakije, kao pred veliku sezonu pisanja i postavljanja bezbroj pitanja... I tako prezahvalna sam ovom trenu opažanja... Jer, "Ja želim da ti pošaljem nešto zaista "slatko" i tako ja ti šaljem svoje ja sa velikim osmehom sa mnogo želja da ti i sutrašnji dan bude lep"... Srećnih 41,5 leta... I ne zaboravi "Anđeoski zagrljaji su svuda okolo nas" i večeras... Jer, toliko sam pomišljala da nešto dobro i samo dobro  pronađe (snađe) mene, pa neka pronađe i tebe... Zato, pre nego odeš na počinak, kao i ja, svako veče oprosti svima i zaspi sa čistim srcem... i čistim mislima... A kao i sinoć čitaću opet molitvu ovu: "Dragi Gospode, molim te pomozi mi da se setim danas da si Ti sa mnom, i nije važno šta god da se desi, mi ćemo se sa tim zajedno izboriti"... Počesto se zaglavim između dva istrošena sna... Počela sam da zastajkujem i pročitam i ono što nekad ne bih ni u snu pročitala... ima nešto dobro u svemu tome... zasmejem se do suza... "Ja sam savršena u svoj svojoj nesavršenosti, srećna u svom bolu, jaka u svojim slabostima i lepa na svoj poseban način, zato što je Bog na mojoj strani"... Ljudi se danas utrkuju ko će biti nečim privlačniji, a eto ja sam od onih koji se ne stide da budu odbojni... Ovaj svet nema petlju da napiše Istinu i to onu suštu, a eto ja sam oduvek imala petlju za Istinu... Biću odbojna do ludila... svima ću da se zgadim i ogadim... u inat... U životnoj školi neprestanih promena, ja čovek samog sebe dresiram kao pas, tako da više ne može ništa da me privuče, samo može da me odbije... da, da - tako je... mene više ništa ne privlači - samo me odbija... niko me ne dobija... pa je još beskorisnije gurati mi tuđe slike pod nos... a ja sam ceo život imala jedan cilj i ta želja mi se ispunila - da budem odbojna... i za sve smicalice ovog života neprobojna... i u tome sam, jedino uspela... to je moj jedini zagarantovani uspeh i pravo... Svojim nepromišljenim postupcima i bezočnim delima, mnogi su svetu pokazali i dokazali da nemaju dušu... Svemu živom dali smo loše obrise i gorak pečat vremena, pa sad malo da ispaštamo i praštamo - svejedno... Važno da je na astalu i večeras "boca puna bluza"... Ja znam kuda idem i Ja znam istinu, i Ja neću da budem ono što ti želiš da Ja budem. Ja sam slobodna da budem ono što Ja želim... "A njih dvoje su s uzbudljivom istrajnošću sačuvali veru u svoja ubeđenja da život mora biti podređen vrednostima većim od materijalnih, i služenju opštem dobru"... "U vrtu sećanja"... "A istina o ljudima sastoji se i od svetlosti i od senki"... Tuga je u onom ko gubi.. ko pogrešno i promašeno ljubi... Ako samo jednom uspete da uradite nešto što ste mislili da treba, biće da ste ipak uradili mnogo... i to će biti proglašeno kao ono što ne treba... Neprikosnoveni dar prirode jeste jednostavno sažimanje života... Ogovaranja bi bilo na svetu sve manje da svako gleda isključivo svoja posla... I bez naklonosti može se dobro trajati i živeti... Ako ste oštećeni u bilo kom pogledu, naučite da dobro ćutite... i još bolje pamtite i sve zapamtite... U tom moru negativnih pojava i primera, treba ostati prirodno imun... Nije dobro poznavati stvari sasvim malo, kao ni poznavati stvari posve mnogo... Najsrećniji su oni ljudi koji su stekli svoju osobenu samostalnost u svakom smislu, jer jedino tada neće biti u nuždi da opet po nekoj nužnosti trčkaranjem koje kakvim ugađaju čitavoj planeti... Lepota jednog melodičnog trenutka ne može se ni najlepšim rečima opisati, ali se itekako može ćutanjem prepoznati... Laskavo sročene metafore služe da tek zavaraju odsustvo svake nade... Veština razmišljanja neminovno proističe iz veštine slobodoumnog mišljenja... Najbolji poznavaoci, a i uživaoci života upravo jesu tzv. balanseri... Reči su sterle koje ljudi povazdan odapinju, no pri tom odapinjanju reči treba voditi računa, jer izbačene reči kao uostalom i strele nije moguće natrag povratiti... Da li ste ikad doživeli taj osećaj sedenja na svojoj zemlji???... I kad sednem na zemlju svoju, oni mi kažu da to ne bi trebalo, jer mogu da se prehladim... Tanka je linija između ironije i sarkazma.. "IRONIJA (gr.) - figura u kojoj se rečima daje suprotan smisao od onog koji one imaju (Lep si mi ti prijatelj)... SARKAZAM (gr.) - termin antičke retorike za vrstu jetke IRONIJE; gorka i nemilosrdna poruga ili prekor s podsmehom, zajedljiv i zlonameran"... A čim dođe taj trenutak sada, tačno znam koju ću sledeću knjigu da poručim baš tada... na 200 strana... Sadašnji trenutak miriše na "Cool Water"... Ja sam presrećna kad čitam... "Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit vrlo mek, zato se za rezanje stakla upotrebljava dijamant, a za pisanje grafitne olovke". "Danas se bez poznavanja osnovnih zakona kretanja materije čovek ne može smatrati kulturnim, jer i to znanje obavezno spada u opštu kulturu jednog čoveka"... Ljudi se međusobno ili privlače ili sudaraju ili odbijaju... Isto kao i čestice... Fizika... Divno jeste biti prekrasan cvet kaktusa... Svaki svoj dinar ulažem u knjige... dok ne bankrotiram... Buđenje jeste samo onaj sadašnji trenutak kada čovek upravo vidi samo ono što se njemu sviđa i tome najdostojnije i najradosnije poklanja svu svoju pažnju i odaje čast i priznanje... Upravo sada stvaram i ostvarujem svoju sopstevnu Sreću... Ništa lepše nego kad kormilo ili volan svog vlastitog Života, najčvršće držimo u obe svoje sigurne ruke i tako mudro i vešto plovimo i putujemo morem ili drumovima našeg sadašnjeg Života... Što više volim svoje odluke, sve manje imam potrebe da ih drugi vole... Nije mudar onaj koji svet poznaje, nego onaj koji ga može podnositi takvog... TREBA ZIVETI ONLY LONLY I KROZ ZIVOT IĆI ONLY SLOWLY...

"A kada dođe dan,
kunem ti se, kada dođe dan,
ti ćeš misliti
da si nas oboje sanjao"...

Gordana Vlajić