Vaš put, nije moj put...
Vaša misao, nije moja bliska misao...
Vaša pesma nije moj stih i smisao...
Ljudi imaju svoj put... ja nemam svoj put...
Ljudi imaju svoju misao... ja nemam više ni misao...
Ljudi imaju svoju pesmu... ja više nemam ni reč malu...
Ljudi imaju svoje ja... ja više nemam ni glas...
Previše brižni ljudi pokušavaju od mene da prave sebe, no ja više zato ne umem ni da postojim kao ja... eto izgubila sam davno to neko svoje ja... izgubila sam mnogo kad je najmanje smelo da se izgubi... e sad trpim posledice svega toga... i sad je mnogo kasno...
Ono što sam prvo danas rekla i sama smislila realizovaću i ostajem pri tome - kupujem vunicu, igle sam našla i pletem šaleve za sada... više od toga ja ne mogu...Kad bi priča o biznis planovima bila tako sladunjava i laka kao što to misle neki, ceo svet bi sada bio u blagostanju i ne bi postojali siromašni i gladni... bolje da me lepo zviznete motikom po glavi... biće mi lakše da oči preklopim nego da iz pakla idem u novi pakao... mnogo mi je žao, ali to sam ja... no, ja živim da vidim kako je neko u tome uspeo... uspejte vi nemam ništa protiv...Džaba i najkrasnijoj Ideji, kad sam ja sebe osudila na večitu propast i neuspeh... šta je moja uloga u svemu tome... ništa samo moje ime na hartiji... ja ne umem tu ništa da napravim, a ni stvorim... a da idem od radnje do radnje - ja to ne mogu i to mi je jako bezveze... pokušala sam sve da odmotam i zamislim, no nisam ja za to... a tek smaranje oko biroa i obuke - nova noćna mora... naravno kao i uvek od mene samo možete da očekujete razočaranje... ja opet nisam imala kad da kažem da li nešto volim ili ne volim... da li mogu ili ne mogu...Sve je lepo... no meni nije lepo... em što Ideja nije 100% moja, em što nisam ja ni za taj posao stvorena... ne mogu da lažem i moram istinu da kažem... i opet pokušavam za ljubav onih drugih... no u meni to ne odzvanja... i ja sam daleko od svega svega... pećina pećina jedna meni treba...U danu kada sam konačno pokopala i sahranila samu sebe, rodio se biznis plan mnogo celishodniji i životu običnog čoveka primereniji i pristojniji... ovako su mislili da treba da me vežu kao psa za banderu i da u predahu skapam od bede neke...Ja svoje želje one velike ili ostvarujem ili ih i nemam više... srećom imam još par velikih neispunjenih želja...Ako mi uspe biznis plan i ako mi bude sve bujalo i cvetalo mimo očekivanja - kupiću motor...Vidite dragi prijatelji, crkvenajcima je najlakše reći "napravi predah", verovatno i sami žive od blagodati Svetog Duha, pa misle da u predahu čovek ne treba ni da živi ni da diše ni da misli više... Život jeste takva vrsta aktivnosti da je predah nedopustiv... pa tako svaka njihova dalja preporuka jeste vređanje Života... a možda misle da samcima i nije do Života, pa ih treba još kazniti... ima gladnijih usta...Nadam se da u budžetu neće ponestati para kad na red dođe ukoliko odobre i moj biznis plan samozaposlenja... no, neću da baksuziram, ali znajući kakve sam sreće ne bi me čudilo da sve propadne i ostane samo lepa ideja na papiru...Kupujte posteljine "Belini"... lepo zvuči... ili "Bagatela"... "Sahara"... "Lorens i Dajana"... "Kleopatra"... "Ramzes"... "Ostrvo"... "Sunčica"... "Blu Cave"... "Arizona"... "Albatros"... "Peruška"... "Honey"... "Darling"... "My fair Lady"... ili posteljine "Masons"... "Bela Ruža"... "Cezar"... "Palestina"... "Mala iskra"... Mi ćemo da šijemo peškire, kuhinjske krpe, stoljnjake, kecelje i druge sitnice koje za toplinu jednog doma mnogo znače... ukrasne jastučiće i svašta nešto iz tog asortimana... štep deke, portikle, prekrivače... i zvaćemo se "CORLEONE"... ili "DOLCE VITA"... "MARABU"... "MAGARENCE"... "MILA" - e to je bog naziv... jer moja mila Majka Mila šije i čuda sa 10 prstiju stvara... "AJKULA" ili "SHARK"... "ŠAH MAT"... itd... Ideje vrcaju kao