среда, 4. јануар 2017.

NOVI POČETAK U BEZDAN...



Ko povlači nevidljive konce nad našim ličnostima i čije smo mi to mutave marionete???... Je li to uistinu "mafia" razasuta po širokom polju naših dešavanja???... "He should be careful. It's dangerous to be an honest man." ...Nepoznati, a i poznati ljudi budite suzdržani pa me nemoj te bockati... hvala unapred... Jedna misao kroz izmaglicu današnje fantazije dopada se završetku duše koja sklizne kroz zimske vreline u toj ogromnoj dokolici otmenih unutrašnjih stanja i osećanje pušta odjedared svoje slasti na kapije mašte... Bolje biti mali grešnik, nego veliki svetac... Danas posle ručka razbila sam jedan ovakav tanjir... ispade mi iz ruke, polete i razbi se... Zaključak sledi: tanjire može da slučajno lupa onaj ko ih ima na pretek... I ja sam se konačno pronašla u kuvaju... ako zatreba neki pomoćni radnik u nekoj kuhinji da ljušti krompir i pere suđe - budite ljubazni pa me preporučite... odazivam se odmah... Hvala unapred...To se nije dogodilo zato što ovo okruženje smatra da ja nisam dovoljno dobra ni za ljuštenje krompira... kakav graciozan novi početak u bezdan... Kakva filmska drama sinoć u Padrinu 3 baš na ovim stepenicama Palerma... I tako to kroz istoriju biva: svi vole pobednike, a baš niko ne voli gubitnike... Istorijski gledano - pobednička sreća je uvek na strani onog podlijeg... Nokti podrezani, sad može da se po tastaturi skače... Reših se na sasvim uobičajen korak... Nokti su toliko izdžikljali, pa reših da ih skratim... Opet sam ih prepolovila... No, srećom moji nokti ko iz vode rastu... I što je najbitnije - neverovatno su jaki i tvrdi... Kad god su oživljavali veru na ovim prostorima buknuo bi novi rat u svemu... U borbi između grešnika i svetaca ubijen je Džon Henri... Kad ljudi nemaju mogućnost i šansu da pošteno zarade svoju bednu platu u nekom propalom preduzeću, onda je potpuno legitimno i pred Bogom i pred ljudima - da kradu... (a možda mi za njih i nismo ljudi)... da pljačkaju... da otimaju... i biće da je vreme za novu revoluciju ako imamo istorijsko prisećanje da je samo iz tolike nemaštine i gladi tačno pre 100 godina buknula Oktobarska revolucija... Ljudi će iznova biti srećni kada ukapiraju da je socijalizam jedini donekle ravnopravan način raspodele hleba i zarada... u protivnom kapitalizam treba da ide dole... u sunovrat... (treba ga srušiti i urušiti ako nije kasno)... jer pod njim smo samo kmetovi, a biti kmet ko nekad onaj u Rusiji i Srbiji trebali bi osvestiti koliko to beše ponižavajuće i teško... Oni koji najviše lažu i kradu nama preporučuju zapovest o zabrani krađe i to sve u ime Božje... Večeras pohranimo ovu pesmu u zajedničkoj grobnici svih siromaha, uz zvuke mise za nas žive i zapevajmo odu žalosti, kad već na ovom svetu nema rada i radosti...

Нема коментара:

Постави коментар