Kolorit... I... Spektar... Spirala... Nije mala stvar samo na 9 jezika umeti reći HVALA... Sinoć sam iskapila zadnje 3 kapi medovače (zadnje u boci, a ne u mom divnom predugačkom Životu)... a i dalje imam dva ogromna herpesa na obe usne (i gornjoj i donjoj)... Danas je predivan dan da započnem nešto novo, zato što je početak prekrasne nedelje cele... pa u tom predivnom Duhu zamesiću nešto novo... zanimljivo... i omiljeno... do tada: tiho, tiho... Ne mogu da prepričam jutrošnji san, jer su mi izmigoljili tačni detalji... a baš fascinantno - sanjala sam Š... Šumahera... Šumana... Šuberta... Šopena... Šelinga... Šilera... Šopenhauera... Španca... Moj savet nije da izađete iz zone sopstvenog komfora i udobnosti, bar ne dok ste još uvek u svetu svom ovom... to više važi za one koji se odluče na ekstremni vid odricanja odlazeći u stepu ili pustinju - u zabitu sibirsku šumu... zar je zaista zasmetalo imati malo svoje udobnosti i komfora... jer šta ako ga nismo imali svagda, a možda i jesmo... kako god treba uživati u onom sto je svim sticanjima ovoga sveta i veka - naše... mi nismo otimali tuđe... nikad... a ovo nam obično spočitavaju oni koji se istoga i ne odriču, čak teže ako mogu i da taj svoj komfor udvostruče i još bolje unovče... ukoliko možete ipak uživajte u svakom atomu svoje pravedno stečene imovine i udobnosti... Ja mogu pa to i činim... komfor nije zlo... Niko od zagovarača napuštanja zone komfora nije postao pusti siromašak... i neće... no pitanje je sasvim drugo - koga tim jeftino skupim i skupo jeftinim mahinacijama i malverzacija ovde obmanjuju... Na ovom golemom mrazu po granama našim u avliji spazim, a koga drugog do radoznalu, znatiželjnu i izdržljivu SVRAKU, koja preleće sa drveta na drvo (ja tako mrzim njihovo kreštanje i šta ću nešto ne mirišem svrake)... No, i kroz zatvoren prozor čitam poruke neba, koje mi kaže: stižu nove padavine i pahulje bele...
Kako neko posle svega može da pomisli, a kamo li i pokuša da postane moj "prijatelj"... tu gde se o barabe ne ogrešim nikada, a o poštene veoma retko...
I kao što vidimo u 12 veku među trubadurima muškog roda postojale su i žene iz iste branše - one koje su kovale trubadurske stihove slavne... A ja sad nemam onoga ko bi odbranio moju čast i poštenje... nije se rodio... pa se branim sama... ali zato postoji "onaj" koji misli da se dogodio da ukalja moje ime i moju čast... e neće osetiti nikad tu slast... Kad me neko upita nešto nisko, nečasno i podlo - za mene je to uvreda i to žestoka uvreda... uvreda moje ličnosti... moje časti... mog poštenja... a kod takvih uvreda neka prašta ko šta hoće - ja neću... eto ja sam jako i vrlo uvredljiv i uverljiv tip ličnosti... Sve ste učinili da bi se ljudima kao meni zgadili, pa tako ono malo što timskim uigranim provokativnim radom pokušavate, osuđeno je na neuspeh vaš... a ja se držim za Svetlo i titram kao slamka na plesu što je izazvan ljutim vihorom jedne neljudske obesti... Da li je rod ljudski svestan kakve budale i manijaci hodaju mimo nas... a šta bi sve takvima rekla, no neću imam dostojanstva, časti i obraza i to previše... auuu... časnije je uzeti konopac pa se obesiti, nego sebe tako brukati... kakve prostačine... sirovi ljudi - sirovine...Tu sam za neke odabrane kad zatreba i što je najbitnije svoje Ja nikad ne stavljam sebi iza leđa... Život istinskog trubadura ogleda se u tome da na dobijene poruke selektivno odgovori... više ne mora iz učtivosti da na sve nešto lane... trubadur nikad prvi poruku ne pošalje... trubadur čeka da poruka stigne... i onda porazmisli da li je vredna utroška energije... i trubadur se lakše dopisuje kad ne vidi kako dotične sličice izgledaju... Ja jesam malog fizičkog rasta, no moje ime se piše velikim početnim slovom... hvala... Otisnem se kroz veličanstvene melodije porodice Štraus i plešem... stupanj po stupanj... romantično... i sve mi odjedared posloženo na svom mestu i nemoguće krećem da plešem valcer i tako dosegnem nebesa istog trena ovde i sada... Smazala sam 100 gr čokolade - odjednom, zato sam sad super hiper aktivna... ili me to zanose taktovi velikog Štrausa... I trubaduri su voleli na daljinu... na slepo... neverno i verno... gajili žudnju i živeli slutnju... i kad ih je najviše bolelo bilo im je posve taman i lepo... iznevereni su se povlačili u svoje rane odvlačili... oni nisu nikad i nikoga nepošteno zavlačili ni pakošću navlačili... svoj pepeo su vlastitom krvju mlačili... "Isceli svoje ja, nađi svoje ja, upoznaj svoje ja, ispravi svoje ja, prepoznaj svoje ja, voli svoje ja, budi ono što jesi, poštuj svoje ja"... Hvala Kosmosu ja više neke pragove ne prelazim... skala na mojoj toleranciji bezobrazluka pada naniže i svakim danom ja težim manje po tom pitanju... i sve