med... "SLONČE ĆIRA"... "ČARLI"... "SANTA LUCIA"... "RUZMARIN"... "AKVAMARIN"..."Iskra"... "Luča"... "Ferdinand"... "Mali Princ"...Mi ćemo uz svaku našu posteljinu pakovati neku lepu priču ili pesmu... poruku... pa ko kupi i legne na tu posteljinu biće mnogo srećan i birićetan... biće to posteljine uz blagoslov najlepših mogućih reči...A kad mi lepo i dobro krene i ja ću voziti džipa...Ja pucam na BG tržište, pošto su mi ovi prostori mali... u milionski grad...Kad uzmem onu divnu knjigu o mitologijama drevnih naroda, e tamo ću naći ubojito ime, kao recimo "apis" ili "princip" i tome slično...Dobro došli u moje preduzeće u osnivanju: "ETNA"... ili "SOVA"... ili "GALAKSIJA"... "PIRANDELO"... "PALOMA"... nešto prosicilijanski da zvuči... Dajte neki dobar predlog... "SAN LETNJE NOĆI" ili "SWEET DREAMS"...Odmah na početku da kupim samo mašine šivaće dve industrijske - englaricu i običnu..."OD DANAS... VERUJ DA NIŠTA NIJE NEMOGUĆE". OD DANAS SVE JE MOGUĆE...Da dragi ljudi... ako se sama u svojih punih 40 godina konačno ne zaposlim što pre, neće me nikad i nigde više iko zaposliti... to je ključ mog uspeha SAMOZAPOŠLJAVANJE... Živelo SAMOZAPOSLENJE...I ko zna možda banem u vašu firmu pa vam ponudim proizvode iz moje firme u sindikalnoj prodaji... možda se opet sretnemo, no ovoga puta u drugačijim ulogama...Ja sam srećna jer je danas započeo najveći Put moje preko potrebne i najbolje moguće promene ikada...Oduvek sam imala menadžerske kvalitete i sposobnosti u sebi i sad je pravo vreme da vam ih i pokažem i dokažem...Trebaće mi dobar naziv za firmu i ja već imam jednu "ubojitu" ideju...Kad se u jednoj kući nađu dva velika plava oka rodi se najgenijalnija Ideja veka... Danas smo moja Majka i Ja bogatije za jedan dobar i dugoročan veliki biznis plan... Odlazim u privatnike i postajem sama svoj gazda... Uskoro realizujem svoj novi veliki projekat, koji se upravo danas začeo... neka nam je sa srećom i neka nam je birićetno i dugovečno... Malim početkom, započela su velka dobra dela... Sa najvećom radošću dočekujem i ovaj izazov Života... JA SAM MAGNET ZA NOVAC...Jupi... sinula mi divna Ideja... od ponedeljka idem da nakupujem vunice i konca... uzeću igle u ruke i ima da štrikam neke fensi orgtače ili šaleve... niste me još videli da štrikam ili pletem... a znam i da vezem... šijem... krojim... e to tek da vidite... samo ne umem da počnem, a kad počnem onda pletem dok remek delo ne ispletem... biće i za tržište... unikati...Eto sa konja na magarca, pa opet mi u udeo pade čuvanje ovaca...Opet je došlo ono vreme, pa će moja Mama morati da mi kupuje uloške... a ko zna - možda me strefi i klimaks... a dušmane neka strefi infarkt...Ja posao uvek izgubim zato što se zna da ne mirišem namesnika, a ni njegovu namesnicu... Ti su posle smenjeni...Do sada sam živela na šljivama... dobijem sinoć neke mnogo slatke šljive od kone iz Bosne... a od 17 sati sam na prvom i jedinom današnjem obroku... poješću onu polovinu sataraša od juče... eto prilagođavam se i stežem svoj okolotrbušni pantalodržač... i glad ću preživeti ako ustreba... ovakvima kao što sam ja, doista malo treba... jednom isposnik - isposnik zauvek...Jebeš diplomu kad vas procene umornim i beskorisnim, pa upadne neko bez diplome, no svež i odmoran - poslušan i pokoran...Znnate li kad Čovek doista pobedi samoga sebe: onoga prelomnog trena kad prezre, kad se odrekne i kad pljune na ono što je nekad voleo više od zenice svoga bistrog plavog oka... tako sam Ja danas konačno pobedila samu sebe...Moje ime nikada nije bilo dostojno vaše visokoučene liste, pa stoga izvinite što sam vašu cenjenu listu na kratko uprljala svojim malim prisustvom... I konačno možda sam vam dala dovoljno materijala, da me strpate u ludnicu, kad to već do sada niste uspeli...Neću otići ni na biro ni za živu glavu, a neću da overavam ni zdravstvenu knjižicu - neka crknem i stradam na oči vaše... ne treba mi ništa od pišljive države...Ono što nisam morala danas čuti od njih preko telefona, mogla sam već čuti sutra od strane prijateljica...Ja nisam kuče, a ni džukela, pa stoga odbijam da me drže na uzici po potrebi i puštaju u moju šerpicu malo hleba ili vode svakih 10 leta...Posle 20 godina najživljeg crkvenog iskustva, došla sam do poražavajuće činjenice koja kaže da živeti crkvenim životom, ustvari jeste živeti cirkuskim načinom života... ako sam šta naučila za ove dve decenije, naučila sam da je taj i takav život sad i ovde - cirkus... Život je cirkus...Ovog septembra su mnoge Milice ostale bez posla, jer su se pokazale kao veoma loše... ostali su najbolji...DRAGE PRIJATELJICE, DA MI SLUČAJNO NISTE ZUCNULE NI PORUKOM, A NI PREKO TELEFONA O TOME ŠTO SAM JA VEĆ SAZNALA PRE VAS, ALI VAM NISAM JOŠ REKLA I NEĆU, JER SMATRAM NEVAŽNIM...Moja današnja afirmacija glasi ovako:Ono najgore dolazi mi u pravo vreme. Ja zaslužujem najgore...Mene ne treba više proveravati, a ni iskušavati: ja kad nešto napustim, naročito sada i danas - napuštam za uvek... za sve vekove vekova... Živi bili pa videli... možda bih i radnu knjižicu, a i diplomu mesto paljenja mogla da pustim niz Drinu... ili pepeo da razvejem po Drini... nešto će od toga biti...Ovo sam izricala 2015-e da se ne zbunite... Ja sam tom gospodinu još onda 19 juna rekla da me ne zove... a kad sam videla da me neko zove - pomislila sam da me zovu u vezi sa mojim laptopom koji je negde na popravci u servisu... tu gospodu nisam očekivala da me bilo šta obaveste ili kažu... ta priča je završena onog dana 19 juna...Da su mi zagorčali najlepši deo života jesu i to je nepobitna činjenica i za to im nikad oprostiti neću...Nisu bili vredni mojih silnih suza... nisu ni sad... no nešto mi ih najlakše izmame iz oka...Živa sam dok imam Oca i Majku... neka ih Bog poživi, da bar imam za hleb i vodu...Možda ćete gledati kako na vaše oči propadam, no na vaša vrata neću zakucati više nikada, a niti ću vaš prag više preći...Upravo su me zvali da mi kažu ono što sam ja znala i pre 19 juna, a 19 juna su moji predosećaji samo i potvrđeni... a šta se to mene tiče ko će raditi i gde i da moje "proroštvo" bude veće ja sam upravo pomislila na tu osobu, kojoj svaka čast a ne zam što mi ona pade na um... ja sa tim nemam veze i glupog li reda da mi kažu šta se tamo dalje dešava... a to što su "procenili" da meni treba predah, grdno su pogrešili... meni predah ne treba, jer kao što im rekoh u mom Životu predaha od 8,5 godina bilo je i mnogo previše, a ja na polovini Života nemam vremena za predah... da ironija bude veća rekoše mi da sam na listi... jadna im lista... rekla sam im svoju poslednju veliku želju: da me slobodno ponište i izbrišu sa te liste jer JA NEMAM NAMERNU DA SE VRATIM VIŠE IKAD U PRIČU KOJA SE ZOVE VERSKA NASTAVA... i da uteha bude blaža: rekoše izbor je vaš... da izbor je moj... a pritisak je bio vaš...Ja sam dovoljno patnjom napredovala, sada puštam druge neka i oni malo patnjom napreduju i idu još dalje...Sutra sam već isprogramirala - sutra je moj prvi proteinski dan u pravilnom režimu ishrane po načelima Mejzel... pa uz svu piletinu mogao bi se na koncu dana dodati i sladoled... dugo ga nije bilo u mom stomaku...