kako treba... tako da licemerna družba nije neophodna... slušam mudre savete... i opet ću povratiti stari sjaj i onu izvanrednu lepu formu... sada živim bez svega... "Prosvjetni radnik je sinonim sirotinje" - Mihailo Lalić... "Naš život, veli Pitagora, podseća na veliki i mnogoljudni skup Olimpijskih igara. Jedni tamo vežbaju telo da bi stekli slavu u takmičenju; drugi donose robu na prodaju da bi zaradili. Ima ih, a to nisu najgori, koji ne traže nikakvu drugu korist osim da gledaju kako i zašto se svaka stvar čini, i da budu posmatrači života drugih ljudi, da bi ga ocenili i svoj sopstveni uredili..." - Montenj... "Ljubav mora da je jedno veliko osećanje, jače od svega u životu... Mora da je slatko kao kad ptica svija gnezdo za svog para. Mora da je jako kao kad bik brani svoju ženku... Da, ljubav mora da je kao jezerce i nabujala reka, kao sunce i bura. Kad se voli neko, gospođice, kad se neko istinski voli, treba da se oseća kao da mu pripada, kao da je zauvek deo njega. Voleti mora da je kao biti u oblacima, srećan. Ali od ljubavi se može i umreti, gospođice" - Delija Fialjo "LUS MARIJA"... "Reke nikad ne teku pravolinijski kroz dolinu, seku brda i planine, a ponekad stvaraju vodopad, ali uvek stižu do cilja"-Marija Desone Pašeko Fernandez "LITTLE MISSY"... "Život je lep, to je kazivalo brujanje orgulja. Život je lep, a ljubav je neizmerna kao i nebo. Živite, radujte se i ljubite se! Svojim poljupcima stvarajte novi život, ljubite se i pobedićete smrt jer sok tela koji stvara ljubav preliva se u večni život, koji vi treba da produžite" - Marija Mendez "TRES MUHERES"... My heart sing... Do You hear that???... E kad dočekah i ovu čast... Moja omiljena reš pečena misao... Prijatna večera... Moje današnje pravo na tuširanje moram da iskoristim sad, jer od 22 sata ostajemo bez vode... Pukla cev na varoškom vodovodu... Treba biti spreman, pa otkriti, koliko tek i psovke mogu da nas oduševe i razneže, zar ne???... I baš razmišljam... Naš narod ne bi trebao da radi na podizanju nataliteta, već na podizanju plata i samopouzdanja... Nikad ne treba zaboraviti: niko nije baš toliko vredan, da bi zbog njega ne daj bože, trebalo glavu gubiti... Glava je samo jedna i mnogo vredna... Kao i Život... Želim svima da Vas što više i sve više iz dana u dan - hvata Radost... Da budemo iskreni... Svako ima svoje nedostatke... Stoga, sa radošću prihvatimo nedostatke svoje... Sva vrata za koja se kroz Život mašim - otključana su... Tlo pod mojim nogama ne podrhtava... Ono je mirno i stabilno... U mojoj Vasioni sve jeste Dobro... I 3 puta razmislite pre nego što pišete "kartelu", jer mogu da vam i ispune želju... Volim i mudrosti sa greškom... Do koje visine čovek može bezbedno da se popenje, a da pritom ne odapne???... Neki ljudi su vam poput biljke "koke", zar ne???... JA SAM VOLJNA DA UČIM NOVE STVARI SVAKOGA DANA... Ništa mi ne nedostaje... Sve imam... Imam sve... Koja je razlika između tamo i ovde... Pa, ovde mogu da te čitaju samo prijatelji, a tamo to mogu svi... I znate li zašto se ja više ne plašim guštera???... Pa, zato što me ni zmija nije ujela... Chat jeste jedna vrsta odlične komunikacijske vežbe... kroz koju čovek toliko toga može da nauči... Preporučujem... Nemoj te samo bubati iz priručnika šta to beše Ljubav, jer ćete u protivnom ostati velike neznalice... Za Ljubav morate upotrebiti svih 6 čula... Traži poštovanje, a ne pažnju. To traje duže... Jutros kada sam se uhvatila u ogledalu, mogla sam veoma lako da zastanem i da se oglednem i čak sam izgovorila sa osmehom reč: Lepoto... Divoto... Jedinstveno i neponovljivo - moja najdraža fotografija... la mafia.. Pardon, la mafini...
Oprosti Živote, što sam jutros zaboravila prvo da Ti kažem: Hvala... Zato ti sada kažem: Hvala... Živote ja te mnogo ljubim i volim... I za sve što mi donosiš, ja Ti blagodarim... Ja sam zahvalna... Prezahvalna... I još jednom, moram da Ti kažem: Hvala...
33 dnevne pozitivne afirmacije:
1. Sreća je u meni.
2. Život je u meni.
3. Dobro je u meni.
4. Uspeh je u meni.
5. Izobilje je u meni.
6. Ljubav je u meni.
7. Radost je u meni.
8. Poštovanje je u meni.
9. Mir je u meni.
10. Sloboda je u meni.
11. Opraštanje je u meni.
12. Snaga je u meni.
13. Hrabrost je u meni.
14. Jedinstvo je u meni.
15. Mudrost je u meni.
16. Lepota je u meni.
17. Kreativnost je u meni.
18. Reč je u meni.
19. Misao je u meni.
20. Svetlost je u meni.
21. Ljubaznost je u meni.
22. Moć je u meni.
23. Celovitost je u meni.
24. Potpunost je u meni.
25. Prijateljstvo je u meni.
26. Bogatstvo je u meni.
27. Zdravlje je u meni.
28. Sklad je u meni.
29. Boje su u meni.
30. Zvukovi su u meni.
31. Mirisi su u meni.
32. Carstvo je u meni.
33. Priroda je u meni.
Нема коментара:
Постави коментар