Želim samo jedno: da kroz resto svoga života, koračam bez i jedne jedine emocije viška...Ipak treba biti prezahvalan za neke mrve i mrvice od života, jer doćiće vreme kada neće biti ni mrvice više...A sad dve godine pre... Konačno sam iskristalisala svoju meru: 5 cigareta dnevno... I sad bi se moglo reći, da pušim ko Turčin...Svaki čovek neizostavno mora da ima onaj jedan dan i datum u godini, koji nikako ne podnosi, pa taman da mu i svu radost ovoga sveta donosi... Za mene je to prvi septembar...Moje nikad lepše nokte, danas sam podrezala za više od pola... i sad više niko neće moći da mi kaže: "Ju, što su ti veliki nokti"... I zbog toga se osećam kao kusavo prase...Ja za posao spremna... Pripreme ispisala... I jedva čekam da zasučem rukave... Neka mi je srećno i uspešno...I opet sam priuštila sebi nešto dobro... Kofer od 65 litara (dok traje akcija, a i zalihe), ovaj ću nositi na ona duža putovanja od 10 i više dana.. Pre leta tri...Svaki dan postižem sve ono što mi je potrebno i korisno, pa u tom postizanju i dosezanju svojih kvaliteta, ni najmanje ne gubim sebe... Naprotiv - pronalazim svoju suštinu i upoznajem sve svoje vrednosti i kvalitete...Ovaj svet bi imao mnogo više stila i smisla, ako bi umesto uvreda i psovki, jedni drugima smišljali stihove i poetična prijatna slova...Moja snaga izvire iz najtvrđeg kamena...Ja znam mnogo dobro - šta je dobro... samo što pokatkad veoma retko i teško, dopuštam dobroti, da se ugnjezdi u mojoj duši...Na svetu postoje dva tipa bola: bol koji te povređuje i bol koji te menja...Hvala svima koji me inspirišu i koji mi pomažu da mislim i pišem sve bolje i bolje...Ja nisam pola Čoveka... Ja sam ceo Čovek... Čovek sačinjem od duše i tela... I ako samo jednom od ovog dvoga nešto manjka - ja više nisam Čovek u celosti... Ja sam onda polovično i prepolovljeno biće... A moja naznaka jeste da budem potpun i ceo Čovek... I kako se staram o duši, još više želim da se staram o telu... Ako hranim dušu, dužan sam kao Čovek da nahranim i telo... Jer samo telo u duši i duša u telu jesam ja - jesam zacelo Čovek...Ja slobodno milsim... Ja slobodno dišem... Ja slobodno pišem... bez bojazni da me neko optuži za jeres...Nešto mi pada na pamet i ja imam hrabrosti da to i kažem, ma koliko zvučalo jeretički... Naime o čemu je reč???... Mogu mirne duše da kažem: moje srce je nepromenljivo...Meni kad je dosadno ja prizovem negativne afirmacije da me sokole i tako vrlo brzo ja opet mogu započeti kad god mi se ćefne, da smišljam nešto poletnije, pozitivnije i bolje... Samo mi treba nadljudske energije i volje, da se vinem pod oblake bele... A snage - snage imam i na izvoz, samo da snaga ka površini krene... U to ime - neka poteku reke živih slova... Živeli...U svakom nepotpunom trenutku, potpuno pronalazim savršenu inspiraciju, kako bi što celishodnije otupela na sadašnju situaciju i trenutnu motivaciju...Svakim danom sve sam bogatija za još jedan poraz... za još jedan bledi pokušaj... za još jedan lažni osećaj... za još jedan iskrivljen predosećaj... za još jedan promašaj...Odustajanje jeste jedna od bezbednih promena, koja nas ostavlja na povećem odstojanju od svih nepoželjnih pojava...I koliko god vam se moje sadašnje misli gadile, mene se baš mnogo i ne tiče... Prosto moje su i izviru neverovatno iz mene, al nekako smireno i polako... Kao da žele da ih što pažljivije posložim u rečenice koje slede... Tačno da su čekale ono svoje uobičajeno vreme da se uobliče... Stoje one tako stameno i ćute... Isceđene i prepečene... Rušte... A onda iznenadno nestanu ko ponornice reke...I da li bi bilo šta izmenilo da po milion puta izgovorim rečenicu: "Ja zaslužujem posao!"... Naravno, da ne bi, a i nije ništa izmenilo... Mudri su to znali, a ja sam pokušala da verujem opet i opet... I kako da ubedim sebe da bilo šta zaslužujem???... No, ja sam spremna da prihvatim sva moja nezasluživanja... To su moja svakodnevna zastrašivanja... To su moja višegodišnja uživanja...Glupo je od sebe kriti... al u meni odveć nešto odamrlo i umrlo... nešto mrtvo... I da ne dišem pomislila bih da nisam živa... A gle čuda - ja sam još uvek živa... Ti preostali delići mene otimaju se i bezbrižno beže... Nisam u stanju da izvršim bilo kakvo nasilje nad sobom i umetnem neke vedrije teme... Meni mene ponestaje i nešto u meni nestaje... Nešto prestaje... I moja misao kao da staje... Nema Čovek više šta da izmisli...
